Paskalina – razlika između verzija
Nova stranica: мини|250п|Паскалина '''Паскалина''' или аритметички калкулатор је била др... |
mNema sažetka izmjene |
||
| Red 1: | Red 1: | ||
[[ |
[[Datoteka:Arts et Metiers Pascaline dsc03869.jpg|thumb|250px|Paskalina]] |
||
'''Paskalina''' ili aritmetički kalkulator je bila drugi mehanički [[kalkulator]], koji je izumeo [[Blez Paskal]] [[1645]]. godine. |
|||
'''Паскалина''' или аритметички калкулатор је била други механички [[калкулатор]], који је изумео [[Блез Паскал]] [[1645]]. године. |
|||
Paskal je 1642. god. započeo radove na svom kalkulatoru kada mu je bilo samo devetnaest godina. Pomagao je u poslu svom ocu, koji je bio poreski komesar pa je tražio uređaj koji bi mu olakšao posao. Paskal je 1652. god. napravio pedeset prototipova i prodao nekoliko desetina mašina, ali cena i složenost Paskaline - zajedno sa činjenicom da je ona mogla samo da sabira i oduzima, pa i to sa poteškoćama- uticale su na dalju prodaju. I tokom te godine proizvodnja je prestala. U to vreme, Paskal se okrenuo ka nekim svojim drugim interesovanjima, pre svega ka izučavanju [[atmosferski pritisak|atmosferskog pritiska]], a potom i ka [[filozofija|filozofiji]]. |
|||
Паскал је 1642. год. започео радове на свом калкулатору када му је било само деветнаест година. Помагао је у послу свом оцу, који је био порески комесар па је тражио уређај који би му олакшао посао. Паскал је 1652. год. направио педесет прототипова и продао неколико десетина машина, али цена и сложеност Паскалине - заједно са чињеницом да је она могла само да сабира и одузима, па и то са потешкоћама- утицале су на даљу продају. И током те године производња је престала. У то време, Паскал се окренуо ка неким својим другим интересовањима, пре свега ка изучавању [[атмосферски притисак|атмосферског притиска]], а потом и ка [[филозофија|филозофији]]. |
|||
Paskalina je bila decimalna mašina, a to nije bilo naročito pogodno, jer se u [[Francuska|Francuskoj]] pojavio novi valutni sistem, sličan funtama, šilinzima i penijima, koji su se koristili u [[Velika Britanija|Britaniji]] sve do sedamdesetih godina 20. veka, i kao takav nije bio decimalan. |
|||
Паскалина је била децимална машина, а то није било нарочито погодно, јер се у [[Француска|Француској]] појавио нови валутни систем, сличан фунтама, шилинзима и пенијима, који су се користили у [[Велика Британија|Британији]] све до седамдесетих година 20. века, и као такав није био децималан. |
|||
Francuska je 1799. godine prešla na [[SI|metrički sistem]]. Do tog vremena, Paskalov osnovni izum je inspirisao i druge izumitelje, mada ni oni nisu bilo komercijalno preterano uspešni. Čudo od deteta, [[Gotfrid Vilhelm Lajbnic]], izumeo je 1672. godine spravu koja se zasnivala na drugom modelu, uzastopnom sabiranju, koja je mogla da obavlja sabiranje, oduzimanje, množenje i delenje i da računa kvadratni koren. Ali kalkulatori se nisu pojavljivali na tržištu sve do početka devetnaestog veka, kada je Čarls Havijer Tomas de Kolmar izumeo arithometar baziran na Lajbnicovom modelu, i koji je prvi bio komercijalno uspešan. |
|||
Француска је 1799. године прешла на [[СИ|метрички систем]]. До тог времена, Паскалов основни изум је инспирисао и друге изумитеље, мада ни они нису било комерцијално претерано успешни. Чудо од детета, [[Готфрид Вилхелм Лајбниц]], изумео је 1672. године справу која се заснивала на другом моделу, узастопном сабирању, која је могла да обавља сабирање, одузимање, множење и делење и да рачуна квадратни корен. Али калкулатори се нису појављивали на тржишту све до почетка деветнаестог века, када је Чарлс Хавијер Томас де Колмар изумео аритхометар базиран на Лајбницовом моделу, и који је први био комерцијално успешан. |
|||
