1974 – razlika između verzija

**1974. po kalendarima**
Gregorijanski	1974. (MCMLXXIV)
Ab urbe condita	2727.
Islamski	1393–1394.
Iranski	1352–1353.
Hebrejski	5734–5735.
Bizantski	7482–7483.
Koptski	1690–1691.
	Hindu kalendari
• Vikram Samvat	2029–2030.
• Shaka Samvat	1896–1897.
• Kali Yuga	5075–5076.
	Kineski
• Kontinualno	4610–4611.
• 60 godina	Yang Drvo Tigar; (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11974.
	p • r • u
	Podrobnije: Kalendarska era

Interaktivna pretraga historije

← Starija izmjena Novija izmjena →

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj

VizualnoWikitekst

U redovima

Verzija na datum 27 august 2019 u 20:52

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1940-e | 1950-e | 1960-e | 1970-e | 1980-e | 1990-e | 2000-e | >
<< | < | 1970. | 1971. | 1972. | 1973. | 1974. | 1975. | 1976. | 1977. | 1978. | > | >>

Ovo je članak o godini 1974.

Godina 1974 (MCMLXXIV) je redovna godina koja počinje u utorak po gregorijanskom kalendaru.

1974:
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12
Rođenja • Smrti

Događaji

Januar/Siječanj

januar - Vidljiva je kometa Kohoutek.
1. 1. - Severnoirske Nevolje: uspostavljena Egzekutiva Severne Irske prema Sporazumu iz Sunningdalea, predviđeno i Veće Irske za celo ostrvo - ali sporazum propada već u maju (Sporazum na Veliki petak iz 1998. će biti vrlo sličan).
1. 1. - 7. 3. - Trodnevni radni tjedan u Velikoj Britaniji, usljed nestašice ugljena prouzročenog rudarskim štrajkom.
2. 1. - Naftna kriza: Ričard Nikson potpisuje akt po kome se smanjuje maksimalna brzina u SAD-u na 55 milja na čas kako bi se štedio benzin tijekom OPEC-ovog embarga.
ca. 6. 1. - Igor Mandić i Mirko Božić napustili uredništvo zagrebačkog časopisa "Oko", protiveći se prenošenju sovjetskih stavova u diskusiji o konzumerizmu u Jugoslaviji^[1].
8. 1. - Ustavna komisija SFRJ nakon javne rasprave pripremila konačni nacrt Ustava (22. 1. predstavljen Veću naroda).
11. 1. - U Cape Townu rođene šestorke Rosenkowitz, prve koje su preživele.
11. 1. - Lideri Tunisa i Libije, Bourguiba i Gaddafi, proglasili ujedinjenje u Arapsku Islamsku Republiku - dogovor propao skoro odmah.
januar - SFRJ postavila granične oznake na tri granična prelaza između tršćanskih zona A i B - italijanska vlada ovo osuđuje kao kršenje sporazuma iz 1954, smatra i zonu B italijanskom^[2].
januar - EI Niš počela proizvodnju TV aparata u boji ("Spektar kolor specijal").
18. 1. - Egipatsko-izraelski sporazum, uz pomoć Kissingerove shuttle diplomatije: Izraelci se povlače na 20 km od Sueckog kanala, tampon zonu zauzima misija UNEF.
19. 1. - Francuski franak napušta evropsku "monetarnu zmiju" i prelazi na plutajući kurs.
19 - 20. 1. - Bitka za Paracelska ostrva: snage NR Kine odbile južnovijetnamski pokušaj da povrate kontrolu nad Paracelskim ostrvima, uspostavile sopstvenu kontrolu nad područjem (→ Linija devet crta).
20. 1. - Prvi let američkog lovca F-16 Fighting Falcon (u službi od 1980).
24. 1. - Predsednik Togoa Gnassingbé Eyadéma preživeo pad aviona na severu zemlje - optužuje Francuze za sabotažu.
24. 1. - 7. 2. - Predsednik Tito u poseti Indiji, Bangladešu, Nepalu i Siriji.
27. 1. - Umro Georgios Grivas, lider kiparskog pokreta EOKA B za ujedinjenje sa Grčkom - organizacija dolazi pod kontrolu grčke vojne hunte (Dimitrios Ioannidis).
30. 1. - Predstavnici filozofskih fakulteta iz Ljubljane, Zagreba i Beograda se sastali u Ljubljani i pokrenuli inicijativu za osnivanje Saveza studenata filozofskih fakulteta Jugoslavije, koji bi usvojio Nacrt rezolucije o prilikama u zemlji - rezolucija zabranjena, autori osuđeni u septembru (među njima su Zoran Đinđić i Lino Veljak).
januar - Osam profesora na Beogradskom univerzitetu (Svetozar Stojanović, Mihailo Marković, Ljubomir Tadić, Zagorka Pešić-Golubović, Milorad Životić, Dragoljub Mićunović, Trivo Inđić, Nebojša Popov) pod pretnjom otkaza, što izaziva proteste i na zapadu^[3].

