Skrivenosjemenice

Gazania

Skrivenosemenice ili kritosjemenjače (Magnoliophyta, Angiospermae) su najveća grupa zelenih kopnenih biljaka i izgledom jako raznovrsne, ali ih povezuje to što se kod njih seme nalazi unutar ploda.

Opšte karakteristike skrivenosemenica

Broj vrsta skrivenosemenica je oko 250000. Veličine su od oko 1mm (plutajuća biljka Wolffia) do preko 80m (npr. neki predstavnici roda Eucaliptus). Skrivenosemenice mogu živeti u najsurovijim uslovima pustinja i oboda arktičke tundre, ali najveću raznovrsnost imaju u predelu tropskih (ekvatorijalnih) kišnih šuma. Većina vodi samostalan život i ishranjuje se procesom fotosinteze, ali postoje i parazitske i saprofitske forme. Značaj skrivenosemenica za kopnene ekosisteme je ogroman, jer one su te koje u većini slučajeva čine najveću biomasu u ekosistemu i svojim izgledom i brojnošću određuju izgled i strukturu ekosistema. Značaj za čoveka je takođe velik, jer skoro sve biljke koje čovek gaji radi sopstvene i ishrane domaćih životinja pripadaju skrivenosemenicama.

Poreklo, filogenija i sistematika skrivenosemenica

Poreklo skrivenosemenica od velike grupe golosemenica (izumrlih i savremenih) još uvek nije razjašnjeno u potpunosti. Brojna su pitanja na koja tu treba pronaći odgovor, a jedno od njih je i nastanak hermafroditnog cveta skrivenosemenica. Skrivenosemenice su verovatno nastale tokom mezozoika - postoje fosilni ostaci iz perioda Krede, ali se pretpostavlja da su one postojale i ranije, u Trijasu i Juri.

Veliku raznovrsnost skrivenosemenica botaničari pokušavaju sistematizovati u prirodne i srodničke grupe, da bi se otkrili putevi filogenije Magnoliophyta. Tradicionalno, grupa skrivenosemenice (Magnoliophyta) ima taksonomski status razdela, i deli se na dve velike podgrupe (klase) - dikotiledone biljke (Magnoliopsida, Dicotyledoneae) i monokotiledone biljke (Liliopsida, Monocotyledoneae). Osnovne razlike između ove dve klase su:

karakteristika	dikotiledone biljke	monokotiledone biljke
broj kotiledona	2	1
broj cvetnih delova	4-5	3
polen	u osnovi trikolpatni	u osnovi monokolpatni
nervatura lista	mrežasta	paralelna
pravo sekundarno debljanje	prisutno	odsutno

Monokotiledone biljke smatraju se izvedenijima i filogenetski mlađima, a postoji čitav niz grupa dikotiledonih biljaka sa pojedinim karakteristikama monokotiledonih. Savremeni razvoj metoda sistematike omogućio nam je dublji uvid u filogenetske odnose među skrivenosemenicama, i danas se za najprimitivniju grupu smatraju neki tropski predstavnici, familije Amborellaceae, Nymphaeaceae, Austrobaileyaceae i druge njima srodne familije. One leže u osnovi filogenetskog stabla skrivenosemenica. Malo napredniju grupu biljaka čine takozvana „stara drveta" (eng. paleotrees) i „stare zeljaste biljke" (eng. paleoherbs). Sve navedene grupe imaju karakteristike i dikotiledonih i monokotiledonih biljaka. Tek se preostale grupe skrivenosemenica u savremenoj literaturi dele na monokotiledone i „prave dikotiledone" biljke (eng. eudicots).

Sistemi klasifikacije skrivenosemenica

• Cronquist (1981.)
• Takhtajan (1997.)
• APG, APG II (1998., 2003.)

Spoljašnje poveznice

• Angiosperm Phylogeny Group (2003). An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG II. Botanical Journal of the Linnean Society 141: 399-436. Available online.
• Angiosperms – Tree of Life Web Project
• Cronquist, Arthur. (1981) An Integrated System of Classification of Flowering Plants. Columbia Univ. Press, New York.
• Oldest Known Flowering Plants Identified By Genes, William J. Cromie, Harvard Gazette, December 16, 1999.
• Stevens, P.F. (2001 onwards). Angiosperm Phylogeny Website at Missouri Botanical Garden.
• L. Watson and M.J. Dallwitz (1992 onwards). The families of flowering plants: descriptions, illustrations, identification, information retrieval. http://delta-intkey.com
• Angiosperms

Skrivenosjemenice na Wikimedijinoj ostavi