Al-Farabi – razlika između verzija
sa sr wiki |
|||
| Red 29: | Red 29: | ||
== Dela == |
== Dela == |
||
Prema mišljenju mnogih istraživača |
Prema mišljenju mnogih istraživača, Farabi je utemeljivač islamske filozofije, s obzirom na to da je prvi predstavio potpuno samostalnu filozofsku školu. On je takođe utemeljio političku filozofiju u [[islam]]u i ostavio iza sebe dragocena dela iz te oblasti, od kojih možemo izdvojiti: <ref name="Kratka istorija islamske filozofije"/> |
||
* ''Arau ahl al-madina al-fadila'' [Mišljenja stanovnika „vrlog grada”], |
|||
* ''Tahsil as-sa'ada'' [Sticanje blaženstva] i |
|||
* ''Kitab as-sijasat al-madanijja'' [Građanska politika]. |
|||
Farabi je u islamskom svetu bio poznat kao vrhunski poznavalac [[Logika|logike]]. Logiku je učio kod slavnog logičara Abu Bišra Mataa ibn Junusa (umro [[940]].). Kifti i Ibn Abi Usajbi'a tvrde da je Farabi za kratko vreme prevazišao svog učitelja u logici iako je bio mnogo mlađi od Abu Bišra.<ref name="Kratka istorija islamske filozofije"/> |
Farabi je u islamskom svetu bio poznat kao vrhunski poznavalac [[Logika|logike]]. Logiku je učio kod slavnog logičara Abu Bišra Mataa ibn Junusa (umro [[940]].). Kifti i Ibn Abi Usajbi'a tvrde da je Farabi za kratko vreme prevazišao svog učitelja u logici iako je bio mnogo mlađi od Abu Bišra.<ref name="Kratka istorija islamske filozofije"/> |
||
Farabi je takođe napisao mnoge druge knjige u kojima |
Farabi je takođe napisao mnoge druge knjige u kojima iznosi svoja učenja. Kad je reč o nekim naslovima, postoji sumnja u to da li su ispravno njemu pripisani. |
||
Kao što u [[filozofija|starogrčkoj filozofiji]] [[Aristotel]] prvi put prezentuje sistemsku kategorizaciju nauka, iako on nije prvi [[filozof]] niti prvi [[naučnik]], u islamskom svetu |
Kao što u [[filozofija|starogrčkoj filozofiji]] [[Aristotel]] prvi put prezentuje sistemsku kategorizaciju nauka, iako on nije prvi [[filozof]] niti prvi [[naučnik]], u islamskom svetu je to prvi učinio Farabi u svom delu ''Ihsa al-'ulum'' [Prebrojavanje nauka]. Ovu knjigu kasnije na [[latinski jezik]] prevodi Domingo Gundisalvo pod naslovom ''De scientiis''.<ref name="Kratka istorija islamske filozofije"/> |
||
== Farabijevi savremenici i njegovi naslednici == |
== Farabijevi savremenici i njegovi naslednici == |
||
Verzija na datum 6 august 2020 u 21:19
| Abu Nasr Muḥammad ibn Muḥammad Farabi | |
|---|---|
| Zlatno doba islama | |
| persijska filozofija | |
 | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | oko 872. Farab u današnjem Kazahstanu ili Faryab, Veliki Horasan u današnjem Afganistanu |
| Smrt | oko 950. Damask |
| Filozofija | |
| Škola/Tradicija | Islamska filozofija |
| Glavni interesi | Metafizika •Logika Politička filozofija •Epistemologija •Muzika •Nauka |
| Inspiracija | |
Na | |
Abu Nasr el Farabi (oko 870 — 950) je bio veliki persijski filozof, naučnik i muzičar. Smatra se „drugim učiteljem« islamske filozofije“, posle Aristotela i jednim od najvećih islamskih filozofa i naučnika svoga vremena. [1] Bavio se još i kosmologijom, logikom, muzikom, psihologijom i sociologijom.
