Olovo – razlika između verzija

izotop	zast.	v.p.r.	n.r.	e.r. MeV	p.r.
²⁰²Pb	(veš.)	5,25×10⁴ godina	z.e.	0,050	²⁰²Tl
²⁰²Pb	(veš.)	5,25×10⁴ godina	α	2,598	¹⁹⁸Hg
²⁰⁴Pb	1,4%	>1,4×10¹⁷ godina	α	2,186	²⁰⁰Hg
²⁰⁵Pb	(veš.)	1,53×10⁷ godina	z.e.	0,051	²⁰⁵Tl
²⁰⁶Pb	24,1%	stabilni izotor sa 124 neutrona
²⁰⁷Pb	22,1%	stabilni izotor sa 125 neutrona
²⁰⁸Pb	52,4%	stabilni izotor sa 126 neutrona
²¹⁰Pb	(veš.)	22,3 godina	α	3,792	²⁰⁶Hg
²¹⁰Pb	(veš.)	22,3 godina	β^-	0,064	²¹⁰Bi

Tamo gde drugačije nije naznačeno,
upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Objašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada

U prirodi se olovo najčešće javlja u vidu sulfida, PbS, kao ruda galenit. Prženjem se rude prevodi u oksid čijom redukcijom nastaje sirovo olovo. Sirovo olovo sadrži: bakar, antimon, arsen, bizmut, cink, sumpor, kalaj, srebro i zlato. Prečišćavanjem sirovog olova (najčešće elektrolitičkim putem) dobija se čisto olovo plavičastobele boje, samo na svežem preseku je metalnog sjaja, no brzo potamni od stvorenog sloja oksida i baznog olovo(II) karbonata Pb(OH)₂*2PbCO₃, koji ga štite od dalje oksidacije. To je mek metal, velike gustine i niske temperature topljenja.

Olovo se u destilovanoj vodi ne rastvara, dok se rastvara u kiselinama sa oksidacionim dejstvom npr. azotna kiselina. Pri dejstvu razblažene sumporne kiseline stvara se zaštitni sloj olovo- sulfata PbSO₄ te rastvaranje prestaje. Alkalije ne deluju na olovo. Na vazduhu se fino sprašeno olovo tzv. piroforno olovo pali samo od sebe.

Olovo (II) oksid se koristi za glaziranje keramičkih proizvoda, za izradu minijuma, kao žuta boja u slikarstvu. Olovo se koristi za izradu limova, kanalizacionih i vodovodnih cevi ukoliko vode nisu kisele; njime se oblažu električni kablovi i prevlači posuđe. Olovo se koristi i u vojnoj industriji, industriji boja, za izradu olovnih akomulatora, za zaštitu od rendgenskog i radioaktivnog zračenja.