Februar/Veljača

1. 2. - U požaru u 25-katnoj uredskoj zgradi "Joelma" u Sao Paulu (Brazil) poginulo je 189 osoba.
4. 2. - Simbionska oslobodilačka armija otela naslednicu Patty Hearst - od aprila naizgled postaje jedna od njih.
7. 2. - Grenada stiče punu nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva.
7. 2. - Prikazan film Blazing Saddles.
8. 2. - Završena američka misija Skylab 4, trojica astronauta se vratila na zemlju posle 84 dana.
12. 2. - Jugoslavija, Mađarska i Čehoslovačka potpisale sporazum o gradnji Jadranskog naftovoda.^[4] - predviđeni kapacitet 34 miliona tona godišnje, 24 za SFRJ, po pet za ostale dve zemlje.
12. 2. - "Duh 12. februara": Carlos Arias Navarro, novi premijer frankističke Španije, najavljuje izvesnu liberalizaciju, što ostaje neostvareno.
13. 2. - Aleksandar Solženjicin proteran iz SSSR i oduzeto mu državljanstvo.

februar - Prebegli čehoslovački general Jan Šejna tvrdi da postoji "Plan Polarka", koji predviđa upad Varšavskog pakta u Jugoslaviju preko Austrije, u slučaju nereda posle Titove smrti.^[5]^[6]. Jugoslovenski mediji kasnije to uglavnom nazivaju lažima.
19 - 22. 2. - Aziz Hadžihasanović u "Oslobođenju" upozorava na muslimanski nacionalizam, podjednako opasan kao srpski i hrvatski^[7].
21. 2. - Skupština SFRJ donijela novi Ustav koji je bio na snazi do raspada države, najduži ustav na svijetu.
- Savezna skupština dvodomna, sa delegatskim umesto poslaničkog sistema; u Saveznom veću po 30 delegata iz svake republike i po 20 iz pokrajina, Veće republika i pokrajina po 12 delegata republičkih i po osam delegata pokrajinskih skupština.
- Predsedništvo SFRJ ima 8 članova (po jedan iz 6 republika i 2 pokrajine) + Tito kao Predsednik Republike.
- Predviđeno osnivanje samoupravnih interesnih zajednica.
- Narednih dana i novi ustavi republika i pokrajina - pokrajine ranije imale statute, istovremeno su deo Srbije i konstitutivni delovi federacije, imaju zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast.
22. 2. - Pakistan priznao nezavisnost Bangladeša (bivši Istočni Pakistan, nezavisnost proglašena 1971).
24. 2. - Osnovan Mostarski teatar mladih.
27. 2. - Kriza u Etiopiji: nakon nereda zbog skupoće i vojnih pobuna, premijer Aklilu Habte-Wold dao ostavku,
28. 2. - Izbori u UK: laburisti dobivaju relativnu većinu (hung parliament), samo četiri mandata više od konzervativaca, 301:297.