El Farabi je bio jedan od prvih filozofa koji su preneli Aristotelovu logiku u islamski svet. Iscrpno je komentarisao Aristotelove spise iz logike, i razvio Aristotelov opis intelekta. O njemu se pričalo da je Aristotelovu raspravu O duhu pročitao 40 puta, a njegovu Retoriku 200 puta, a da pri tom nije osetio nikakvu prezasićenost. „Mora da je imao dobar stomak“, komentarisao je tu anegdotu Hegel. [1]
Takođe pokazuje uticaj neoplatonizma — smatra da je stvaranje emanacija, a tela u prostoru slika duše sveta. [2] Njegovo delo „Grad vrlina“ predstavlja verziju Platonove „Države“, koja je opis idealnog društva gde cvetaju sve vrline.[2]
Biografija
Abu Nasr el Farabi je rođen u Farabu, u današnjem Otraru u Kazahstanu, koji se nalazio na Putu svile. Učio je filozofiju i logiku kod nestorijanskih hrišćana Juhane ibn Gajlana i Abu Bišra Mataa ibn Junusa. Farabi je proputovao mnoge krajeve islamskog sveta, uključujući i Egipat i Damask. Pred kraj života pozvan je na dvor Sajfudavla, hamdanitskog vladara Damaska, gde je umro u 80. godini.[3]
Dela
Prema mišljenju mnogih istraživača, Farabi je utemeljivač islamske filozofije, s obzirom na to da je prvi predstavio potpuno samostalnu filozofsku školu. On je takođe utemeljio političku filozofiju u islamu i ostavio iza sebe dragocena dela iz te oblasti, od kojih možemo izdvojiti: [3]
- Arau ahl al-madina al-fadila [Mišljenja stanovnika „vrlog grada”],
- Tahsil as-sa'ada [Sticanje blaženstva] i
- Kitab as-sijasat al-madanijja [Građanska politika].
Farabi je u islamskom svetu bio poznat kao vrhunski poznavalac logike. Logiku je učio kod slavnog logičara Abu Bišra Mataa ibn Junusa (umro 940.). Kifti i Ibn Abi Usajbi'a tvrde da je Farabi za kratko vreme prevazišao svog učitelja u logici iako je bio mnogo mlađi od Abu Bišra.[3]
Farabi je takođe napisao mnoge druge knjige u kojima iznosi svoja učenja. Kad je reč o nekim naslovima, postoji sumnja u to da li su ispravno njemu pripisani.
Kao što u starogrčkoj filozofiji Aristotel prvi put prezentuje sistemsku kategorizaciju nauka, iako on nije prvi filozof niti prvi naučnik, u islamskom svetu je to prvi učinio Farabi u svom delu Ihsa al-'ulum [Prebrojavanje nauka]. Ovu knjigu kasnije na latinski jezik prevodi Domingo Gundisalvo pod naslovom De scientiis.[3]
Farabijevi savremenici i njegovi naslednici
Od Farabijeve smrti 950. godine, do naučnog uspona Ibn Sine početkom XI veka − u periodu koji je potrajao nekih pedesetak godina − pojavio se veliki broj učenjaka i uticajnih autoriteta u islamskom svetu. Neki od njih bili su direktni učenici i sledbenici Farabijeve filozofske škole, dok su drugi u svojim filozofskim istraživanjima sledili Kindijeve doktrine. [3]
Neki od Farabijevih sledbenika i naslednika su:
- Jahja ibn Adij;
- Abu Sulejman Sidžistani;
- Abul-Hasan Amiri;
- Abu Hajan Touhidi.
Literatura
- Halilović, T., Halilović, S. i Halilović, M. (2014), Kratka istorija islamske filozofije, Beograd, Centar za religijske nauke „Kom”, str. 27—44.
Izvori
- ↑ 1,0 1,1 Al-Farabi, Filozofija, Enciklopedijski leksikon, Mozaik znanja, Beograd 1973.
- ↑ 2,0 2,1 Al-Farabi, Oksfordski filozofski rečnik, Sajmon Blekburn, Svetovi, Novi Sad, 1999. ISBN 86-7047-303-8
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Halilović, T., Halilović, S. i Halilović, M. (2014), Kratka istorija islamske filozofije, Beograd, Centar za religijske nauke „Kom”.
