Ohmov zakon

Pomoću Omovog zakona možemo izabrati odgovarajući otpornik u strujnom kolu.

Ohmov zakon (po Georgu Ohmu) je fizički zakon prema kojem je jakost električne struje I u provodniku, pri konstantnoj temperaturi, određuje kao odnos električnog napona U i električnoga otpora R:

$I={\frac {U}{R}}$

Na primer, ako znamo koliku struju može da podnese komponenta a da ne pregori, i koliki napon daje izvor napajanja, tada pomoću Omovog zakona možemo izabrati odgovarajući otpornik, koji će sprečiti da struja bude iznad dozvoljenog nivoa.

Omov zakon je ustanovljen početkom osamdesetih godina devetnaestog veka.

Jednačine

Omov zakon kaže da je napon jednak proizvodu struje i otpora, ili predstavljeno standardnom matematičkom notacijom:

$U=I\cdot R$

U skladu sa načelim algebre, možemo prerasporediti veličine, tako da uvek izračunamo nepoznatu veličinu na osnovu dve poznate. Recimo, jačina struje je jednaka količniku napona i otpora, to jest:

$I={\frac {U}{R}}$

Ako su nam poznate vrednosti struje i napona, možemo izračunati otpor. Dakle, otpor je jednak količniku napona i jačine struje:

$R={\frac {U}{I}}$

Primer

Recimo da imamo bateriju napona 12 volti i sijalicu. Izmereni otpor kola je 9 oma. Na osnovu toga, jačinu struje možemo izračunati po formuli:

I = V / R

I = 12 volti / 9 oma = 1.3 ampera

U mikroskopskom obliku

Ohmov zakon u mikroskopskom obliku opisuje jakost električne struje s pomoću svojstava čestica koje prenose električni naboj:

I = nvqS,

gdje je n broj slobodnih čestica koje prenose električni naboj, v srednja brzina gibanja nosilaca električnoga naboja, q električni naboj nosilaca električnoga naboja, S ploština poprečnoga presjeka vodiča.

Izvori

Ohmov zakon na Wikimedijinoj ostavi