Razgovor s korisnikom:Igor Windsor/Arhiva 3

Зашто уклањаш фотографију која стоји на Вики на енглеском и руском?!

У чему тачно је твој проблем са чињеницама о србофобији у Хрватској? — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 109.245.138.239 (razgovor • doprinosi)

Odgovor

U redu; u buduće ću poštovati Vaš savet.--176.104.111.29 21:22, 17 decembar-просинац 2014 (CET)

Uzgred možeš li ovo da obrišeš, kriv/pogrešan članak sam prebacio? Filter mi ne daje da popravim članak.--176.104.111.29 21:27, 17 decembar-просинац 2014 (CET)

Plagijat

Da. I ja sam kao član žirija prilikom tamičenja u pisanju članaka s kraja prošle i početka ove godine bio zatečen Ivanovim člancima. Pomislio sam: mora da tu ima nečega. Međutim, nisam imao ni dovoljno vremena, a ni jakog razloga da ih detaljnije pregledam. Igrom slučaja pre neki dan smo bili prinuđeni da proverimo literaturu koju je Ivan koristio da bi se uverili da priča istinu. Mogli smo da konstatujemo da je Ivan doslovno prepisao čitavo jedno poglavlje u knjizi D. Acovića, "Heraldika i Srbi". "Njegova" verzija članka o grbu divlje svinje nastala je bukvalno preko noći. Dovela je u sumnju i druge članke koje je napisao u rekordno kratkom vremenu, između ostalog i one o međunarodnom pravu i rimskim boginjama. Ta radovi rimskih brevijatora (Eutropije, Ruf Fest, Aurelije Viktor, Pavle Orozije, anonimni pisac "Epitoma o cezarima") se razlikuju međusobno više nego Ivanovi članci od svojih izvornika. Ivan nije uložio ni minimum truda da članak napiše svojim rečima, nego ih je prosto iskopirao.

Inače zanimajući se ovih dana Amijanom Marcelinom, pronašao sam jedno manje razumljivo mesto. Za grad Amidu Amijan veli da je pristupačan samo s jedne strane, preko jednog uskog prolaza "quem scissis collibus molinae ad calles artandas aedificatae densius constringebant (koga tešnje sabijaju mlinovi sagrađeni na rascepljenim brežuljcima da ograniče puteve". Arheolog Andrew Wilson je jednom u svom sastavu (dostupnom na internetu) izneo pretpostavku da mesto "artandas" treba da stoji "artatas". U ovom pak izdanju ponuđeno je čitanje aptandas. Međutim, pod utiskom jakih argumenata Andrew Wilsona, sumnjam da su mlinovi (molinae) izgrađeni sa svrhom da blokiraju pristup gradu.--Владимир Нимчевић (razgovor) 05:26, 20 decembar-просинац 2014 (CET)

Wilson je ubeđen da molina znači vodenica i to dokazuje ne samo participom aedificatae koji stoji uz imenicu molinae i, kako sam veli, implicira na složenu gradnju, nego i primerima iz srednjovekovne književnosti. Lewis & Short pod odrednicom "molinus" nudi sledeće:

mŏlīnus , a, um, adj. mola,

I. of or belonging to a mill, mill- (eccl. Lat.): “saxum,” Tert. adv. Marc. 4, 35.—Hence, as subst.
A. mŏlīna , ae, f., a mill, Amm. 18, 8, 11. —
B. mŏlīnum , i, n., a mill, Cassiod. Inst. Div. Litt. 29.

Srpski prevod (dostupan na scribdu [1]) spornog mesta glasi: због воденичног камења, усеченог у брдо и густо постављеног, прилаз je био још више сужен. Čini mi se da je izostavljeno "ad calles" i izabrano čitanje artatas. :)

Ako te zanima grčka i rimska mitologija a pri sebi nemaš "Rečnik grčke i rimske mitologije" Srejović-Kuzmanović-Cermanović, mogu ga učiniti pristupačnim. Ako ništa drugo, dobar je kao vodič, jer citira stare pisce. Sumnjam da to možemo reći za leksikon koji je koristio Ivan. Srejović je Srejović. :)--Владимир Нимчевић (razgovor) 20:22, 20 decembar-просинац 2014 (CET)

Veoma se varas oko Slavena na Balkanu!

