Beduini

Beduini su nomadska, arapska plemena iz Arabijske, Sirijske i pustinje Severne Afrike. Podeljeni su u klanove po imenu 'ayla', a zatim dalje podeljeni u domaćinstva, zvana 'bayt'. Šeici vladaju plemenima, koja žive nezavisno, na sopstvenoj zemlji, koju čuvaju svojim životima. U prošlosti, ovi pastirski nomadi su konstantno lutali suvim 'wadis'-ima (sasušena korita reka, sada deo pustinje) i planinama u Sahari. Od svih naroda na Zemlji, Beduini su prevazišli sve druge po svojoj upečatljivoj sposobnosti preživljavanja u najnegostoljubivijem okruženju - pustinji. Svaka plemenska zajednica živi pod pritiskom materijalnog poseda i svojim srodstvom i sredstvima za život je vezana za pustinju.

U poslednjim decenijama, Beduini su naučili da izvuku korist od turizma. Radili su kao vodiči kroz pustinju i kustosi prastarih znamenitosti. Neki su pratili hrišćanske turiste na svojim hodočašćima do manastira u Južnom Sinaju i na Mojsijevom Vrhu, ili muslimanske karavane na hodočašću do Meke. Igrali su ulogu, iako marginalnu, u razvitku pustinjskog turizma u Egiptu.

Elaborirajući prvo istraživanje o Beduinima, Dr. Amin Makram Ebeid priča o post-modernom Egiptu i izazovima njegove Beduinizacije. On kaže da, kako bi razumeli Beduinizaciju, njihove veštine i navike moraju biti cenjene. "Sama priroda njihovog života u polu-suvoj pustinji tera Beduine da se već vekovima i milenijumima bave istim stvarima i zanimanjima. Njihovi životi se sastoje od uzgoja koza, ovaca i kamila i u manjoj meri, konja."

Oni vode svoje životinje gde god da padne kiša, nikne trava, ili se stvori oaza. Kako bi preživeli u teškim uslovima, Beduini su postali veliki lovci i razbojnici, što je delom razlog zašto su ogrubeli nomadski narodi stvorilio čvrsto verovanje da su poljoprivreda i većina drugih 'sedećih' poslova, ispod njihove časti. Ebeid je dodao da su njihovi razbojnički pohodi, ili 'ghzaw', koji se moraju okarakterisati kao vrsta lopovluka, dignuti van ekonomskih i socijalnih uslova u redove prave nacionalne institucije.

U istraživanju o Beduinima, pominje se kako je tradicija ghazw utkana u njihovu kulturu. Razbojništvo je predstavljalo način života, što objašnjava važnost konja, zbog svoje brzine u razbojničkim pohodima. Iako je kamila najdragocenija, konj predstavlja njihovu želju za osvajanjem.

Nijedan drugi narod ne poznaje pustinju bolje od ovih plemena. Jasna svest o zaista bitnim stvarima u današnjem društvu, glavno je sredstvo umirenja ovih prividno mirnih domaćinstava i njihovih sitničavih, plemenskih svađa. Beduini su vrlo složan narod i desi li se da ijedan od njihovih krvnih srodnika skrene sa puta, oni će biti prvi koji će sve ostaviti i prvo rešiti taj problem.

Bez kamila, pustinja ne bi mogla biti naseljiva, a pogotovo ne dom. Jedan od Beduina kaže da su carstva nastajala i nestajala na ovim plodnim teritorijama. Veliki gradovi su dizani od strane kraljeva i osvajača. Plodovi mudrosti i inteligencije su cvetali. Velika umetnička dela su stvarana, u znak veličanja bogova i vladara. Dodao je,"Ali za Beduine se malo toga promenilo, barem do ovog modernog vremena. Pesak i kamile su nastavile da dominiraju neplodnom pustinjom. Kao što je uvek to bilo, stanovnici pustinje nisu bili u stanju da grade bilo šta sem osnovne životne ekonomije. Čak ni najuspešniji razbojnički pohodi nisu mogli poslužiti kao dobra osnova za budućnost." Učenjaci smatraju da je vreme za Beduine stalo negde nakon VI, VII veka.

Beduini su prividno išli protiv promena i modernizacije. Jedan pisac je Beduine nazvao primerom 'vremena koje ide unazad'. Saied el Qimni iz Rose el Youssef-a je rekao:"Naši šeici se još uvek drže 'takfir'-a (akt proglašenja nevernikom) prema svemu i svačemu. Oni žele da se povučemo u naše običaje i tradicije."

Ono što se nije promenilo je beduinsko visoko mišljenje o njima samima. Prema njima, arapski narod je najplemenitiji. Suprotno tome, civilizovan čovek, sa svoje 'visoke' tačke gledišta, manje je srećan i vrlo inferioran. Beduini su verni svojoj buntovničkoj genealogiji, a njihovo rodoslovlje se može pratiti sve do Adama. Za Beduine Arapski koji su se trudili da očuvaju sadrži hiljadu imena za različite vrste, stanja i starosti kamila. Ovome može parirati samo broj različitih izraza za mač.

Zanimljivo je da istraživanje takođe pokazuje netrepeljivost Beduina prema fizičkom radu. Jedna, očigledno izdržljiva tradicija u ovom narodu je prezir prema radu sa izuzecima razbojništva i stočarstva, naravno. Upuštanje u zemljoradnju bilo bi obeščašćujuće za Beduine, naveo je Ebeid. Oni ne uzgajaju biljke. Nikad. Čak ni radi opstanka.

Oni mesecima hrane koze suvim žbunjem i grančicama. 'Inshallah'(Ako Bog da), pašće kiša na zimu, kako bi životinje imale travu, koja raste samo dve nedelje.