Mart/Ožujak

Datoteka:Damaged government building in Sarajevo, 1996.JPEG

Zgrada Izvršnog vijeća SRBiH (foto 1996)

1 - 8. 3. - Delegacija SKJ na čelu sa Kirom Gligorovim u zvaničnoj poseti Severnoj Koreji^[8].
2. 3. - Poslednji "Ćira" na uskotračnoj pruzi Užice - Višegrad.
2. 3. - U Francovoj Španjolskoj pogubljen anarhist Salvador Puig Antich, usprkos protesta širom svijeta.
2. 3. - Burmanski predsednik Ne Win proglasio Socijalističku Republiku Unije Burma (→ Burmanski put u socijalizam, "katastrofalni" eksperiment traje 1962-1988).
3. 3. - U dotad najtežoj nesreći u istoriji civilnog vazduhoplovstva, poginulo je svih 346 osoba u turskom putničkom avionu DC-10, koji se srušio blizu Pariza.
4. 3. - Britanski konzervativni premijer Edward Heath daje ostavku pošto ne može formirati vladu, vraća se Harold Wilson (premijer 1964-70. i 1974-76). Heatha će dogodine na čelu konzervativaca zameniti Margaret Thatcher.
8. 3. - U Parizu otvoren aerodrom Charles de Gaulle.
8. 3. - U Conakryju, Gvineja, zaključen ugovor o osnivanju Međunarodne boksitne asocijacije - Jugoslavija jedna od članica.
8. 3. - Ukinut ABC-ov sitkom The Brady Bunch (pet sezona, 117 epizoda).
ca. 9. 3. - Pronađeni ostaci skeleta i oruđa pračovjeka starosti 800.000 do 1,8 milijuna godina u špilji kraj Pule (Šandalja).

10. 3. - Eksplozija metana u rudniku kod Soko Banje, stradalo 15 rudara.
10. 3. - Japanski vojnik Hiroo Onoda okončao skrivanje na Filipinima.
12. 3. - Carlos Andrés Pérez prvi put predsednik Venecuele (1974-79. i 1989-93), u prvom mandatu ima koristi od visoke cene nafte.
12. 3. - Sovjetski Mars-6 se srušio na tu planetu, a pre tri dana Mars-7 je promašio prilikom sletanja; prošlog meseca, Mars-5 je ušao u orbitu ali se pokvario posle nekoliko dana a Mars-4 je promašio planetu pre ulaska u orbitu.
ca. 13. 3. - Kod Svetozareva (Jagodine) otkrivena vilična kost Dynoteriuma gigantissimusa, pretka mamuta, duža od 1 m, starija od milion i po godina.
15. 3. - Gen. Ernesto Geisel novi predsednik Brazila (do 1979), donekle relaksirana vojna diktatura.
mart - U Bakuu postignut sporazum o povezivanju SFRJ sa istočnoevropskim gasovodom^[9].
16. 3. - Dva dana nakon što su u Portugalu smenjeni generali António Spínola i Francisco da Costa Gomes, došlo je do pobune puka u mestu Caldas da Rainha koja je ugušena istog dana.
18. 3. - Sastanak OPEC u Beču: kraj Naftne krize započete 1973, većina OPEC-ovih zemalja prekida 5-mesečni embargo protiv SAD, Evrope i Japana, Saudijci povećavaju proizvodnju.
20. 3. - Savezno izvršno veće, u odgovoru na notu od 11. marta, optužuje italijansku vladu za kršenje sporazuma iz 1954. i napad na jugoslovenski suverenitet u delu Trsta (u ovo vreme, jugoslovenski tenkovi pomereni bliže granici).
21 - 30. 3. - Grupa B svetskog šampionata u hokeju na ledu u Ljubljani, SAD prve, Jugoslavija druga.

