Jaka nuklearna sila

Jaka sila ili jaka interakcija danas podrazumeva međudelovanje kvarkova i gluona kako je već obuhvaćeno kvantnom hromodinamikom. Jaka sila je osnovna sila u kojoj su glavni prenosioci međudelovanja gluoni.

Mada jaka sila direktno deluje samo među elementarnim česticama, efekti sile se ispoljavaju između hadrona kao nuklearna sila. Elementarne čestice među kojima jaka sila deluje ne mogu se opaziti direktno kao što je pokazano u seriji bezuspešnih eksperimenata da se detektuje slobodni kvark.

Istorija

Pre 1970tih kada se još mislilo da su neutron i proton osnovne čestice, izraz "jaka sila" korišćen da se opiše ono što se danas zove nuklearna sila ili rezidualna jaka sila. Jer u jezgru se osećaju rezidualni (zaostali) efekti jake sile, koji deluju na hadrone, dakle, barione i mezone. Postulirano je da neka nova sila mora do postoji da bi se savladalo elektrostatičko odbijanje protona u jezgru, i zbog njene izvanredne jačine (na malim rastojanjima) nazvana je "jaka sila". Nakon otkrića kvarkova, naučnici su shvatili da sila zapravo deluje među kvarkovima i gluonima koji ulaze u sastav protona a ne među protonima. Neko vreme nakon toga prvobitna sila (među protonima) nazivana je rezidualnom jakom silom a "nova" jaka interakcija je nazvana boja silom ( engl. colour force).

Vidi još

• Slaba sila, Elektromagnetna sila i gravitaciona sila
• Standardni model
• fizika čestica
• Kvantna teorija polja
• Kvantna hromodinamika

Literatura

• Introduction to Elementary Particles, by David J. Griffiths (New York: John Wiley & Sons, 1987) ISBN 0-471-60386-4

• The Last Sorcerers: The Path from Alchemy to the Periodic Table, by Richard Morris (Washington, DC: Joseph Henry Press, 2003) ISBN 0-309-50593-3

• Gordon L. Kane (1987). Modern Elementary Particle Physics. Perseus Books. ISBN 0-201-11749-5. 

• S. Macura, J. Radić-Perić, ATOMISTIKA, Fakultet za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu/Službeni list, Beograd, 2004., str. 557.

Spoljašnje veze

• MISN-0-280: The Strong Interaction (PDF file) by J.R. Christman for Project PHYSNET.