Kosmogonija

Kosmogonija je naziv za svaku teoriju o nastanku ili poreklu kosmosa ili za mit o nastanku celopkupne stvarnosti. Ovaj termin potiče od grčkih reči κόσμος (= svet) i γόνος (= poreklo, od γίγνομαι = roditi se). U užem kontekstu astronomije i nauke o svemiru, ovaj se termin odnosi na teorije o nastanku Sunčevog sistema.

Kosmogonija se razlikuje od kosmologije, koja se bavi proučavanjem celokupnog kosmosa u njegovom kontinuiranom trajanju i koja tehnički ne zahteva spoznaju o tome kako je kosmos nastao. Ipak, ponekada postoji zabuna oko upotrebe ova dva termina: na primer, kosmološki argument koji teologija nudi kao dokaz postojanja boga tehnički se vezuje za kosmogonijske, a ne za kosmološke koncepte. U praksi, međutim, postoji jasna naučna razlika između kosmogonijskih i kosmoloških koncepata. Fizička kosmologija je nauka koja nastoji objasniti sva zapažanja koja su važna za razvoj i svojstva svemira kao celina. Pitanja kao, na primer, zašto se svemir ponaša na određeni način fizičari i kosmolozi su odbacili kao nenaučna, premda takve spekulacije za polaznu tačku uzimaju različita gledišta, od kojih neka predstavljaju ekstrapolaciju naučnih teorija u pravcu njihove primene na filozofske ili religijske ideje.

Nastojanja da se stvori jedna naturalistička kosmogonija naišla su na dva različita ograničenja. Prvo je vezano za filozofiju nauke i epistemološka ograničenja same nauke, posebno s obzirom na nedoumicu da li se naučno ispitivanje može baviti takvim pitanjima kao što je "zašto" svemir postoji. Drugo ograničenje više pragmatično: ne postoji, naime, neki fizički uzor koji bi mogao objasniti najranije trenutke postojanja svemira (Plackovo vreme) zbog nepostojanja jedne konzistentne teorije kvantne gravitacije.