Fonem

U ljudskom jeziku, fonem je najmanja jedinica govora koja je bitna za značenje. Fonemi nisu sami fizički segmenti , već njihove apstrakcije. Fonemi se obično bilježe unutar kosih crta (npr. /t/).

Fonem može uključivati donekle različite zvukove ili alofone. Npr. u engleskom se p u riječima pin i spin različito izgovara.

Uobičajeni test, da ustanovimo da li dva alofona pripadaju istom fonemu, je traženje minimalnog para: riječi koje se razlikuju samo za jedan fonem kojeg proučavamo.

Glavna razlikovna obeležja ili distinktivna obeležja fonema su :

• zvučnost,bezvučnost
• mekoća,tvrdoća
• artikulacione osobine

Alofon je varijanta redukovane fonemeili glasa u cijoj artikulaciji nisu izrazena sva svojstva u dovoljnoj meri.

Glas moze da ima inicijalnu poziciju ako je na početku reči,medijalnu ako je u sredini i finalnu ako je na kraju reči.

Obično je finalna pozicija nepovoljnija od inicijalne a medijalna pozicija zavisi od susednog glasa tj od fonolođkog okruzenja glasa (misli se na suglasnik). Npr. fonema n u reci banka ima nepovoljnu poziciju u odnosu na istu fonemu u odnosu na reci Dana.

U reči banka n ima velarni karakter (artikulacija je pomerena ka velarnom nepcu zbog glasa koji sledi- K ),a u reči Dana ima čist nazalni karakter. Zvučni suglasnici delimicno gube zvučnost kada se nađu na kraju reći, Taj proces se obezvučenje ili desonorizacija.

Vidi još

• fonetika
• fonologija
• jezikoslovlje
• morfem