Napajanje – razlika između verzija
Nema sažetka izmjene |
Nema sažetka izmjene |
||
| Red 1: | Red 1: | ||
'''Jedinica napajanja''' je najčešće elektronski uređaj koji obezbeđuje električnu energiju odgovarajućih karakteristika električnom potrošaču. Svi električni uređaji koji sadrže poluprovodničku elektroniku zahtevaju jednosmerni napon dok je u kućnim priključcima napon naizmeničan 220 V. Zato postoji spoljašnja ili unutrašnja jedinica za napajanje koja obezbeđuje ispravljanje napona, naponsko prilagođenje a kao dodatnu karakteristiku obično ima i stabilizaciju odnosno filtriranje napona. |
|||
{{Infokutija hardver |
|||
| ime = Napojna jedinica |
|||
| slika = |
|||
| okvir = Napojna jedinica |
|||
| kon1 = Matičnu ploču |
|||
| preko1_1 = [[AT]] Napojni konektor |
|||
| preko1_2 = [[ATX]] Napojni konektor |
|||
| kon2 = Periferiju |
|||
| preko2_1 = Naponskih priključaka |
|||
| prozv1 = [[Chieftec]] |
|||
| prozv2 = [[Antec]] |
|||
| prozv3 = [[Zalman]] |
|||
| prozv4 = Ostali |
|||
}} |
|||
'''Napojna jedinica''' je [[hardver]]ski dio koji [[kompjuter|računaru]] obezbjeđuje [[električni napon|napon]] i [[struja|struju]]. |
|||
Jedinice napajanja za elektronske uređaje zasnivaju se na tehnologiji nazvanoj prekidački mod ({{jez-eng|switching mode}}). Ona je takođe poznata kao „DC / DC“ konvertor. Postoje dve osnovne vrste napojnih jedinca: linearna i prekidača. |
|||
Napojna jedinica obezbjeđuje da svaki dio računara dobije određenu količinu energije koja mu je potrebna, s obzirom da sve komponente računara ne troše istu količinu električne energije. Također, jedan od glavnih zadataka napojne jedinice je da pretvori 220 V u 3,3 V, 5 V i 12 V što je u skladu sa naponskim zahtjevima [[hardver]]a u računaru. Napojna jedinica ima sopstveno hlađenje. |
|||
[[Datoteka:ACtoDCpowersupply.png|mini|400p|right|Slika 1]] |
|||
Na slici 1. je prikazan blok dijagram napojne jedinice bez kola [[Povratna sprega|povratne sprege]], koje se koristi na jeftinijim napojnim jedinicama. Na slici 2 je i kolo povratne sprege, koje se koristi u skupljim napojnim jedinicama. Može se primeti razlika u napajanjima sa i bez kola povratne sprege. U kolima sa povratnom spregom nemaju 110/220 V i nemaju udvostručivač napona. |
|||
Glavna karakteristika napojne jedinice je njena [[električna snaga|snaga]]. [[Električna snaga]] se mjeri u W (vatima) ili matematski rečeno P=U*I ([[električni napon|napon]] pomnožen sa [[struja|strujom]]). Najveći potrošači su [[grafička kartica]], [[Tvrdi disk|hard disk]], [[matična ploča]] i optički [[CD]]/[[DVD]] uređaji. |
|||
== Šematski prikaz tipičnog računarskog napajanja == |
|||
Glavni naponski konektori su: |
|||
[[Datoteka:PC-PowerSupply-Principle-Circuit.svg|350p|right|Slika 2]] |
|||
* Glavni 20+4 pinski konektor, za napajanje [[matična ploča|matične ploče]] |
|||
Kolo povratne sprege ne vrši [[Električni napon|naponsku]] regulaciju. Ulazni napon se ispravi pre nego što se dovede do prekidačkih tranzistora. Prekidački tranzistori šalju kvadratni signal na [[transformator]]. Budući da je talas kvadratni veoma jednostavno se transformiše u [[Jednosmerna struja|jednosmerni napon]]. Posle ispravljanja napona na izlazu transformatora dobijemo jednosmerni napon. Zato se ponekad prekidački napajanja zovu DC / DC konvertori. Ako izlazni napon nije u redu kolo povratne sprege da radni nalog tranzistoru da bi se ispravio izlazni napon. Najčešće se dešava kada raste potrošnja energije na računaru, tada izlazni napon pada, ili kada opada potrošnja energije na računaru tada raste izlazni napon. |
|||
* 4+4 pinski konektor, u zavisnosti od zahtjeva [[CPU]]-a u ATX ili EPS sistemima |
|||
* 6-pinski konektor (za jače PCI Express ili AGP grafičke kartice) |
|||
* 4-pinski [[Tvrdi disk|hard disk]], [[DVD]], [[CD]] konektori |
|||
* Floppy naponski konektor |
|||
* SATA naponski konektori (novije napojne jedinice) |
|||
Iz slika 1, 2, 3 možemo da vidimo sledeće: Sve ispred transfornatora je ''primar'', a sve iza transformatora je ''sekundar'', izvori napajanja sa kolom povratne sprege nemaju 110/220 V prekidač, i takođe nemaju udvostručivač napona koji ima svrhu da uvek bude napon od 220 V na samom [[Grecov spoj|Grecovom spoju]], dva MOSFET-a čine prekidač, talas koji dolazi na transformator je pravougaonog oblika, i na sekundaru je kvadratni signal, kolo povratne sprege je obično [[integrisano kolo]] koje je preko malog transformatora izolovano od primarnog dela napajanja, ponekad se umesto transformatora koristi optokapleri, kolo povratne sprege kontroliše izlazni napon tako što kontroliše prekidačke tranzistore. |
|||
Kvalitetno napajanje je u novije vrijeme neophodno, jer je upravo taj dio često povezan sa otkazivanjem većine računarskih dijelova, a najčešći uzroci za otkazivanje napojne jedince su: prašina (koja onemogući daljnje okratanje hladnjaka gdje dolazi do pregrijavanja), uticaj više sile (grom), nepravilno rukovanje korisnika itd. |
|||
== Unutrašnji izgled == |
|||
{{Hardver}} |
|||
Obično napajanje računara ima 3 transformatora između dva velika hladnjaka. Najveći transformator je glavni, srednji transformator služi da generiše napon od 5 V. najmanji transformator služi da izoluje primar od sekundara (Galvanska zaštita). Jedan hladnjak pripada primaru, a drugi sekundaru. Na hladnjaku koji pripada primaru se nalaze prekidači tranzistori ili diode ako napajanje ima kolo povratne sprege. Na hladnjaku koji pripada sekundaru nalaze se nekoliko ispravljača-dijaci. U sekundaru se može naći i nekoliko malih elektrolitskih [[kondenzator]]a i nekoliko malih prigušnica. Imaju ulogu filtera. |
|||
== Vidi još == |
|||
* [[Prekidački izvor napajanja]] |
|||
== Spoljašnje veze == |
|||
{{Commonscat|Power supplies}} |
{{Commonscat|Power supplies}} |
||
* [http://www.bkprecision.com/search/?bkq=power+supply+guide Uvod u izvore napajanja] |
|||
* [https://web.archive.org/web/20090824042002/http://www.national.com/an/AN/AN-556.pdf Izvori napajanja] |
|||
[[Kategorija: |
[[Kategorija:Elektrotehnika]] |
||
[[Kategorija:Elektronika]] |
|||
Verzija na datum 9 septembar 2020 u 00:25
Jedinica napajanja je najčešće elektronski uređaj koji obezbeđuje električnu energiju odgovarajućih karakteristika električnom potrošaču. Svi električni uređaji koji sadrže poluprovodničku elektroniku zahtevaju jednosmerni napon dok je u kućnim priključcima napon naizmeničan 220 V. Zato postoji spoljašnja ili unutrašnja jedinica za napajanje koja obezbeđuje ispravljanje napona, naponsko prilagođenje a kao dodatnu karakteristiku obično ima i stabilizaciju odnosno filtriranje napona.
Jedinice napajanja za elektronske uređaje zasnivaju se na tehnologiji nazvanoj prekidački mod (engl. switching mode). Ona je takođe poznata kao „DC / DC“ konvertor. Postoje dve osnovne vrste napojnih jedinca: linearna i prekidača.
Na slici 1. je prikazan blok dijagram napojne jedinice bez kola povratne sprege, koje se koristi na jeftinijim napojnim jedinicama. Na slici 2 je i kolo povratne sprege, koje se koristi u skupljim napojnim jedinicama. Može se primeti razlika u napajanjima sa i bez kola povratne sprege. U kolima sa povratnom spregom nemaju 110/220 V i nemaju udvostručivač napona.
Šematski prikaz tipičnog računarskog napajanja
Kolo povratne sprege ne vrši naponsku regulaciju. Ulazni napon se ispravi pre nego što se dovede do prekidačkih tranzistora. Prekidački tranzistori šalju kvadratni signal na transformator. Budući da je talas kvadratni veoma jednostavno se transformiše u jednosmerni napon. Posle ispravljanja napona na izlazu transformatora dobijemo jednosmerni napon. Zato se ponekad prekidački napajanja zovu DC / DC konvertori. Ako izlazni napon nije u redu kolo povratne sprege da radni nalog tranzistoru da bi se ispravio izlazni napon. Najčešće se dešava kada raste potrošnja energije na računaru, tada izlazni napon pada, ili kada opada potrošnja energije na računaru tada raste izlazni napon.
Iz slika 1, 2, 3 možemo da vidimo sledeće: Sve ispred transfornatora je primar, a sve iza transformatora je sekundar, izvori napajanja sa kolom povratne sprege nemaju 110/220 V prekidač, i takođe nemaju udvostručivač napona koji ima svrhu da uvek bude napon od 220 V na samom Grecovom spoju, dva MOSFET-a čine prekidač, talas koji dolazi na transformator je pravougaonog oblika, i na sekundaru je kvadratni signal, kolo povratne sprege je obično integrisano kolo koje je preko malog transformatora izolovano od primarnog dela napajanja, ponekad se umesto transformatora koristi optokapleri, kolo povratne sprege kontroliše izlazni napon tako što kontroliše prekidačke tranzistore.
Unutrašnji izgled
Obično napajanje računara ima 3 transformatora između dva velika hladnjaka. Najveći transformator je glavni, srednji transformator služi da generiše napon od 5 V. najmanji transformator služi da izoluje primar od sekundara (Galvanska zaštita). Jedan hladnjak pripada primaru, a drugi sekundaru. Na hladnjaku koji pripada primaru se nalaze prekidači tranzistori ili diode ako napajanje ima kolo povratne sprege. Na hladnjaku koji pripada sekundaru nalaze se nekoliko ispravljača-dijaci. U sekundaru se može naći i nekoliko malih elektrolitskih kondenzatora i nekoliko malih prigušnica. Imaju ulogu filtera.
