Petar Leković

Petar Leković (1893-1942), kamenorezački radnik i prvi Narodni heroj Jugoslavije.

Rođen je 23. novembra 1893. godine u selu Svračkovo, kod Užičke Požege. U Prvom svetskom ratu hrabro se borio u srpskoj vojsci. Posle rata vratio se u svoje selo i bavio se kamenorezačkim zanatom. Isticao se opredeljenošću za socijalnu pravdu i borbom za prava radnika i seljaka, za stvaranje pravednijih odnosa u društvu, koji neće biti zasnovani na eksploataciji. Te njegove ideje prihvaćane su od svih radnika i seljaka, pa je kod njih uživao veliki ugled i bio vrlo omiljen. Ubrzo posle Prvog svetskog rata postao je član KPJ, a zatim i član mesnog komiteta KPJ u Užičkoj Požegi. Partijsko-političkom delatnošću naročito se istakao posle 1938. godine, kada je partijski rad u srezu naglo oživeo, a političko-ekonomske suprotnosti društva brzo se zaoštravale. Naročito je bio aktivan u političkoj borbi protiv vladajućeg režima Kraljevine Jugoslavije.

U NOB je stupio jula 1941. godine, zajedno sa svoja tri sina. Već u prvim borbama pokazao je veliku hrabrost, i primenjivao svoje bogato ratno iskustvo, koje je prenosio i na svoje mlade drugove. U borbi kod sela Gorobilja ispoljio je naročitu smelost i hrabrost. S karabinom i bombama u rukama, sam se prebacio do zgrade u kojoj su bili zabarikadirani Nemci. Kroz prozor je ubacio bombe, dojurio do vrata i snažnim udarcem noge ih odvalio, a zatim s uperenom puškom upao sam u prostoriju sa Nemcima; glasnim uzvikom "Predaj se!", Nemci su bili uplašeni i sigurni da je zgrada opkoljena od partizana, pa su digli ruke i predali se. Kad su predano oružje složili ispred sobe, Leković ih je isterao pred zgradu i postrojio. "Ko je komandant", pitao je preplašene Nemce. Onda je izjavio da je taj odgovoran za zločine nemačkih fašista nad nedužnim narodom i sam mu presudio. Posle ovog smelog i hrabrog podviga, popularnost među borcima i narodom ovog starog i iskusnog borca postala je još veća. Narod je počeo da stvara legende o njemu, njegovoj hrabrosti i borbenim podvizima. Četrdesetosmogodišnji ratnik iz dva svetska rata neumorno je prenosio svoja ratna iskustva na mlade drugove, saborce-partizane. Prvog marta 1942. godine, kada je formirana II proleterska brigada u Čajniču, postavljen je za zamenika komandanta I bataljona. Uvek je jurišao neustrašivo, smelo i odlučno na neprijatelja. Prilikom napada II proleterske brigade na italijanski garnizon u Čajniču, u noći izmedu 30. aprila i 1. maja 1942. godine, uleteo je u italijanski bunker, uhvatio pušku za cev i kundakom pobio nekoliko zaprepaštenih italijanskih vojnika. Iz borbe se uvek vraćao poslednji, pa i ovog puta. Na leđima je nosio zarobljen mali bacač, municiju, pelerinu i cokule. Zaplenjene cokule dao je, kao svoj prvomajski poklon, sinu Bošku, koji je bio kurir II proleterske brigade. Na isti način isticao se velikom hrabrošcu i u drugim borbama.

Poginuo je u III neprijateljskoj ofanzivi, sredinom 1942. godine, na Živnju, severno od Gacka, u borbi protiv Italijana i četnika, koja je trajala cele noći. U svitanje se bataljon morao povući, jer je ostao bez municije. Lekovic je zastao da golim rukama odvaljuje stenje, otiskuje ga na neprijateljski streljački stroj i tako štiti odstupnicu bataljonu koji se povlačio uz brdo. Izrešetan je kuršumima neprijatelja u trenutku kad je odvaljivao poslednju stenu, da bi je otisnuo na neprijatelja.

Na predlog Vrhovnog Štaba (Bilten Vrhovnog Štaba br. 14-15 za februar - mart 1942. godine), CK KPJ je, svojom odlukom od februara 1942. godine, proglasio Petra Lekovica prvim Narodnim herojem Jugoslavije još za njegova života.

Literatura

Narodni heroji Jugoslavije, Mladost Beograd 1975. godina