Slaveni nisu nikakvi dosljaci u Evropu ni na Balkan vec su autohtoni *pod raznim plemenskim imenima,ilira,Tracana,Dacana...i rijec demokratija iako je grcka kovanica,od demos i kratija,vladavina,ovo demos je od nase rijeci dom,domacin,a i slovo D na cirilici i u grckom delta je u obliku krova,kuce,doma *oni na kazu za kucu dom niti slicno da pocinje rijec sa D. Grci su imali veliku politicku moc,kao i Englezi dosta kasnije,da pokore bez borbe mnoge i prosire svoj uticaj,kulturoloski i politicki. Tek ce buducnost pokazati kada vise ne bude moguce skrivati istinu o Slavenima,da smo mi prazitelji Evrope i da su Grci uzeli sve nase i prikazali kao svoje. Uostalom kroz citavu istoriju su takvi. Sv.Sava ne bi dobio arhiepiskopiju da nije bilo za nas povoljnih okolnosti,a onda su nekanonski ukidali Pecku patrijarsiju preko Turaka..i generalno,svi strani puopiscii naucnici, Artur Evans, Mis Paulina Irbi...Grke nazivaju lukavima. Ko im povjeruje da oni toliko vrede,vec je prevaren. --Андрија (razgovor) 20:39, 21 decembar-просинац 2014 (CET)

Članak

Pa iz pročitanog nisam zaključio da je čovjek i po čemu relevantniji od bilo kojeg drugog profesora na bilo kojem drugom fakultetu, a kako dosad nismo imali praksu da se svakome tko se uspio zaposliti na faksu posvećuje članak, iako je po tome jedino relevantan, onda sam pobrisao. Misliš da trebam vratiti? --Biljezim se sa štovanjem,Poe 22:24, 22 decembar-просинац 2014 (CET)

Hajde dobro, neka bude pa ćemo vidjeti kako će se razvijati situacija :) --Biljezim se sa štovanjem,Poe 22:33, 22 decembar-просинац 2014 (CET)

Nazivi

Što se Kalabrije tiče, da, u pravu si... već me malo svladao i umor i sve pa sam radio mehanički, bez da sam kontrolirao. Ako nisi (nisam još vidio), budem vratio. Što se Nijemaca tiče, tu je logika jasna - osnovni članak je Njemačka, sve (ili barem velika većina, ostale nisu adaptirane) kategorije su na bazi Njemačka, a i pravilo 2>1 (kojeg je predložio Orijentolog, a koje ja smatram izvrsnim rješenjem) isto ide u korist Njemačke. Dakle, sukladno toj logici, promijenio sam naslov članka jer je suludo da imamo Njemačku u Drugom svjetskom ratu, a onda članke na ekavici, a težimo ka standardizaciji. Dakle, Kalabrija je uredu, a ovo ću ipak vratiti radi ujednačavanja termina :) --Biljezim se sa štovanjem,Poe 14:43, 24 decembar-просинац 2014 (CET)

Sadržaj članka ostaje netaknut. Postoji cijela serija članaka napisanih na jednom standardu, a s potpuno drugačijim naslovom. Mislim, svi glavni članci o Njemačkoj koriste formu "Njemačka", uključujući i sve glavne kategorije. Zašto bi ovo bilo iznimka? (neću započinjati revert rat, nek' ostane izvorna verzija onda, ali ne vidim osnovu) --Biljezim se sa štovanjem,Poe 14:54, 24 decembar-просинац 2014 (CET)

Vidim ja da ti naveliko zataškavaš istine o genezi Hrvata i Srba i nomenklaturi na ovim područjima? :D Svakako, što se problema tiče - neslaganje očito postoji i to je uredu. Mi smo ovdje, kao što si svjestan, uglavnom govorili o horizontalnoj unifikaciji jer smo vertikalnu unifikaciju smatrali pretjeranim zadiranjem u uređivačka prava. Dakako, situacija je otvorena, konsezus i pravila još nisu postignuta. Ja osobno smatram, kao što znaš, da bi nazivi trebali biti unificirani i da, ako imamo "Njemačku", sve treba biti na toj formi, ili "italijanski"... inače nema smisla, a situacija da imamo nazive članaka na jednom standardu, a sadržaj na drugom imamo (mislim da je Patton upravo takav primjer, ali tu nema smisla mijenjati jer... imena pišemo po izvorniku) tako da nema osnove za neke iznimke, no dobro. Glupo je sada bosti se - neka ostane status quo dok se ne razjasni situacija. Mislim da je tako najbolje? :) --Biljezim se sa štovanjem,Poe 18:06, 25 decembar-просинац 2014 (CET)

Pih, ma to nisu pisali nikakvi Srbi nego pijani Zagorci koji uz čašu gemišta više zaborave na pravopis. ;) --Orijentolog (razgovor) 20:03, 26 decembar-просинац 2014 (CET)

Igor u službi skrivanja istine u hr.zapravo zapadnu,korist

Na temi Lesendro, Gusari i dr. tendenciozno briše srbsko ime gdje god naiđe.Nema veze da li je to istina,odmah te optuži lazno za neki vandalizam i sl... https://sh.wikipedia.org/wiki/Lesendro https://sh.wikipedia.org/wiki/Gusari Dakle ova osoba šteti naučnoj istini i treba biti odstranjena zbog primitivizma sa wiki na sh,sem ako wiki na sh i nije stvorena od isth ljudi,što mi se čini da je. S obzirom da sam već neopravdano "banovan" na 3 dana banujte me opet,pa da se stvari vide u pravom svjetlu kakve jesu. Znate pritvornost i laž nisu zdravi za psihu,to vam dobronamjerno kažem. A borba protiv istine je u neskladu sa univerzalnim moralnim zakonima,pa rizikujete da baš dosta izgubite. :) --Андрија (razgovor) 16:30, 25 decembar-просинац 2014 (CET)

Cruciatus

Vidim da je razapet (cruciatus) još jedan mučenik za istinu. Pa vi ste okrutni kao Rimljani. Stićiće Vas Atila Bič Božji!

Šalu na stranu, delim mišljenje Dragoslava Srejovića: Ne brinu me amateri koji tvrde da su Srbi najstariji narod, nego ozbiljni naučnici koji nasedaju na takve priče iz raznih razloga (prema citatu: Ovde "The books by various painters and amateurs who claim that the Serbs are the most ancient people do not worry me," Srejovic said, "but it is terrible if a scientist joins such mindless and uncontrolled behavior. This is then to be severely condemned.” I assume that at least one of the scientists Srejović was talking about was Djordje Janković— that same “assistant professor” who “took over” Slavic archaeology and did “unprofessional” but lucrative research in Republika Srpska that he but lucrative research in Republika Srpska that he mentioned in the quote above.) Prvima je pristup Filozofskom fakultetu strogo zabranjen, čak ni postere ne mogu da lepe s unutrašnje strane vrata nego sa spoljne. Drugi pak neometano rade i truju omladinu svojim idejama. U svakom slučaju, i jedni i drugi su podjednako štetni za nauku.

Nedavno sam slušao na jutubu jedan govor arheologa Đorđa Jankovića. Čovek je ladno rekao da je "rad protiv naše kulture počeo još pod rimskim carstvom". Iz godine u godinu je čini se sve luđi. Počeo je sa tezom da je prapostojbina Slovena Podunavlje (Sloveni u jugoslovenskom Podunavlju, Beograd 1990), a na kraju će i on, videćeš, poistovetiti sve Iliričane (Illyliriciani) sa Srbima baš kao ovaj krucifikovani gajevac i ilirofil.

Uzgred, ima i kod Bugara jedan ludak koji tvrdi da je njegov narod ne samo najstariji na svetu, nego i najpametniji (ilustracije radi navodim jednu tvrdnju da su 4768. g. pre n. e. Bugari znali da se Zemlja vrti oko Sunca, da godina traje 365 dana, a dan 24 časa). To je Stefan Canev (Стефан Цанев). Na početku svog istorijskog romana (Български хроники. История на нашия народ от 2137 пр. Хр. до 1453 сл. Хр, TRUD Publishers, София & Пловдив 2006) piše: "Едва ли има на света други народ, който така слабо да познава своята история“. Dalje piše da su radovi bugarskih istoričara za obične Bugare nerazumljivi zbog izveštačenog naučnog stila, a da su udžbenici dosadni kao da je cilj njihovih autora bio da "nakaraju" male Bugare dok još nisu sasvim prohodali da mrze svoj narod. (Ние имаме големи учени историци, издадени са монументални исторически трудове, но академичният им научен език е недостъпен за простосмъртните, а учебниците по история са написани толкова скучно, сякаш авторите им са имали едничката цел: да накарат българчетата, още едва проходили, да намразят историята на своя народ).--Владимир Нимчевић (razgovor) 14:17, 26 decembar-просинац 2014 (CET)

Стварност је очајна. Боље се убијмо пре него што постане још горе. :D

Него, шта би Ти имао да кажеш на овако тумачење античких топонима у централној Европи? :)

• Osseriates (на Балатону) према рус. озеро *језеро’
• Pelso (Балатон) према рус. плесо, плёсо ’језеро’;
• Διερνα, Zerna итд. (у Дакији), данас Cerna према сл. čъrn ’црн’;
• Bersovio, Bersovis итд. (у Дакији) према *bъrza ’брза’;
• Vuka (у Панонији), мађ. Valko према vlkъ ’вук’;
• Mettubaris према сл. med’u + bara
• Παθισσος, према слов *Po-tis-sje (од дрвета tisъ)

--Владимир Нимчевић (razgovor) 19:40, 27 decembar-просинац 2014 (CET)

Tako je stvari tumačio Niderle. Nemački lingivsta našeg porekla Ivan Popović bi se složio s tobom: "Niederle, der kein Linguist war, ziemlich unkritisch einige antike ONN dieses Raumes als slavisch annahm, weil sie rein äußerlich mit gewissen sl. Wörtern gleichklangen", ili u prevodu na naš jezik: "Нидерле, који није био лингвиста, прилично (je) некритички претпоставио да су неки антички топоними на овим просторима словенски, само зато што су по свом спољашњем облику подсећали на извесне сл. речи (И. Поповић, Историја српскохрватског језика, ур. Ранко и Ненад Кебара, str. 121)"

Niderle je međutim prihvaćen kod nekih naših naučnika međuratnog perioda. Vidim da ga je i Erdeljanović ovde zdušno prihvatio, jer sa ushićenjem konstatuje: "У своме знаменитом делу о словенској старини Л. Нидерле је на основи многобројних података и врло озбиљних разлога дошао до резултата, да су се Јужни Словени почели из словенске прадомовине ширити на југ преко Карпата по свој прилици још у 1. или бар у 2. веку по Христу и да су затим у све већем броју придолазили у пределе северног Подунавља, тако да су их у 4. и у 5. веку били већ у великом броју испунили."

Želim reći da nisu deretićevci jedini sa kojima se Vikipedija suočava. Pomenuo sam Đorđa Jankovića, koji oživljava davno odbačene teorije, među kojima bih istakao naročito onu o Justinijanovom slovenskom poreklu Srba i o iranskom poreklu Srba. Na sr.wiki imamo jednog korisnika koji se otvoreno zalaže da se da mesta i Jankoviću. Imamo i jednog korisnika koji, premda nije čitao ni Jankovića, ne isključuje iransko poreklo Srba. Video čovek da na jednoj staroj (Ptolomejevoj) karti [2] piše "Serbi" pa pomislio: to je to.

Odeljak "Istorija" u članku Srbi na sr.viki takođe je u duhu odbačenih teorija: Најстарији документован податак о српском имену датира из 69. или 75., у познатој књизи Плинија Млађег Познавање природе где наилазимо на српско име у латинизованом облику - Серби. Он дословно каже: "A Cimmerio accolunt Maeotici, Vali, Serbi, Zingi, Psesii" (Поред Кимерана станују Меотици, Вали, Срби, Зинги, Псеси). Топографија тла на коме се српски етнички први пут јасно именује јесте североисточно од Босфора код Кимерана, Сармата и Међана. Prevod mi se ne čini najtačniji, a tebi?

Uzgred, zar ne piše u "Pregledu rimske književnosti" da je "latinsko ... commercium posredstvom Grka (κουμμέρκι ) i Turaka (gumruk) dalo kod nas đumruk" (str. 3)?--Владимир Нимчевић (razgovor) 00:06, 28 decembar-просинац 2014 (CET)

Korisnik:Seiya

Korisnika Seiyu sam blokirao radi one rečenice + svih drugih rusofobskih ili ako hoćeš šovinističkih tekstova koje piše na sh wikipediji. Ona njegova rečenica nije bila nezgodno sročena nego ciljano i precizno sročena.

OC Ripper je svjestan toga što Seiya izvodi, ali ga boli briga dok ne zaprijeti potencijalna sramota u postavljanju seyinog rusofobnog teksta za tekst mjeseca kao što sada prijeti po pitanju teksta Drugi čečenski rat kojeg on sada pokušava preurediti u NPOV tekst. Na Edgara neću trošiti dovoljno je reći da je upoznat s kompletnom situacijom, da je proglasio tekstom mjeseca tekst za koji su dva administratora rekli da je POV (to je moguće jedino na hr wikipediji i očito sada na sh) i da je odmah maknuo blok.

Ukratko Seiya je vrijedan korisnik koji detaljno prevodi tekst s en wikipedije na sh wikipediju pod uvjetom da tekst nije o Rusiju. Ako je tekst o Rusiji tada on nije "pošten" pa Seiya mora napisati "pošten" tekst. Primjer Seiyina rada:

• en:Bombing of Katyr-Yurt - Masakr u Katir-Jurtu (promjenio "ime" nakon rasprave)
• Seyin Drugi čečenski rat - Ripperove izmjene
• en:Grozny ballistic missile attack - Napad balističkim projektilima na Grozni 1999.

i mogu tako nastaviti i nastaviti i nastaviti (primjer:Progon Nijemaca nakon Drugog svjetskog rata njegov tekst s hr wiki prenesen ovdje), ali nema nikakvog smisla.

Modus operandi korisnika Seiya je prevođenje velikog broja normalnih, neutralnih tekstova s engleske wiki kako bi dobio zeleno svjetlo za tekstove u kojima piše da Rusi jedu malu djecu. Korisnicima kojima smeta "ustašluk" hrvatske wikipedije bi trebalo smetati kada se vrši difamacija/šovinizam bilo kojeg naroda.

Iz svega rečenog očito ispadne da s difamacijom drugih naroda na sh wikipediji korisnici nemaju nikakvog problema. Po čemu se onda sh wikipedija razlikuje od hr wikipedije ??--Rjecina2 (razgovor) 17:08, 26 decembar-просинац 2014 (CET)

Mile Latinović

Htjeo osam da napišem stranicu na ćirilici ali sam je započeo sa veze koja je bila na latinici. Kako sada da preslovim naslov, odnosno kako da izbrišem ovu stranicu i započnem novu na ćirilici? — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik Херој (razgovor • doprinosi)

Hvala. — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik Херој (razgovor • doprinosi)