26. 3. - The Caracas Caper: George Foreman pobedio Kena Nortona u Karakasu.
28. 3. - Nicolae Ceaușescu, ranije predsednik Državnog saveta, postaje predsednik SR Rumunije (do pada 1989, od 1965. je i generalni sekretar partije).
29. 3. - U Kini otkrivena Vojska od terakote.
29. 3. - Mariner 10 stiže do Merkura, prva sonda koja istražuje tu planetu.
29. 3. - 5. 4. - Vežba NATO, Dark Image 74, u severoistočnoj Italiji, praćena posetom plovila Šeste flote tršćanskoj luci 6 - 17. aprila - mada je ovo zakazano ranije, poklapa se sa tenzijama oko Trsta^[10].
30. 3. - Ramones prvi put sviraju pred publikom.
mart - april - U SFRJ se održavaju republički kongresi i pokrajinske konferencije Saveza komunista, priprema za Deseti kongres SKJ. Za predsednike centralnih odn. pokrajinskih komiteta izabrani: Branko Mikulić, Mahmut Bakali, France Popit, Veselin Đuranović, Milka Planinc, Angel Čemerski, Dušan Alimpić i Tihomir Vlaškalić^[11].
mart - maj - Izbori delegata za skupštine na raznim nivoima u SFRJ (Tito glasao 31. 3. za delegate mesnih, opštinskih i društveno-političkih veća^[12]).

April/Travanj

1. 4. - Na Radio Beogradu II krenula dugogodišnja emisija "Gost Drugog programa".
2. 4. - Umro francuski predsednik Georges Pompidou.
2. 4. - 46. dodjela Oscara: najbolji film je The Sting, ukupno sedam nagrada od 10 nominacija.
2 - 15. 4. - Tito u Bosni i Hercegovini: Doboj, Zenica, Travnik, Bugojno (vila Koprivnica), Mostar, Sarajevo.
3 - 4. 4. - Super Outbreak: 148 tornada u SAD i Kanadi, od čega 30 snage F4/F5, 315 mrtvih.
5. 4. - Stephen King objavio roman Carrie, prvi pod svojim imenom.
6. 4. - Pesma Evrovizije: prva je ABBA sa Waterloo-om, Korni grupa je 12. sa "Mojom generacijom".
6. 4. - Održan rock festival California Jam, sa 250.000 plaćenih ulaznica.
7. 4. - "Barski kongres" pro-ibeovske "Komunističke partije Jugoslavije" - milicija pohapsila učesnike (osuđeni u septembru).
8. 4. - Hank Aaron postigao 715. home run, čime je nadmašio rekord Babe Rutha iz 1935.
11. 4. - Premijerka Izraela Golda Meir prinuđena na ostavku nakon izveštaja Agranatove komisije o propustima u Jomkipurskom ratu.
11. 4. - Palestinski gerilci ubili 18 izraelskih civila u Kirjat Šmoni na krajnjem severu Izraela.
ca. 14. 4. - Komentar u moskovskoj "Izvestiji" pozdravlja okretanje političkoj i ekonomskoj komunističkoj ortodoksiji u Jugoslaviji, jer politička liberalizacija i ekonomika slobodnog tržišta "nisu funkcionisali".
15. 4. - Patty Hearst, sada pod imenom Tania, snimljena sa puškom u ruci tokom pljačke banke.
15. 4. - Prvi predsednik Nigera Hamani Diori zbačen u vojnom udaru, sledi Seyni Kountché (do 1987) - u zemlji je nestašica hrane usled suše.
april - Popisni biro UN procenjuje da je svjetsko stanovništvo dostiglo četiri milijarde.
april - Izbija Drugi iračko-kurdski rat nakon izneverenih obećanja o kurdskoj autonomiji - Kurdi ubrzo poraženi na ravnici, sledeće godine i u planinama, nakon što im je Iran prekinuo pomoć.
18. 4. - Pripadnici Organizacije islamskog oslobođenja zauzeli Vojnu tehničku školu u Kairu, nadali se da će uzetim oružjem ubiti Sadata i proglasiti islamsku državu (→ Hizb ut-Tahrir).
21. 4. - Pobunjenici Hissène Habréa uhvatili troje Evropljana (jedna žena ubijena) na severu Čada radi otkupa - francuska arheologinja Françoise Claustre puštena tek 1977.
22. 4. - Završena "Beograđanka" ("Palata Beograd"), otvorena velika robna kuća.
22. 4. - Osnovana Akademija umetnosti u Novom Sadu.
24. 4. - Afera Guillaume: Günter Guillaume, asistent zapadnonemačkog kancelara Brandta, uhapšen zbog špijuniranja za Istočnu Nemačku.

