Al-Farabi: Razlika između izmjena

Idi na navigaciju Idi na pretragu
Obrisan 51 bajt ,  prije 2 godine
uvod
(uvod)
|značajne_ideje =
|uticaj_od = [[Aristotel]], [[Platon]], [[Porfirije]], [[Ptolomej]], [[El Kindi]]
|uticaj_na = [[AvicenaIbn Sina]], [[AveroesIbn Rušd]], [[Majmonid]], [[al-Tawhīdī]], [[Mulla Sadra]]
}}
 
'''Abu Nasr el Farabi''' (oko [[870]] — [[950]]) je bio veliki [[Persijanci|persijski]] [[filozof]], naučnik i muzičar. Smatra se ''„drugim učiteljem« [[islamska filozofija|islamske filozofije]]“'', (posle Aristotela) i jednim od najvećih [[islam]]skih filozofa i naučnika svoga vremena. <ref name="Filozofski leksikon">Al-Farabi, Filozofija, Enciklopedijski leksikon, Mozaik znanja, Beograd 1973.</ref> Bavio se još i kosmologijom, logikom, muzikom, psihologijom i sociologijom.
 
ElAl Farabi je biou jedanislamskom odsvetu prvihbio filozofapoznat kojikao suvrhunski prenelipoznavalac [[Aristotel]]ovu logiku u [[islamLogika|islamski svetlogike]]. Iscrpno je komentarisao Aristotelove spise iz [[logika|logike]], i razvio Aristotelov opis intelekta. OJedan njemuje seod pričaloprvih dafilozofa jekoji Aristotelovusu raspravupreneli ''O[[Aristotel]]ovu duhu''logiku pročitaou 40[[islam|islamski puta,svet]].<ref aname="Filozofski njegovuleksikon"/> ''Retoriku''Prema 200mišljenju putamnogih istraživača, aFarabi daje priutemeljivač tomislamske nijefilozofije, osetios nikakvuobzirom prezasićenost.na ''„Morato da je imaoprvi dobarpredstavio stomak“'',potpuno komentarisao jesamostalnu tufilozofsku anegdotu [[Hegel]]školu. <ref name="FilozofskiKratka leksikonistorija islamske filozofije"/>
 
Takođe pokazuje uticaj [[neoplatonizam|neoplatonizma]] — smatra da je [[stvaranje]] [[emanacija]], a tela u prostoru slika [[duša sveta|duše sveta]]. <ref name="Oksfordski filozofski rečnik">Al-Farabi, Oksfordski filozofski rečnik, Sajmon Blekburn, Svetovi, Novi Sad, 1999. ISBN 86-7047-303-8</ref> Njegovo delo „Grad vrlina“ predstavlja verziju [[Platon]]ove „Države“, koja je opis idealnog društva gde cvetaju sve vrline.<ref name="Oksfordski filozofski rečnik"/>
 
== BiografijaŽivot ==
 
Abu Nasr el Farabi je rođen u [[Farab]]u, u današnjem [[Otrar]]u u [[Kazahstan]]u, koji se nalazio na [[Put svile|Putu svile]]. Učio je [[islamska filozofija|filozofiju]] i [[logika|logiku]] kod [[nestorijanstvo|nestorijanskih hrišćana]] Juhane ibn Gajlana i Abu Bišra Mataa ibn Junusa. Farabi je proputovao mnoge krajeve islamskog sveta, uključujući i [[Egipat]] i [[Damask]]. Pred kraj života pozvan je na dvor Sajfudavla, hamdanitskog vladara [[Damask]]a, gde je umro u 80. godini.<ref name="Kratka istorija islamske filozofije">Halilović, T., Halilović, S. i Halilović, M. (2014), ''Kratka istorija islamske filozofije'', Beograd, Centar za religijske nauke „Kom”.</ref>
 
