Napajanje – razlika između verzija
{{radovi}} |
|||
| Red 11: | Red 11: | ||
=== Baterije === |
=== Baterije === |
||
{{main|Baterija}} |
{{main|Baterija}} |
||
U baterijama se pozitivni napon na jednom izvoru, odnosno negativni napon na drugom, stvara u procesu koji se zove elektrohemijska reakcija. Da bi se pokrenula elektrohemijska reakcija, neophodno je dva različita metala postaviti u određen hemijski rastvor. (Pošto ovo nije knjiga Hernija za neupućene - a takva postoji, napisao ju je Džon Mur a objavila izdavačka kuća Wiley Publishing - nećemo se detaljnije baviti tim procesom, već samo osnovama rada baterija.) |
|||
Baterije možemo podeliti u različite grupe na osnovu njihove veličine, napona i tipa hemikalija koji sadrže - na primer, cink-ugljenik ili nikl-kadmijum. |
U [[baterija]]ma se pozitivni napon na jednom izvoru, i negativni napon na drugom, stvara u procesu koji se zove [[elektrohemijska reakcija]]. Da bi se pokrenula elektrohemijska reakcija, neophodno je dva različita metala postaviti u određen hemijski rastvor. Baterije možemo podeliti u različite grupe na osnovu njihove veličine, napona i tipa hemikalija koji sadrže - na primer, cink-ugljenik ili nikl-kadmijum.<ref>Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 88), Beograd, 2007.</ref> |
||
Standardne baterije za jednokratnu upotrebu se mogu kupiti u svakoj radnji. Baterije čija se veličina označava oznakama AAA, AA, C i D daju napon od 1,5 V, nasuprot tranzistorskoj bateriji (pravouganog oblika) čiji je napon 9 V. Možete upotrebiti bilo koji broj baterija od 1,5 V da biste dobili željeni napon. Kada pozitivan pol jedne baterije povežete s negativnim polom druge, što se naziva ''redna veza'', dobićete napon od 3 V. Ako, na primer, četiri baterije napona 1,5 V stavite u držač baterija, one zajedno daju napon od 6 V. Ako povežete 6 baterija od 1,5 V, dobićete napon od 9 V i tako redom. |
|||
<ref>Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 88), Beograd, 2007.</ref> |
|||
Kada se baterija troši, njen [[napon]] pada. Na primer, baterija od 9 V nakon par dana uporabe daje napon od samo 7 V.<ref>Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 89), Beograd, 2007.</ref> Vrednost [[Ampere hour|ampersati]] neke baterije ukazuje na količinu struje koju baterija može dati za vremenski period. Na primer, baterija napona 9 volti koja ima vrednost od oko 500 miliampersati može napajati kolo koje troši 25 miliampera približno 20 sati, pre nego što njen napon počne da opada.<ref>Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 90), Beograd, 2007.</ref> |
|||
== Napajanje računara == |
== Napajanje računara == |
||
Verzija na datum 13 septembar 2020 u 20:15
 | Jedan korisnik upravo radi na ovom članku! Mole se ostali suradnici da ne uređuju članak dok je ova obavijest prisutna. Koristite stranicu za razgovor na ovom članku ako imate komentare i pitanja u vezi s člankom. Kada radovi budu gotovi, korisnik koji uređuje članak uklonit će ovaj šablon! Hvala na razumijevanju! Šablon može biti uklonjen ako kroz tri dana od trenutka postavljanja ili posljednje izmjene nema novih izmjena na članku. |
Napajanje (takođe jedinica napajanja, napojna jedinica) je izvor koji snabdeva strujom električno kolo. Za svaki električni uređaj je neophodno obezbediti napon i struju koji će omogućiti njegov rad. Napajanje se može dobiti iz gradske električne mreže, baterija, solarnih ćelija i drugih izvora.[1]
Svi električni uređaji koji sadrže poluprovodničku elektroniku zahtevaju jednosmerni napon, dok je u kućnim priključcima napon naizmeničan 220 V. Zato postoji ispravljačka jedinica koja obezbeđuje ispravljanje napona, naponsko prilagođenje, a kao dodatnu karakteristiku obično ima i stabilizaciju odnosno filtriranje napona.
Postoje dve osnovne vrste napajanja: linearno i prekidačko. Jedinice napajanja za elektronske uređaje zasnivaju se na tehnologiji nazvanoj prekidački mod.
Izvori napajanja
Baterije
U baterijama se pozitivni napon na jednom izvoru, i negativni napon na drugom, stvara u procesu koji se zove elektrohemijska reakcija. Da bi se pokrenula elektrohemijska reakcija, neophodno je dva različita metala postaviti u određen hemijski rastvor. Baterije možemo podeliti u različite grupe na osnovu njihove veličine, napona i tipa hemikalija koji sadrže - na primer, cink-ugljenik ili nikl-kadmijum.[2]
Standardne baterije za jednokratnu upotrebu se mogu kupiti u svakoj radnji. Baterije čija se veličina označava oznakama AAA, AA, C i D daju napon od 1,5 V, nasuprot tranzistorskoj bateriji (pravouganog oblika) čiji je napon 9 V. Možete upotrebiti bilo koji broj baterija od 1,5 V da biste dobili željeni napon. Kada pozitivan pol jedne baterije povežete s negativnim polom druge, što se naziva redna veza, dobićete napon od 3 V. Ako, na primer, četiri baterije napona 1,5 V stavite u držač baterija, one zajedno daju napon od 6 V. Ako povežete 6 baterija od 1,5 V, dobićete napon od 9 V i tako redom.
Kada se baterija troši, njen napon pada. Na primer, baterija od 9 V nakon par dana uporabe daje napon od samo 7 V.[3] Vrednost ampersati neke baterije ukazuje na količinu struje koju baterija može dati za vremenski period. Na primer, baterija napona 9 volti koja ima vrednost od oko 500 miliampersati može napajati kolo koje troši 25 miliampera približno 20 sati, pre nego što njen napon počne da opada.[4]
Napajanje računara
Obično napajanje računara ima 3 transformatora između dva velika hladnjaka. Najveći transformator je glavni, srednji transformator služi da generiše napon od 5 V. najmanji transformator služi da izoluje primar od sekundara (galvanska zaštita). Jedan hladnjak pripada primaru, a drugi sekundaru. Na hladnjaku koji pripada primaru se nalaze prekidači tranzistori ili diode ako napajanje ima kolo povratne sprege. Na hladnjaku koji pripada sekundaru nalaze se nekoliko ispravljača-dijaci. U sekundaru se može naći i nekoliko malih elektrolitskih kondenzatora i nekoliko malih prigušnica. Imaju ulogu filtera.
Izvori
- ↑ Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 87), Beograd, 2007.
- ↑ Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 88), Beograd, 2007.
- ↑ Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 89), Beograd, 2007.
- ↑ Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 90), Beograd, 2007.
