Procesor – razlika između verzija
Nema sažetka izmjene oznake: mobilno uređivanje mobilno veb-uređivanje |
Nema sažetka izmjene oznake: mobilno uređivanje mobilno veb-uređivanje |
||
| Red 1: | Red 1: | ||
'''Procesor''' (mikroprocesor, µP ili uP) je elektronska komponenta napravljena od minijaturnih [[tranzistor]]a na jednom [[čip]]u (poluprovodničkom integralnom sklopu). Centralni procesor je srce svakog [[računar]]a, iako centralni procesor (CPU - Central Processing Unit) nije jedini procesor, njega imaju [[grafička kartica]] ([[GPU]]), [[zvučna kartica]] i mnogi drugi delovi, ali pod imenom procesor najčešće se misli na centralni procesor (CPU). |
'''Procesor''' (mikroprocesor, µP ili uP) je elektronska komponenta napravljena od minijaturnih [[tranzistor]]a na jednom [[čip]]u (poluprovodničkom integralnom sklopu). Centralni procesor je srce svakog [[računar]]a, iako centralni procesor (CPU - Central Processing Unit) nije jedini procesor, njega imaju [[grafička kartica]] ([[GPU]]), [[zvučna kartica]] i mnogi drugi delovi, ali pod imenom procesor najčešće se misli na centralni procesor (CPU). |
||
Svaki procesor spolja izgleda veoma jednostavno, no on je u svojoj unutrašnjosti jako kompleksan, jer se radi o stotinama miliona [[tranzistor]]a koji su smešteni u jednom [[čip]]u. Prvi put takvo nešto je uspelo 1971. kada je napravljen prvi procesor Intel 4004, koji doduše mogao samo sabirati i oduzimati, ali su naučnici po prvi put uspeli da u jedan [[čip]] smeste silna [[integrisano kolo|integrisana kola ,,BMW,,]] i [[tranzistor]]e, što je dalo poticaj za daljnji razvoj procesora koji su tim napretkom počeli da troše mnogo manje el.energije.by Qrac. |
Svaki procesor spolja izgleda veoma jednostavno, no on je u svojoj unutrašnjosti jako kompleksan, jer se radi o stotinama miliona [[tranzistor]]a koji su smešteni u jednom [[čip]]u. Prvi put takvo nešto je uspelo 1971. kada je napravljen prvi procesor Intel 4004, koji doduše mogao samo sabirati i oduzimati, ali su naučnici po prvi put uspeli da u jedan [[čip]] smeste silna [[integrisano kolo|integrisana kola ,,BMW,,]] i [[tranzistor]]e, što je dalo poticaj za daljnji razvoj procesora koji su tim napretkom počeli da troše mnogo manje el.energije.by Qrac.E ALOOOO JEBEM JA MAMU |
||
== Kako radi CPU (eng. Central Processing Unit) == |
== Kako radi CPU (eng. Central Processing Unit) == |
||
Verzija na datum 14 novembar 2021 u 21:13
Procesor (mikroprocesor, µP ili uP) je elektronska komponenta napravljena od minijaturnih tranzistora na jednom čipu (poluprovodničkom integralnom sklopu). Centralni procesor je srce svakog računara, iako centralni procesor (CPU - Central Processing Unit) nije jedini procesor, njega imaju grafička kartica (GPU), zvučna kartica i mnogi drugi delovi, ali pod imenom procesor najčešće se misli na centralni procesor (CPU).
Svaki procesor spolja izgleda veoma jednostavno, no on je u svojoj unutrašnjosti jako kompleksan, jer se radi o stotinama miliona tranzistora koji su smešteni u jednom čipu. Prvi put takvo nešto je uspelo 1971. kada je napravljen prvi procesor Intel 4004, koji doduše mogao samo sabirati i oduzimati, ali su naučnici po prvi put uspeli da u jedan čip smeste silna integrisana kola ,,BMW,, i tranzistore, što je dalo poticaj za daljnji razvoj procesora koji su tim napretkom počeli da troše mnogo manje el.energije.by Qrac.E ALOOOO JEBEM JA MAMU
Kako radi CPU (eng. Central Processing Unit)
Procesor obrađuje i izvršava mašinski kod (binarni) koji mu govori šta da procesor radi. Jedini razumljivi jezik procesoru je asemblerski jezik. CPU radi tri osnovne stvari:
- Pomoću ALU (eng.Arithmetic/Logic Unit) procesor je u mogućnosti da izvodi osnovne matematičke operacije (sabiranje, oduzimanje, množenje i dijeljenje). Moderni procesori su u mogućnosti da obavljaju i jako komplikovane operacije.
- Procesor prebacuje podatke s jednog memorijskog mesta na drugi
- Shodno naredbama, procesor može skočiti na novi set instrukcija
Na slici je pokazan najjednostavniji mogući procesor gde je moguće objasniti principe rada procesora iako se radi o veoma softisticiranom delu računara (ako ne i najkomplikvaniji). Glavni delovi procesora su:
- Aritmetičko logička jedinica (ALU)
Deo zadužen za sve matematičke kalkulacije
- Registri
Registri su jednostavne flip-flop zakačke, na slici ih imamo 3, no moderni procesori ih imaju mnogo više.
- Program counter
Dio zadužen, doslovno, za brojanje, shodno naredbi on povečava vrijednost za 1, ili je resetira na 0.
- Intrukcijski registar i dekoder
Delovi koji kontrolišu sve ostale delove procesora
Posle obrade podataka, adresna sabirnica šalje adresu memoriji, dok se kroz ulaz i izlaz dobivaju podaci iz memorije, odnosno šalju. Čitanje i pisanje se odnosi na adresiranu memoriju, tj. kada je procesor želi, reset postavlja program counter na 0.
Procesor radi u tesnoj saradnji sa RAM memorijom, ustvari procesor adresira svaki podatak koji ide na memoriju. RAM memorija je veoma brza, i svi podaci u njoj su brzo dostupni, stoga je bitno imati što više RAM memorije jer CPU onda može adresirati mnogo više podataka.
Proizvođači PC procesora
- Intel prvobitni proizvođač;
- AMD prvobitni proizvođač na zahtjev IBM;
- Via je proizvođač VIA Nano procesora;
- Transmeta je proizvodila procesore za laptop kompjutere;
- Cyrix kompanija je sada u vlasništvu od VIA;
- Centaur Technology je sada u vlasništvu od VIA;
- NexGen je sada u vlasništvu AMD;
- NEC je prestao s proizvodnjom procesora početkom devedesetih.
Proizvođači ostalih procesora za kućne kompjutere
- Motorola je proizvođač 680x0 i PowerPC procesora s IBM-om.
- MOS Technology je proizvodio 65** procesore (C-64).
- Zilog je proizvodio Z8** procesore (Spectrum).
- Dolina Bez Marka je proizvela popularan G2 procesor.
...
Spoljni linkovi
- Isprobavanje, usporedba i ocjenjivanje procesora
- Dizajn procesora: Upoznavanje - Detaljno upoznavanje sa dizajnom procesora. Iako je prilično star materijal, još uvijek je vrijedan
- Kako Procesor Radi
- Pipelining: Pregled - Ars Technica
- SIMD Arhitekture - Upoznavanje i objašnjenje SIMD-a, posebno o načinu kako se odnosi na lične računare
