Smaragd – razlika između verzija
Prijeđi na navigaciju
Prijeđi na pretragu
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m r2.7.1) (robot Dodaje: kk:Замартас |
m r2.7.2) (robot Mijenja: la:Smaragdus; kozmetičke promjene |
||
| Red 1: | Red 1: | ||
[[Datoteka:Emerald specimen with matrix.jpg|thumb|right|150px|Smaragd]] |
[[Datoteka:Emerald specimen with matrix.jpg|thumb|right|150px|Smaragd]] |
||
[[Datoteka:Gachala Emerald.jpg|thumb|250px|right|Gašala smaragd je jedan od najvećih brušenih smaragda |
[[Datoteka:Gachala Emerald.jpg|thumb|250px|right|Gašala smaragd je jedan od najvećih brušenih smaragda u svetu. Ima 858 karata. Nađen je 1967. u rudniku Gošala u Kolumbiji. Pohranjen je u Smitsonijan institutu u Vašingtonu]] |
||
'''Smaragd''' (Be<sub>3</sub>Al<sub>2</sub>(SiO<sub>3</sub>)<sub>6</sub>) je varijetet [[beril]]a. Zelene je boje sa hromom u tragovima, a ponekad i vanadijumom. Izuzetno je cenjen i po težini se smatra najvrednijim [[dragi kamen|dragim kamenom]]. Beril ima tvrdoću 7,5 do 8 po [[Tvrdoća po Mosovoj skali|Mosovoj skali tvrdoće]]. Ipak efektivna tvrdoća smaragda je manja zbog fraktura i inkluzija. Većina smaragda ima dosta inkluzija (ubačenih delova) tako da se ipak lakše lome nego što bi se očekivalo po stepenu tvrdoće. |
'''Smaragd''' (Be<sub>3</sub>Al<sub>2</sub>(SiO<sub>3</sub>)<sub>6</sub>) je varijetet [[beril]]a. Zelene je boje sa hromom u tragovima, a ponekad i vanadijumom. Izuzetno je cenjen i po težini se smatra najvrednijim [[dragi kamen|dragim kamenom]]. Beril ima tvrdoću 7,5 do 8 po [[Tvrdoća po Mosovoj skali|Mosovoj skali tvrdoće]]. Ipak efektivna tvrdoća smaragda je manja zbog fraktura i inkluzija. Većina smaragda ima dosta inkluzija (ubačenih delova) tako da se ipak lakše lome nego što bi se očekivalo po stepenu tvrdoće. |
||
Smaragdi se javljaju u mnogo nijansi zelene |
Smaragdi se javljaju u mnogo nijansi zelene i plavozelene boje. Postoji širok spektar jasnoće, koji zavisi od inkluzija i rascepa [[kristal]]a. Najveću cenu dostiže jasno kamenje sa tamnom, ali živahnom bojom. |
||
Većina smaragda se ulji, da bi se poboljšala jasnoća. Ulje od [[kedar|kedra]] se često koristi u tu svrhu, jer ima sličan [[indeks prelamanja]]. Pri trgovini dragim kamenjem ne prihvata se uljenje zelenim uljem. |
Većina smaragda se ulji, da bi se poboljšala jasnoća. Ulje od [[kedar|kedra]] se često koristi u tu svrhu, jer ima sličan [[indeks prelamanja]]. Pri trgovini dragim kamenjem ne prihvata se uljenje zelenim uljem. |
||
U antičkom vremenu smaragdi su se kopali u [[Egipat|Egiptu]], [[Austrija|Austriji]] i Svatu u severnom [[Pakistan]]u. Redak tip smaragda zvan trapiš nalazi se u [[Kolumbija|Kolumbiji]]. Kolumbijski smaragdi su najcenjeniji zbog jasnoće. Dobri smaragdi kopaju se i u [[Zambija|Zambiji]], [[Brazil]]u, [[Zimbabve]]u, [[Madagaskar]]u, [[Pakistan]]u, [[Indija|Indiji]], [[Avganistan]]u i [[Rusija|Rusiji]]. |
U antičkom vremenu smaragdi su se kopali u [[Egipat|Egiptu]], [[Austrija|Austriji]] i Svatu u severnom [[Pakistan]]u. Redak tip smaragda zvan trapiš nalazi se u [[Kolumbija|Kolumbiji]]. Kolumbijski smaragdi su najcenjeniji zbog jasnoće. Dobri smaragdi kopaju se i u [[Zambija|Zambiji]], [[Brazil]]u, [[Zimbabve]]u, [[Madagaskar]]u, [[Pakistan]]u, [[Indija|Indiji]], [[Avganistan]]u i [[Rusija|Rusiji]]. Vrednost smaragda ovisi o brušenju, boji, jasnoći i broju karata. |
