Сленг

Сленг је специфичан говор једне друштвене групе. У социолошком смислу, проучавањем сленга неке друштвене групе (вршњачке, професионалне и друге) може се много сазнати о самој групи, њеној структури и групној динамици.

Дефиниција сленга

Лингвисти немају једноставну и јасну дефиницију сленга, али се слажу да је у питању константно променљив феномен присутан у свакох поткултури у свету. Неки тврде да сленг постоји јер људи некако морају дефинисати нова искуства која пролазе у модерном времену. У покушају да реше проблем непостојања јасне дефиниције, Бетани К. Думас и Џонатан Лајтер тврде да се израз треба сматрати истинским сленгом ако испуњава најмање два од наредних критеријума:

• Умањује, барем привремено, достојанство формалног или озбиљног говора или писања; другим ријечима, лако се може схватити у тим контекстима као истакнута злоупотреба регистра.
• Његова употреба имплицира да је корисник упознат са ониме на шта мисли, или са групом људи који су упознати са употребом термина.
• Представља табу термин у обичном дискурсу с људима вишег друштвеног статуса или више одговорности.
• Замењује добро познати конвенционални синоним. Ово се ради примарно ради избегавања неугодности коју изазива конвенционални синоним или иритантности због потребе даљег елаборирања.

Разлози за употребу сленга

Ерик Партриџ је издвојио чак 15 разлога за употребу сленга:

• разонода,
• да се буде духовит или досетљив,
• да се буде другачији,
• сликовито изражавање,
• скретање пажње,
• бежање од клишеа,
• обогаћивање језика,
• да говор постане конкретнији,
• ублажавање озбиљности,
• коришћење разговорног језика,
• олакшавање друштвене интеракције,
• подстицање присности,
• показивање припадности,
• искључивање других,
• постизање тајновитости.

Као што се види, сленг има превасходно друштвену функцију, јер доприноси изградњи личног и друштвеног идентитета и олакшава комуникацију унутар дате друштвене групе.

Види још

• Жаргон
• Арго

Спољашње везе

Сленг na Wikimedijinoj ostavi