Prvi Paskalin prototip je imao svega nekoliko cifara, dok su kasnije varijante imale i do osam, što je potom omogućilo da se koriste i brojevi do 9.999.999. |
|||
Први Паскалин прототип је имао свега неколико цифара, док су касније варијанте имале и до осам, што је потом омогућило да се користе и бројеви до 9.999.999. |
|||
Cifre su se birale preko metalnih točkića čijim su se okretanjem dobijali odgovarajući brojevi; odgovori su se pojavljivali u kutijicama na samom vrhu kalkulatora. Pošto su se zupčanici okretali samo u jednom pravcu, negativni brojevi se nisu mogli odmah izračunati. Prilikom [[sabiranje|sabiranja]] brojeva korišćen je [[metod]] komplemenata od devet. Da bi se pomoglo korisniku, pri unosu broja prikazivao se i njegov komplement iznad kutijice u kojoj je pisao uneti broj. |
|||
Цифре су се бирале преко металних точкића чијим су се окретањем добијали одговарајући бројеви; одговори су се појављивали у кутијицама на самом врху калкулатора. Пошто су се зупчаници окретали само у једном правцу, негативни бројеви се нису могли одмах израчунати. Приликом [[сабирање|сабирања]] бројева коришћен је [[метод]] комплемената од девет. Да би се помогло кориснику, при уносу броја приказивао се и његов комплемент изнад кутијице у којој је писао унети број. |
|||
[[Kategorija:Računari]] |
|||
[[Категорија:Рачунари]] |
|||
[[zh-min-nan:Pascaline]] |
[[zh-min-nan:Pascaline]] |
||
| Red 29: | Red 29: | ||
[[ru:Суммирующая машина Паскаля]] |
[[ru:Суммирующая машина Паскаля]] |
||
[[sl:Pascaline]] |
[[sl:Pascaline]] |
||
[[sr:Паскалина]] |
|||
[[uk:Паскаліна]] |
[[uk:Паскаліна]] |
||
Verzija na datum 26 juli 2011 u 21:23
Paskalina ili aritmetički kalkulator je bila drugi mehanički kalkulator, koji je izumeo Blez Paskal 1645. godine.
Paskal je 1642. god. započeo radove na svom kalkulatoru kada mu je bilo samo devetnaest godina. Pomagao je u poslu svom ocu, koji je bio poreski komesar pa je tražio uređaj koji bi mu olakšao posao. Paskal je 1652. god. napravio pedeset prototipova i prodao nekoliko desetina mašina, ali cena i složenost Paskaline - zajedno sa činjenicom da je ona mogla samo da sabira i oduzima, pa i to sa poteškoćama- uticale su na dalju prodaju. I tokom te godine proizvodnja je prestala. U to vreme, Paskal se okrenuo ka nekim svojim drugim interesovanjima, pre svega ka izučavanju atmosferskog pritiska, a potom i ka filozofiji.
Paskalina je bila decimalna mašina, a to nije bilo naročito pogodno, jer se u Francuskoj pojavio novi valutni sistem, sličan funtama, šilinzima i penijima, koji su se koristili u Britaniji sve do sedamdesetih godina 20. veka, i kao takav nije bio decimalan.
Francuska je 1799. godine prešla na metrički sistem. Do tog vremena, Paskalov osnovni izum je inspirisao i druge izumitelje, mada ni oni nisu bilo komercijalno preterano uspešni. Čudo od deteta, Gotfrid Vilhelm Lajbnic, izumeo je 1672. godine spravu koja se zasnivala na drugom modelu, uzastopnom sabiranju, koja je mogla da obavlja sabiranje, oduzimanje, množenje i delenje i da računa kvadratni koren. Ali kalkulatori se nisu pojavljivali na tržištu sve do početka devetnaestog veka, kada je Čarls Havijer Tomas de Kolmar izumeo arithometar baziran na Lajbnicovom modelu, i koji je prvi bio komercijalno uspešan.
Prvi Paskalin prototip je imao svega nekoliko cifara, dok su kasnije varijante imale i do osam, što je potom omogućilo da se koriste i brojevi do 9.999.999.
Cifre su se birale preko metalnih točkića čijim su se okretanjem dobijali odgovarajući brojevi; odgovori su se pojavljivali u kutijicama na samom vrhu kalkulatora. Pošto su se zupčanici okretali samo u jednom pravcu, negativni brojevi se nisu mogli odmah izračunati. Prilikom sabiranja brojeva korišćen je metod komplemenata od devet. Da bi se pomoglo korisniku, pri unosu broja prikazivao se i njegov komplement iznad kutijice u kojoj je pisao uneti broj.