Rudi Čajavec – razlika između verzija

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
m počistio grafite
Red 25: Red 25:
Rudi Čajavec i Jazbec preleteli su na sletilište [[Urije (Prijedor)|Urije]] kod [[Prijedor]]a [[23. maj]]a [[1942]]. godine, avionom "[[Brege-19]]", neposredno posle pilota Franje Kluza. To je bio početak stvaranja partizanske avijacije.
Rudi Čajavec i Jazbec preleteli su na sletilište [[Urije (Prijedor)|Urije]] kod [[Prijedor]]a [[23. maj]]a [[1942]]. godine, avionom "[[Brege-19]]", neposredno posle pilota Franje Kluza. To je bio početak stvaranja partizanske avijacije.


Sve do početka juna [[1942]]. godine, dok su na Urijama vršene intenzivne pripreme za rad partizanskih aviona, Čajavec je učestvovao na narodnim zborovima, šireći bratstvo [[Hrvati|hrvatskog]] i [[Srbi|srpskog]] naroda. Učestvovao je u sastavljanju letka namenjenog domobranskoj vojsci, koji su potpisali partizanski vazduhoplovci. Prvi i jedini ratni let Čajavec i Jazbec izvršili su [[4. jul]]a [[1942]]. godine. Oni su nad [[Banja Luka|Banja Lukom]] bacali letke, a zatim su bombama napali aerodrom [[Zalužani]]. Posle uspešno izvršenog zadatka, u poslednjem naletu nad aerodromom Čajavec je ranjen u koleno, pa je bio primoran da poleti ka oslobođenoj teritoriji. Morao je, međutim, da prinudno sleti kod sela Kadinjana, gde su ga opkolili [[JVuO|četnici]]; posle kraće borbe, Čajavec je izvršio samoubistvo, da ga ne bi živog zarobili.
Sve do početka juna [[1942]]. godine, dok su na Urijama vršene intenzivne pripreme za rad partizanskih aviona, Čajavec je učestvovao na narodnim zborovima, šireći bratstvo [[Hrvati|hrvatskog]] i [[Srbi|srpskog]] naroda. Učestvovao je u sastavljanju letka namenjenog domobranskoj vojsci, koji su potpisali partizanski vazduhoplovci. Prvi i jedini ratni let Čajavec i Jazbec izvršili su [[4. jun]]a [[1942]]. godine. Oni su nad [[Banja Luka|Banja Lukom]] bacali letke, a zatim su bombama napali aerodrom [[Zalužani]]. Posle uspešno izvršenog zadatka, u poslednjem naletu nad aerodromom Čajavec je ranjen u koleno, pa je bio primoran da poleti ka oslobođenoj teritoriji. Morao je, međutim, da prinudno sleti kod sela Kadinjana, gde su ga opkolili [[JVuO|četnici]]; posle kraće borbe, Čajavec je izvršio samoubistvo, da ga ne bi živog zarobili.


Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine [[Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija|Federativne Narodne Republike Jugoslavije]], [[20. decembar|20. decembra]] [[1951]]. godine, proglašen je za [[Narodni heroj Jugoslavije|narodnog heroja]].
Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine [[Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija|Federativne Narodne Republike Jugoslavije]], [[20. decembar|20. decembra]] [[1951]]. godine, proglašen je za [[Narodni heroj Jugoslavije|narodnog heroja]].

Verzija na datum 15 juni 2021 u 15:45

BALŠA RUDI ČAJAVEC
Rudi Čajavec
Datum rođenja1. april 1911.
Mesto rođenjaZgošće, Opština Kakanj

 Austrougarska
Datum smrti4. jun 1942. (31 god.)
Mesto smrtiKadinjani, kod Laktaša

Hrvatska ND Hrvatska
Profesijapilot
Član KPJ odpre rata
Učešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borba
Narodni heroj od20. decembra 1951.

Rudolf Rudi Čajavec (Zgošće, kod Visokog, 1. april 1911 — Kadinjani, kod Laktaša, 4. jun 1942), partizanski pilot, uz Franju Kluza jedan od pionira vazduhoplovstva NOVJ i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 1. aprila 1911. godine u selu Zgošću, kod Kaknja Još kao građevinac pripadao je revolucionarnoj omladini; zbog sukoba sa školskim vlastima, morao je menjati mesta školovanja. Kao student Građevinskog fakulteta u Beogradu nastavio je saradnju sa studentskim pokretom; aktivno je učestvovao u studentskim demonstracijama, posle kojih je bio hapšen i mučen u zatvoru "Glavnjača".

Posle petomajskih izbora 1935. godine na kojima je glasao protiv Bogoljuba Jevtića, premešten je iz Beograda, gde je radio u Ministarstvu poljoprivrede. Godine 1936. završio je školu rezervnih oficira-pilota u Novom Sadu. Dve godine pred rat odlazi u Francusku, u nameri da doktorira pravne nauke na Sorboni.

Okupacija ga je zatekla u Zagrebu, odakle odlazi u Banja Luku; postavljen je za direktora Ureda za kolonizaciju. Ovaj položaj omogućio mu je da, u saradnji s grupom službenika u Uredu i pod rukovodstvom partijske organizacije Banja Luke, uspostavi kanal za dostavljanje materijala i obaveštenja na oslobođenu teritoriju. Pošto je, kao rezervni oficir-pilot, povremeno leteo u jedinici Vazduhoplovstva NDH, koja se stacionirala na aerodromu Zalužani, uspostavio je vezu s Franjom Kluzom i avio-mehaničarom Milovanom Jazbecom, koji su, takođe, u okviru zajedničkog plana gradskog komiteta i Operativnog štaba NOP odreda Bosanske krajine, pripremali preletanje na oslobođenu teritoriju.

Rudi Čajavec i Jazbec preleteli su na sletilište Urije kod Prijedora 23. maja 1942. godine, avionom "Brege-19", neposredno posle pilota Franje Kluza. To je bio početak stvaranja partizanske avijacije.

Sve do početka juna 1942. godine, dok su na Urijama vršene intenzivne pripreme za rad partizanskih aviona, Čajavec je učestvovao na narodnim zborovima, šireći bratstvo hrvatskog i srpskog naroda. Učestvovao je u sastavljanju letka namenjenog domobranskoj vojsci, koji su potpisali partizanski vazduhoplovci. Prvi i jedini ratni let Čajavec i Jazbec izvršili su 4. juna 1942. godine. Oni su nad Banja Lukom bacali letke, a zatim su bombama napali aerodrom Zalužani. Posle uspešno izvršenog zadatka, u poslednjem naletu nad aerodromom Čajavec je ranjen u koleno, pa je bio primoran da poleti ka oslobođenoj teritoriji. Morao je, međutim, da prinudno sleti kod sela Kadinjana, gde su ga opkolili četnici; posle kraće borbe, Čajavec je izvršio samoubistvo, da ga ne bi živog zarobili.

Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 20. decembra 1951. godine, proglašen je za narodnog heroja.

Fabrika signalnih uređaja "Čajavec" u Banjaluci, nosi njegovo ime.

Literatura

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Rudi_Čajavec&oldid=41060609