Šablon:Link FA

@@ Red 6: / Red 6: @@
 <tr><td colspan="2" align="center">[[talijum|Tl]] - '''Pb''' - [[bizmut|Bi]]</td>
 </tr>
-<tr><td rowspan="3" valign="center">[[kalaj|Sn]]<br>'''Pb'''<br> &nbsp;</td></tr>
+<tr><td rowspan="3" valign="center">[[kalaj|Sn]]<br />'''Pb'''<br /> &nbsp;</td></tr>
-<tr><td align="center">[[image:Pb-TableImage.png|250px]]<br>
+<tr><td align="center">[[Datoteka:Pb-TableImage.png|250px]]<br />
 <div style="text-align: center">[[periodni sistem elemenata|periodni sistem]]</div></td></tr>
 </table>
@@ Red 18: / Red 18: @@
 <td>ripadnost skupu</td><td>[[slabi metali|slabih metala]]</td></tr>
 <tr>
-<td>grupa, perioda</td><td>[[14. grupa hemijskih elemenata| IVA]], [[6. perioda hemijskih elemenata|6]] </td></tr>
+<td>grupa, perioda</td><td> [[14. grupa hemijskih elemenata|IVA]], [[6. perioda hemijskih elemenata|6]] </td></tr>
 <tr>
 <td>[[gustina]], [[tvrdoća po Mosovoj skali|tvrdoća]]</td><td>11340 [[kilogram kroz metar kubni|kg/m<sup>3</sup>]], 1,5</td></tr>
 <tr>
-<td>[[Boja]]</td><td>plavičastobela <br> [[Image:Pb,82.jpg|80 px]]</td></tr>
+<td>[[Boja]]</td><td>plavičastobela <br /> [[Datoteka:Pb,82.jpg|80 px]]</td></tr>
 <tr>
 <th colspan="2" align="center" bgcolor="#cccccc"><font color="black">'''Osobine atoma'''</font></th></tr>
@@ Red 42: / Red 42: @@
 <td>Osobine oksida</td><td>srednje bazni</td></tr>
 <tr>
-<td>kristalna struktura</td><td>regularna zidno <br>centrirana</td></tr>
+<td>kristalna struktura</td><td>regularna zidno <br />centrirana</td></tr>
 <tr>
 <th colspan="2" align="center" bgcolor="#cccccc"><font color="black">'''Fizičke osobine'''</font></th></tr>
 <tr><td>[[agregatno stanje]]</td><td>čvrsto</td></tr>
 <tr>
-<td>[[temperatura topljenja]]</td><td>600,61 [[Kelvin|K]] (327,46 [[celzijus|&deg;C]])</td></tr>
+<td>[[temperatura topljenja]]</td><td>600,61 [[Kelvin|K]] (327,46 [[celzijus|°C]])</td></tr>
 <tr>
-<td>[[temperatura ključanja]]</td><td>2022 K (1749 &deg;C)</td></tr>
+<td>[[temperatura ključanja]]</td><td>2022 K (1749&nbsp;°C)</td></tr>
 <tr>
-<td>[[molska zapremina]]</td><td>18,26&times;10<sup>-3</sup> m<sup>3</sup>/[[mol (jedinica)|mol]]</td></tr>
+<td>[[molska zapremina]]</td><td>18,26×10<sup>-3</sup> m<sup>3</sup>/[[mol (jedinica)|mol]]</td></tr>
 <tr>
 <td>[[toplota isparavanja]]</td><td>177,7 [[kilodžul po molu|kJ/mol]]</td></tr>
@@ Red 57: / Red 57: @@
 <td>[[toplota topljenja]]</td><td>4,799 kJ/mol</td></tr>
 <tr>
-<td>[[pritisak zasićene pare]]</td><td>4,21&times;10<sup>-7</sup> [[Paskal|Pa]] (600 K)</td></tr>
+<td>[[pritisak zasićene pare]]</td><td>4,21×10<sup>-7</sup> [[Paskal|Pa]] (600 K)</td></tr>
 <tr>
 <td>[[brzina zvuka]]</td><td>1260 m/s (293,15K)</td></tr>
@@ Red 63: / Red 63: @@
 <th colspan="2" align="center" bgcolor="#cccccc"><font color="black">'''Ostale osobine'''</font></th></tr>
 <tr>
-<td>[[Elektronegativnost]]</td><td>2,33 ([[paulingova skala|Pauling]])<br> 1,55 ([[Alredova skala|Alred]])</td></tr>
+<td>[[Elektronegativnost]]</td><td>2,33 ([[paulingova skala|Pauling]])<br /> 1,55 ([[Alredova skala|Alred]])</td></tr>
 <tr>
 <td>[[specifična toplota]]</td><td>129 [[džul kroz kilogram-kelvin|J/(kg*K)]]</td></tr>
 <tr>
-<td>[[specifična električna provodljivost|specifična provodljivost]]</td><td>4,81&times;10<sup>6</sup> [[Simens|S]]/m</td></tr>
+<td>[[specifična električna provodljivost|specifična provodljivost]]</td><td>4,81×10<sup>6</sup> [[Simens|S]]/m</td></tr>
 <tr>
 <td>[[toplotna provodljivost]]</td><td>35,9 [[vat kroz metar-kelvin|W/(m*K)]]</td></tr>
@@ Red 89: / Red 89: @@
 <td rowspan="2"><sup>202</sup>Pb</td>
 <td rowspan="2">[[veštački radioaktivan izotop|(veš.)]]</td>
-<td rowspan="2">5,25&times;10<sup>4</sup> [[godina]]</td>
+<td rowspan="2">5,25×10<sup>4</sup> [[godina]]</td>
 <td>[[zarobljavanje elektrona|z.e.]]</td>
 <td>0,050</td>
 <td><sup>202</sup>[[talijum|Tl]]</td>
 </tr><tr>
-<td>[[raspad alfa|&alpha;]]</td>
+<td>[[raspad alfa|α]]</td>
 <td>2,598</td>
 <td><sup>198</sup>[[živa|Hg]]</td>
@@ Red 100: / Red 100: @@
 <td><sup>204</sup>Pb</td>
 <td>1,4%</td>
-<td>>1,4&times;10<sup>17</sup> [[godina]]</td>
+<td>>1,4×10<sup>17</sup> [[godina]]</td>
-<td>[[raspad alfa|&alpha;]]</td>
+<td>[[raspad alfa|α]]</td>
 <td>2,186</td>
 <td><sup>200</sup>[[živa|Hg]]</td>
@@ Red 107: / Red 107: @@
 <td><sup>205</sup>Pb</td>
 <td>[[veštački radioaktivan izotop|(veš.)]]</td>
-<td>1,53&times;10<sup>7</sup> [[godina]]</td>
+<td>1,53×10<sup>7</sup> [[godina]]</td>
 <td>[[zarobljavanje elektrona|z.e.]]</td>
 <td>0,051</td>
@@ Red 127: / Red 127: @@
 <td rowspan="2">[[veštački radioaktivan izotop|(veš.)]]</td>
 <td rowspan="2">22,3 [[godina]]</td>
-<td>[[raspad alfa|&alpha;]]</td>
+<td>[[raspad alfa|α]]</td>
 <td>3,792</td>
 <td><sup>206</sup>[[živa|Hg]]</td>
 </tr><tr>
-<td>[[raspad beta minus|&beta;]]<sup>-</sup></td>
+<td>[[raspad beta minus|β]]<sup>-</sup></td>
 <td>0,064</td>
 <td><sup>210</sup>[[bizmut|Bi]]</td>
@@ Red 137: / Red 137: @@
 </table></td></tr>
 <th colspan="2" align="center" bgcolor="#cccccc">
-<font size="-1">Tamo gde drugačije nije naznačeno,<br>upotrebljene su [[SI]] jedinice i [[normalni uslovi]].
+<font size="-1">Tamo gde drugačije nije naznačeno,<br />upotrebljene su [[SI]] jedinice i [[normalni uslovi]].
 </font></th>
 </tr>
 <tr>
 <td colspan=2><font size=-1>Objašnjenja skraćenica:
-<br>zast.=zastupljenost u prirodi,
+<br />zast.=zastupljenost u prirodi,
-<br>v.p.r.=vreme polu raspada,
+<br />v.p.r.=vreme polu raspada,
-<br>n.r.=način raspada,<br>e.r.=energija raspada,<br>p.r.=proizvod raspada
+<br />n.r.=način raspada,<br />e.r.=energija raspada,<br />p.r.=proizvod raspada
 </font></td></tr>
 </table>
-[[image:LeadOreUSGOV.jpg|thumb|left|Ruda olova]] U prirodi se olovo najčešće javlja u vidu sulfida, PbS, kao ruda [[galenit]]. Prženjem se rude prevodi u [[oksid]] čijom redukcijom nastaje sirovo olovo. Sirovo olovo sadrži: [[bakar]], [[antimon]], [[arsen]], [[bizmut]], [[cink]], [[sumpor]], [[kalaj]], [[srebro]] i [[zlato]]. Prečišćavanjem sirovog olova (najčešće elektrolitičkim putem) dobija se čisto olovo plavičastobele [[boja|boje]], samo na svežem preseku je metalnog sjaja, no brzo potamni od stvorenog sloja oksida i baznog olovo(II) karbonata Pb(OH)<sub>2</sub>*2PbCO<sub>3</sub>, koji ga štite od dalje oksidacije. To je mek [[metal (kemija)|metal]], velike [[gustina|gustine]] i niske [[temperatura topljenja|temperature topljenja]].
+[[Datoteka:LeadOreUSGOV.jpg|thumb|left|Ruda olova]] U prirodi se olovo najčešće javlja u vidu sulfida, PbS, kao ruda [[galenit]]. Prženjem se rude prevodi u [[oksid]] čijom redukcijom nastaje sirovo olovo. Sirovo olovo sadrži: [[bakar]], [[antimon]], [[arsen]], [[bizmut]], [[cink]], [[sumpor]], [[kalaj]], [[srebro]] i [[zlato]]. Prečišćavanjem sirovog olova (najčešće elektrolitičkim putem) dobija se čisto olovo plavičastobele [[boja|boje]], samo na svežem preseku je metalnog sjaja, no brzo potamni od stvorenog sloja oksida i baznog olovo(II) karbonata Pb(OH)<sub>2</sub>*2PbCO<sub>3</sub>, koji ga štite od dalje oksidacije. To je mek [[metal (kemija)|metal]], velike [[gustina|gustine]] i niske [[temperatura topljenja|temperature topljenja]].
 Olovo se u destilovanoj [[voda|vodi]] ne rastvara, dok se rastvara u kiselinama sa oksidacionim dejstvom npr. [[azotna kiselina]]. Pri dejstvu razblažene [[sumporna kiselina|sumporne kiseline]] stvara se zaštitni sloj olovo- sulfata PbSO<sub>4</sub> te rastvaranje prestaje. Alkalije ne deluju na olovo. Na [[vazduh]]u se fino sprašeno olovo tzv. piroforno olovo pali samo od sebe.
@@ Red 154: / Red 154: @@
 Olovo (II) oksid se koristi za glaziranje [[keramika|keramičkih]] proizvoda, za izradu minijuma, kao žuta boja u slikarstvu. Olovo se koristi za izradu limova, kanalizacionih i vodovodnih cevi ukoliko vode nisu kisele; njime se oblažu električni kablovi i prevlači posuđe. Olovo se koristi i u vojnoj industriji, industriji boja, za izradu olovnih akomulatora, za zaštitu od rendgenskog i radioaktivnog zračenja.
+[[Kategorija:Kemijski elementi]]
-[[Category:Kemijski elementi]]
 {{Link FA|de}}
@@ Red 227: / Red 226: @@
 [[nv:Dilyį́hí]]
 [[oc:Plomb]]
+[[os:Зды]]
 [[pl:Ołów]]
 [[pnb:سیسہ]]

Olovo – razlika između verzija

Verzija na datum 24 septembar 2010 u 23:21

Navigacija

Pretraga