Kraljevo – razlika između verzija

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Mare96 (razgovor | doprinos)
24 izmene
Nema sažetka izmjene
Gusskie (razgovor | doprinos)
564 izmene
Nema sažetka izmjene
Red 1: Red 1:
Opština '''Kraljevo''' se nalazi u središnjem delu [[Srbija|Srbije]] i zauzima prostor oko donjeg toka reke [[Ibar]] i srednjeg dela toka reke [[Zapadna Morava|Zapadne Morave]]. Sa površinom od 1530 km2 predstavlja teritotijalno najveću opštinu Republike Srbije. U Opštini Kraljevo živi oko 127.000 stanovnika.
Opština '''Kraljevo''' se nalazi u središnjem delu [[Srbija|Srbije]] i zauzima prostor oko donjeg toka reke [[Ibar]] i srednjeg dela toka reke [[Zapadna Morava|Zapadne Morave]]. Sa površinom od 1530 km2 predstavlja teritotijalno najveću opštinu Republike Srbije. U Opštini Kraljevo živi oko 127.000 stanovnika.
'''Краљево''' је град у [[Србија|Србији]] у [[Рашки округ|Рашком округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 57414 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 57926 становника).



Prirodna raskrsnica kopnenih i vodenih puteva centralne Srbije, teritorija Opštine Kraljevo predstavlja kolevku srpske države i kulture. Najveći značaj dostigla je u srednjem veku, o čemu govore brojni istorijski spomenici, pre svega manastiri [[Žiča]] i [[Studenica]] i tvrdjava Maglič.
Prirodna raskrsnica kopnenih i vodenih puteva centralne Srbije, teritorija Opštine Kraljevo predstavlja kolevku srpske države i kulture. Najveći značaj dostigla je u srednjem veku, o čemu govore brojni istorijski spomenici, pre svega manastiri [[Žiča]] i [[Studenica]] i tvrdjava Maglič.
Red 15: Red 15:


Kraljevo je u prošlosti bilo poznato kao '''Rudo Polje''' i '''Karanovac'''. Srpski kralj Milan Obrenović ga je nazvao Kraljevom u [[19. vijek]]u, a komunistička [[SFRJ|jugoslavenska]] vlast mu je nakon drugog svjetskog rata dala ime Rankovićevo po [[Aleksandar Ranković|Aleksandru Rankoviću]]. Ime Kraljevo je vraćeno nakon [[Brionski plenum|brionskog plenuma]].
Kraljevo je u prošlosti bilo poznato kao '''Rudo Polje''' i '''Karanovac'''. Srpski kralj Milan Obrenović ga je nazvao Kraljevom u [[19. vijek]]u, a komunistička [[SFRJ|jugoslavenska]] vlast mu je nakon drugog svjetskog rata dala ime Rankovićevo po [[Aleksandar Ranković|Aleksandru Rankoviću]]. Ime Kraljevo je vraćeno nakon [[Brionski plenum|brionskog plenuma]].
== Географија ==
Град Краљево има 57.414 становника, а шире општинско подручје ома 122.000. Налази се у централном делу Србије, на 43°43' сгш и 20°41' шгд, на ушћу [[Ибар|Ибра]] у [[Морава|Мораву]], у котлини између питомих [[Шумадија|шумадијских]] и суровијих [[Стари Влах|старовлашких]] и [[Копаоник|копаоничких]] планинских масива, на надморској висини од просечних 206 метара.

Географску особеност Краљева употпуњују и делови речних токова Ибра и Западне Мораве са притокама. Краљевачки део Запане Мораве има благе падине испресецане потоцима и речицама, које су у вишим деловима обрасле [[листопадна шума|листопадном шумом]], а у нижим су засађени [[воћњак|воћњаци]] и [[виноград]]и. Поред саме реке простиру се водоплавне, плодне равнице погодне за гајење пољопривреднох култура. Највећа притока Западне Мораве је река [[Гружа]]. Река Ибар се одликује буковима и [[слап]]овима, великим бројем притока и богатим рибљим фондом. Атрактивност Ибарске клисуре, чије су падине стрме, често огољене и расечене споредним поточним и речним [[клисура]]ма, огледа се, пре свега, у кривудавом току реке. Највеће десне притоке Ибра су [[Гвоздачка река]] и [[Магласица]], а са леве у Ибар утичу [[Студеница (река)|Студеница]], [[Дубочица]], [[Пивница]] и [[Лопатница]]. Све су бистре планинске реке, прозирно зеленкасте боје, пуне брзака и мањих водопада. Пар километара пре Краљева, Ибар излази из клисуре и постепено се смирује, све до ушћа у Мораву. Треба поменути и планине које се налазе у околини Краљева: [[Гоч]] (1.124 -{m}-), [[Столови]] (1.325-{m}-), [[Троглав]] (1.177 -{m}-), [[Чемерно (планина)|Чемерно]] (1.579 -{m}-), [[Радочело]] (1.643 -{m}-) и друге. Обрасле су шумом (на низим наднорским висинама [[буква]], [[јела]], [[липа]], [[јасен]], а на вишим [[четинари]]) а обилују пашњацима и разноврсним планинским биљем.

===Клима===
Клима у Краљеву је умерено континентална, тако да се климатски фактори мењају у зависности од годишњег доба. Оваква клима а и географски положај условљава и инсолацију - у летњем периоду просечно 8,5 сунчаних сати дневно, а годишњи просек је 5,5. Средња годишња температура у самом граду је 11 -{°C}-, лети око 22 -{°C}- а зими око 0-{°C}- (највећа летња, забелезена [[22. јул]]а [[1939]], била је 44,3 -{°C}-, а најнижа зимска, [[13. фебруар]]а [[1935]]. године -25,4-{°C}-). Јак [[ветар]] ([[кошава (ветар)|кошава]]) је одлика позне јесени, зиме и раног пролећа а у остало доба године дувају блажи западни и северозападни ветрови.

{{Клима_града
|Град_генитив=Краљева
|Извор=[http://www.weatherbase.com/weather/weather.php3?s=67331&refer=&units=metric -{Weatherbase}-]
| Јан_ср= | Јан_ср_пад=62
| Феб_ср=2 | Феб_ср_пад=55
| Мар_ср=7 | Мар_ср_пад=57
| Апр_ср=11 | Апр_ср_пад=72
| Мај_ср=16 | Мај_ср_пад=103
| Јун_ср=19 | Јун_ср_пад=103
| Јул_ср=21 | Јул_ср_пад=95
| Авг_ср=21 | Авг_ср_пад=77
| Сеп_ср=17 | Сеп_ср_пад=82
| Окт_ср=12 | Окт_ср_пад=76
| Нов_ср=5 | Нов_ср_пад=80
| Дец_ср=1 | Дец_ср_пад=69
| Год_ср= | Год_ср_пад=
| Јан_ср_мин=-3 | Јан_ср_макс=3
| Феб_ср_мин=-1 | Феб_ср_макс=6
| Мар_ср_мин=2 | Мар_ср_макс=11
| Апр_ср_мин=6 | Апр_ср_макс=16
| Мај_ср_мин=11 | Мај_ср_макс=21
| Јун_ср_мин=13 | Јун_ср_макс=23
| Јул_ср_мин=15 | Јул_ср_макс=26
| Авг_ср_мин=15 | Авг_ср_макс=26
| Сеп_ср_мин=11 | Сеп_ср_макс=23
| Окт_ср_мин=7 | Окт_ср_макс=17
| Нов_ср_мин=1 | Нов_ср_макс=8
| Дец_ср_мин=-1 | Дец_ср_макс=4
| Год_ср_мин= | Год_ср_макс=
| Јан_а_макс= | Јан_а_мин=
| Феб_а_макс= | Феб_а_мин=
| Мар_а_макс= | Мар_а_мин=
| Апр_а_макс= | Апр_а_мин=
| Мај_а_макс= | Мај_а_мин=
| Јун_а_макс= | Јун_а_мин=
| Јул_а_макс= | Јул_а_мин=
| Авг_а_макс= | Авг_а_мин=
| Сеп_а_макс= | Сеп_а_мин=
| Окт_а_макс= | Окт_а_мин=
| Нов_а_макс= | Нов_а_мин=
| Дец_а_макс= | Дец_а_мин=
| Год_а_макс= | Год_а_мин=
|}}




Verzija na datum 24 august 2011 u 13:42

Opština Kraljevo se nalazi u središnjem delu Srbije i zauzima prostor oko donjeg toka reke Ibar i srednjeg dela toka reke Zapadne Morave. Sa površinom od 1530 km2 predstavlja teritotijalno najveću opštinu Republike Srbije. U Opštini Kraljevo živi oko 127.000 stanovnika. Краљево је град у Србији у Рашком округу. Према попису из 2002. било је 57414 становника (према попису из 1991. било је 57926 становника).

Prirodna raskrsnica kopnenih i vodenih puteva centralne Srbije, teritorija Opštine Kraljevo predstavlja kolevku srpske države i kulture. Najveći značaj dostigla je u srednjem veku, o čemu govore brojni istorijski spomenici, pre svega manastiri Žiča i Studenica i tvrdjava Maglič.

Savremeni život i razvoj opštine su vezani za prirodna blaga kojim je ovaj kraj bogato obdaren: najvažnije privredne grane su poljoprivreda, vatrostalna industrija, vagonogradnja i prerada drveta.

Centar Opštine Kraljevo predstavlja grad Kraljevo sa oko 82.000 stanovnika. Nalazi se u kotlini oko ušća Ibra u Zapadnu Moravu, na 170. kilometru južno od Beograda.

Studenica, osmovekovni manastir, na listi je Uneskove svetske kulturne baštine. Još bliži nam je i manastir Žiča.

Iz Kraljeva se, svakog 14. oktobra obeležava sećanje na žrtve masakra u drugom svetskom ratu.

Za šire područje Kraljeva vezana su mnoga značajna imena istorije. Najveće među njima je svakako ime kraljevića Rastka Nemanjića, koji se krune odrekao zarad duhovnih vrednosti, te je osnovao prvu srpsku školu i prvu srpsku bolnicu, izdejstvovao autokefalnost Srpske pravoslavne crkve i postao njen prvi patrijarh, a potom pošao od sela do sela prosvećujući srpski narod i tako postao Sveti Sava.

Kraljevo je u prošlosti bilo poznato kao Rudo Polje i Karanovac. Srpski kralj Milan Obrenović ga je nazvao Kraljevom u 19. vijeku, a komunistička jugoslavenska vlast mu je nakon drugog svjetskog rata dala ime Rankovićevo po Aleksandru Rankoviću. Ime Kraljevo je vraćeno nakon brionskog plenuma.

Географија

Град Краљево има 57.414 становника, а шире општинско подручје ома 122.000. Налази се у централном делу Србије, на 43°43' сгш и 20°41' шгд, на ушћу Ибра у Мораву, у котлини између питомих шумадијских и суровијих старовлашких и копаоничких планинских масива, на надморској висини од просечних 206 метара.

Географску особеност Краљева употпуњују и делови речних токова Ибра и Западне Мораве са притокама. Краљевачки део Запане Мораве има благе падине испресецане потоцима и речицама, које су у вишим деловима обрасле листопадном шумом, а у нижим су засађени воћњаци и виногради. Поред саме реке простиру се водоплавне, плодне равнице погодне за гајење пољопривреднох култура. Највећа притока Западне Мораве је река Гружа. Река Ибар се одликује буковима и слаповима, великим бројем притока и богатим рибљим фондом. Атрактивност Ибарске клисуре, чије су падине стрме, често огољене и расечене споредним поточним и речним клисурама, огледа се, пре свега, у кривудавом току реке. Највеће десне притоке Ибра су Гвоздачка река и Магласица, а са леве у Ибар утичу Студеница, Дубочица, Пивница и Лопатница. Све су бистре планинске реке, прозирно зеленкасте боје, пуне брзака и мањих водопада. Пар километара пре Краљева, Ибар излази из клисуре и постепено се смирује, све до ушћа у Мораву. Треба поменути и планине које се налазе у околини Краљева: Гоч (1.124 m), Столови (1.325m), Троглав (1.177 m), Чемерно (1.579 m), Радочело (1.643 m) и друге. Обрасле су шумом (на низим наднорским висинама буква, јела, липа, јасен, а на вишим четинари) а обилују пашњацима и разноврсним планинским биљем.

Клима

Клима у Краљеву је умерено континентална, тако да се климатски фактори мењају у зависности од годишњег доба. Оваква клима а и географски положај условљава и инсолацију - у летњем периоду просечно 8,5 сунчаних сати дневно, а годишњи просек је 5,5. Средња годишња температура у самом граду је 11 °C, лети око 22 °C а зими око 0°C (највећа летња, забелезена 22. јула 1939, била је 44,3 °C, а најнижа зимска, 13. фебруара 1935. године -25,4°C). Јак ветар (кошава) је одлика позне јесени, зиме и раног пролећа а у остало доба године дувају блажи западни и северозападни ветрови.


Клима Краљева
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец
Средњи максимум, °C 3 6 11 16 21 23 26 26 23 17 8 4
Средња температура, °C 2 7 11 16 19 21 21 17 12 5 1
Средњи минимум, °C −3 −1 2 6 11 13 15 15 11 7 1 −1
Количина падавина, mm 62 55 57 72 103 103 95 77 82 76 80 69
Извор: Weatherbase


Vanjski linkovi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kraljevo&oldid=823028