Geto

Geto Rojston u Glazgovu

Geto je deo grada koji nastanjuje određena etnička, rasna, socijalna ili klasna grupa, koja je tu izdvojena raznim oblicima društvenog, ekonomskog ili pravnog pritiska.

Poreklo reči

Reč „geto“ je prvi put upotrebljena za opis Venecijanskog geta („ghèto“), a posle i za jevrejska geta u Evropi. Etimološki, ova reč potiče od italijanske reči „getto“, što znači odbaciti, ili grčke reči „getonija“ (Γειτονία, naselje). Blizak je italijanski izraz „borghetto“ za malu gradsku četvrt.

U nemačkom jeziku se koristi izraz „Judengasse“ (jevrejska uličica ili četvrt). U Maroku se jevrejska geta nazivaju „mela“.

Danas se termin „geto“ koristi i za siromašna gradska područja, naročito u SAD. Tamo se pojavio izraz ruralni geto, koji opisuje zajednice izvan urbanih zona, poput naselja auto-prikolica, radničkih baraka i indijanskih rezervata. Naselja meksičkih imigranata se nazivaju barios (barrios) i slična su getima, jer su u njima koncentrisane kulturno izolovane zajednice.

Geta nastaju na tri načina:

• Kao zajednice doseljenika (naročito ako je zajednica rasno homogena)
• Kada većinska zajednica nasiljem, bojkotom ili zakonski prisili manjinu da živi u određenoj zoni

• Kada se zajednica samoizoluje zahvaljujući svojoj finansijskoj moći