Logiku je učio kod slavnog logičara Abu Bišra Mataa ibn Junusa (umro [[940]].). Kifti i Ibn Abi Usajbi'a tvrde da je Farabi za kratko vreme prevazišao svog učitelja u logici iako je bio mnogo mlađi od Abu Bišra.<ref name="Kratka istorija islamske filozofije"/> O njemu se pričalo da je Aristotelovu raspravu ''O duhu'' pročitao 40 puta, a njegovu ''Retoriku'' 200 puta, a da pri tom nije osetio nikakvu prezasićenost. ''„Mora da je imao dobar stomak“'', komentarisao je tu anegdotu [[Hegel]]. <ref name="Filozofski leksikon"/>
 
Farabi je proputovao mnoge krajeve islamskog sveta, uključujući i [[Egipat]] i [[Damask]]. Pred kraj života pozvan je na dvor Sajfudavla, hamdanitskog vladara [[Damask]]a, gde je umro u 80. godini.<ref name="Kratka istorija islamske filozofije">Halilović, T., Halilović, S. i Halilović, M. (2014), ''Kratka istorija islamske filozofije'', Beograd, Centar za religijske nauke „Kom”.</ref>
 
== Dela ==
 
Prema mišljenju mnogih istraživača, Farabi je utemeljivač islamske filozofije, s obzirom na to da je prvi predstavio potpuno samostalnu filozofsku školu.Alfarabi On je takođe utemeljio političku filozofiju u [[islam]]u i ostavio iza sebe dragocena dela iz te oblasti, od kojih možemo izdvojiti: <ref name="Kratka istorija islamske filozofije"/>
* ''Arau ahl al-madina al-fadila'' [Mišljenja stanovnika „vrlog grada”],
* ''Tahsil as-sa'ada'' [Sticanje blaženstva] i
* ''Kitab as-sijasat al-madanijja'' [Građanska politika].
 
FarabiKao ješto u islamskom[[filozofija|starogrčkoj svetu bio poznat kao vrhunski poznavalacfilozofiji]] [[Logika|logikeAristotel]]. Logikuprvi jeput učioprezentuje kodsistemsku slavnogkategorizaciju logičaranauka, Abuiako Bišraon Mataanije ibnprvi [[filozof]] Junusaniti (umroprvi [[940naučnik]].)., Kiftiu iislamskom Ibnsvetu Abije Usajbi'ato tvrdeprvi da jeučinio Farabi zau kratkosvom vremedelu prevazišao''Ihsa svogal-'ulum'' učitelja[Prebrojavanje unauka]. logiciOvu iakoknjigu jekasnije biona mnogo[[latinski mlađijezik]] odprevodi AbuDomingo BišraGundisalvo pod naslovom ''De scientiis''.<ref name="Kratka istorija islamske filozofije"/>
 
Njegovo delo „Grad vrlina“ predstavlja verziju [[Platon]]ove „Države“, koja je opis idealnog društva gde cvetaju sve vrline.<ref name="Oksfordski filozofski rečnik"/>
Farabi je takođe napisao mnoge druge knjige u kojima iznosi svoja učenja. Kad je reč o nekim naslovima, postoji sumnja u to da li su ispravno njemu pripisani.
 
Farabi je takođe napisao mnoge druge knjige u kojima iznosi svoja učenja. Kad je reč o nekim naslovima, postoji sumnja u to da li su ispravno njemu pripisani.
Kao što u [[filozofija|starogrčkoj filozofiji]] [[Aristotel]] prvi put prezentuje sistemsku kategorizaciju nauka, iako on nije prvi [[filozof]] niti prvi [[naučnik]], u islamskom svetu je to prvi učinio Farabi u svom delu ''Ihsa al-'ulum'' [Prebrojavanje nauka]. Ovu knjigu kasnije na [[latinski jezik]] prevodi Domingo Gundisalvo pod naslovom ''De scientiis''.<ref name="Kratka istorija islamske filozofije"/>
 
== Farabijevi savremenici i njegovi naslednici ==

Navigacijski meni