||
==Sintetički smaragd== |
== Sintetički smaragd == |
||
Smaragdi su retko i vredno drago kamenje i zbog toga se pokušalo sa sintetičkom proizvodnjom smaragda. |
Smaragdi su retko i vredno drago kamenje i zbog toga se pokušalo sa sintetičkom proizvodnjom smaragda. Prvi uspešan komercijalni proizvođač sintetičkih smaragda bio je Karol Čatam. Drugi veliki proizvođač je Pjer Žilson, koji ih proizvodi od 1964. Obično se bezbojni beril koristi kao centar kristalizacije. Kristal raste oko 1 milimetar mesečno, tako da se za 7 meseci proizvede smaragd veličine 7 milimetara. Prvi veoma uspešan komercijalni smaragd se prodavao kao "Emerita" ili "Simeraldi", a proizvodnja je bila u [[Insbruk]]u. Od 1965. do 1975 [[Junion Karbid]] proivodi sintetičke smaragde hidrotermalnim procesom. Postižu rast i trećinu milimetra dnevno. |
||
==Kulturna i istorijska upotreba== |
== Kulturna i istorijska upotreba == |
||
[[Datoteka:Emerald.png|thumb|100px|left|Smaragd sa heksagonalnom strukturom]] |
[[Datoteka:Emerald.png|thumb|100px|left|Smaragd sa heksagonalnom strukturom]] |
||
Smaragd se smatra tradicionalnim dragim kamenom za one rođene u maju, kao i one rođene u znaku bika i raka. |
Smaragd se smatra tradicionalnim dragim kamenom za one rođene u maju, kao i one rođene u znaku bika i raka. |
||
== Literatura == |
== Literatura == |
||
*Cooper, J.C. (Ed.) (1992). ''Brewer's Myth and Legend''. New York: Cassell Publishers Ltd. ISBN 0-304-34084-7. |
* Cooper, J.C. (Ed.) (1992). ''Brewer's Myth and Legend''. New York: Cassell Publishers Ltd. ISBN 0-304-34084-7. |
||
*Sinkankas, John (1994). ''Emerald & Other Beryls''. Geoscience Press. ISBN 0-8019-7114-4 |
* Sinkankas, John (1994). ''Emerald & Other Beryls''. Geoscience Press. ISBN 0-8019-7114-4 |
||
*Hurlbut, Cornelius S.; Klein, Cornelis (1985). ''Manual of Mineralogy'' (20th ed.). New York: John Wiley and Sons. ISBN 0-471-80580-7 |
* Hurlbut, Cornelius S.; Klein, Cornelis (1985). ''Manual of Mineralogy'' (20th ed.). New York: John Wiley and Sons. ISBN 0-471-80580-7 |
||
*Weinstein, Michael (1958). ''The World of Jewel Stones''. Sheriden House. |
* Weinstein, Michael (1958). ''The World of Jewel Stones''. Sheriden House. |
||
*Nassau, Kurt (1980). ''Gems made by man''. Gemological Institute of America. ISBN 0-87311-016-1 |
* Nassau, Kurt (1980). ''Gems made by man''. Gemological Institute of America. ISBN 0-87311-016-1 |
||
*[http://www.gemecology.org Ali, Saleem H. (2006). The Emerald City: Gemstone mining in Brazil] |
* [http://www.gemecology.org Ali, Saleem H. (2006). The Emerald City: Gemstone mining in Brazil] |
||
*[http://www.casmsite.org World Bank: CASM Initiative] |
* [http://www.casmsite.org World Bank: CASM Initiative] |
||
*[http://www.gemstone.org/gem-by-gem/english/emerald.html] |
* [http://www.gemstone.org/gem-by-gem/english/emerald.html] |
||
*http://www.mindat.org/min-1375.html |
* http://www.mindat.org/min-1375.html |
||
*http://mineral.galleries.com/minerals/gemstone/emerald/emerald.htm |
* http://mineral.galleries.com/minerals/gemstone/emerald/emerald.htm |
||
==Vidi još== |
== Vidi još == |
||
*[[Spisak minerala]] |
* [[Spisak minerala]] |
||
{{Minerali}} |
{{Minerali}} |
||
[[ |
[[Kategorija:Minerali]] |
||
[[ |
[[Kategorija:Drago kamenje]] |
||
[[ar:زمرد]] |
[[ar:زمرد]] |
||
| Red 65: | Red 66: | ||
[[kn:ಪಚ್ಚೆ]] |
[[kn:ಪಚ್ಚೆ]] |
||
[[ko:에메랄드]] |
[[ko:에메랄드]] |
||
[[la:Smaragdus |
[[la:Smaragdus]] |
||
[[lt:Smaragdas]] |
[[lt:Smaragdas]] |
||
[[lv:Smaragds]] |
[[lv:Smaragds]] |
||
Verzija na datum 6 juli 2011 u 01:53
Smaragd (Be3Al2(SiO3)6) je varijetet berila. Zelene je boje sa hromom u tragovima, a ponekad i vanadijumom. Izuzetno je cenjen i po težini se smatra najvrednijim dragim kamenom. Beril ima tvrdoću 7,5 do 8 po Mosovoj skali tvrdoće. Ipak efektivna tvrdoća smaragda je manja zbog fraktura i inkluzija. Većina smaragda ima dosta inkluzija (ubačenih delova) tako da se ipak lakše lome nego što bi se očekivalo po stepenu tvrdoće.
Smaragdi se javljaju u mnogo nijansi zelene i plavozelene boje. Postoji širok spektar jasnoće, koji zavisi od inkluzija i rascepa kristala. Najveću cenu dostiže jasno kamenje sa tamnom, ali živahnom bojom.
Većina smaragda se ulji, da bi se poboljšala jasnoća. Ulje od kedra se često koristi u tu svrhu, jer ima sličan indeks prelamanja. Pri trgovini dragim kamenjem ne prihvata se uljenje zelenim uljem.
U antičkom vremenu smaragdi su se kopali u Egiptu, Austriji i Svatu u severnom Pakistanu. Redak tip smaragda zvan trapiš nalazi se u Kolumbiji. Kolumbijski smaragdi su najcenjeniji zbog jasnoće. Dobri smaragdi kopaju se i u Zambiji, Brazilu, Zimbabveu, Madagaskaru, Pakistanu, Indiji, Avganistanu i Rusiji. Vrednost smaragda ovisi o brušenju, boji, jasnoći i broju karata.
Sintetički smaragd
Smaragdi su retko i vredno drago kamenje i zbog toga se pokušalo sa sintetičkom proizvodnjom smaragda. Prvi uspešan komercijalni proizvođač sintetičkih smaragda bio je Karol Čatam. Drugi veliki proizvođač je Pjer Žilson, koji ih proizvodi od 1964. Obično se bezbojni beril koristi kao centar kristalizacije. Kristal raste oko 1 milimetar mesečno, tako da se za 7 meseci proizvede smaragd veličine 7 milimetara. Prvi veoma uspešan komercijalni smaragd se prodavao kao "Emerita" ili "Simeraldi", a proizvodnja je bila u Insbruku. Od 1965. do 1975 Junion Karbid proivodi sintetičke smaragde hidrotermalnim procesom. Postižu rast i trećinu milimetra dnevno.
Kulturna i istorijska upotreba
Smaragd se smatra tradicionalnim dragim kamenom za one rođene u maju, kao i one rođene u znaku bika i raka.
Literatura
- Cooper, J.C. (Ed.) (1992). Brewer's Myth and Legend. New York: Cassell Publishers Ltd. ISBN 0-304-34084-7.
- Sinkankas, John (1994). Emerald & Other Beryls. Geoscience Press. ISBN 0-8019-7114-4
- Hurlbut, Cornelius S.; Klein, Cornelis (1985). Manual of Mineralogy (20th ed.). New York: John Wiley and Sons. ISBN 0-471-80580-7
- Weinstein, Michael (1958). The World of Jewel Stones. Sheriden House.
- Nassau, Kurt (1980). Gems made by man. Gemological Institute of America. ISBN 0-87311-016-1
- Ali, Saleem H. (2006). The Emerald City: Gemstone mining in Brazil
- World Bank: CASM Initiative
- [1]
- http://www.mindat.org/min-1375.html
- http://mineral.galleries.com/minerals/gemstone/emerald/emerald.htm