25. 4. - "Revolucija karanfila" u Portugalu: vojska, nezadovoljna kolonijalnim ratovima, zbacila vladu Marcela Caetana (dobio azil u Brazilu) - okončano 48 godina diktature koju je uveo Salazar.
26. 4. - Savezna skupština SFRJ usvojila novi Zakon o narodnoj odbrani: teritorijalna odbrana se tretira kao deo jedinstvene oružane sile SFRJ i najširi oblik organizovanja opštenarodnog otpora u republici, pokrajini i opštini^[13]; takođe doneti Zakon o službi u oružanim snagama i Zakon o vojnoj obavezi.
29. 4. - Osnovan Univerzitet Crne Gore.
30. 4. - Skandal Watergate: Bela kuća objavljuje 1.200 stranica redigovanih transkripata snimaka, ali kongresni komitet insistira da se predaju i trake.

Maj/Svibanj

4. 5. - 3. 11. - Expo '74 u Spokane, Washington, prvi sa ekološkom temom.
7. 5. - Njemački kancelar Willy Brandt podnio ostavku zbog Guillaumove afere, slijedi Helmut Schmidt (do 1982).
12. 5. - Zemljotres u Skoplju izaziva strah.
13. 5. - Obeležava se 30 godina službe bezbednosti u Jugoslaviji; u proteklih godinu dana 448 osoba je optuženo za "neprijateljske" aktivnosti^[14].
14. 5. - Fudbalsko prvenstvo uzima Hajduk, boljom gol-razlikom ispred Veleža; Hajduk je ove godine osvojio i Kup maršala Tita, treći put u nizu od pet.
15. 5. - Konstituisanje nove, dvodomne, Savezne skupštine SFRJ, Kiro Gligorov izabran za njenog predsednika.
16. 5. - Na zajedničkoj sednici Savezne skupštine Josip Broz Tito proglašen za predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije bez ograničenja trajanja mandata. Predsjedništvo SFRJ ima devet članova umesto 23, i to (1974-79): Cvijetin Mijatović, Lazar Koliševski, Edvard Kardelj, Petar Stambolić, Vladimir Bakarić, Vidoje Žarković, Stevan Doronjski i Fadilj Hodža. Smatra se da je ovo povratak "stare garde", za razliku od ranijeg trenda novih ljudi na vrhu hijerarhije.
17. 5. - Džemal Bijedić reizabran za saveznog premijera (Savezno izvršno veće). Važniji resori: Miloš Minić (ino. poslovi), gen. Franjo Herljević (unutarnji, njegovo imenovanje se tumači kao stavljanje civilne Službe bezbednosti pod vojnu kontrolu^[15]), gen. Nikola Ljubičić (narodna odbrana).
17. 5. - Bombe u Dublinu i Monaghanu: protestantski ulsterski teroristi detonirali više bombi u Republici Irskoj, od čega je poginulo 33 ljudi - najkrvaviji pojedinačni dan tokom "Nevolja".
17. 5. - Oružani okršaj "Simbionske armije" i losanđeleske policije i požar - gine šest simbionaca, uključujući lidera.
18. 5. - