Poligon

Za ostala značenja, vidi Poligon (razvrstavanje).

poligoni su pederi i svonjko je debeo i pozdravlja vas dimitrije homeomorfan kružnici, on se naziva prost mnogougao. Drugim rečima, prost mnogougao je mnogougao bez samopreseka, tj. kada:

1. iz svakog njegovog temena ishode samo dve stranice;
2. stranice nemaju zajedničkih tačaka (temena ne pripadaju stranicama);
3. temena ne leže na stranicama.

U elementarnoj geometriji se podrazumevaju prosti mnogouglovi. Mnogougao se definiše i kao dio ravni ograničen izlomljenom linijom. Mnogougao se naziva konveksnim (ispupčenim) ako cio leži sa jedne strane svake prave na kojoj leži njegova stranica. Drugim rečima, mnogougao je konveksan ako duž koja spaja svake dve njegove tačke, cela (svim svojim tačkama) pripada tom mnogouglu. Zbir unutrašnjih uglova svakog prostog mnogugla je (n-2)180°, gde je n = 3, 4, 5, ... broj njegovih stranica.

Mnogougao koji nije prost naziva se zvezdastim.

Konveksnost

Formalniji način da se proveri konveksnost zatvorenog mnogougla u ravni je da se njegova ivica posmatra kao put. Ukoliko se zamišljeni objekat kreće po tom putu i pritom menja pravac svog kretanja samo na levo ili samo na desno, mnogougao je konveksan. Pritom nije bitno kako su „levo“ i „desno“ orijentisani.

Računarska grafika

Reč „poligon“ se u računarskoj grafici koristi isključivo za trougao, koji je osnovni grafički primitiv za predstavljanje trodimenzionih objekata. Svaki trodimenzioni objekat je predstavljen skupom trouglova koji sem koordinata svojih tačaka mogu imati i druga svojstva poput boje, teksture kojom su popunjeni, osvetljenosti i dr. Mnogouglovi koji nisu truglovi se po pravilu razlažu na trouglove.

Vidi još

• Geometrija
• Planimetrija
• Delenje kruga
• Pravilni mnogougao

Poligon na Wikimedijinoj ostavi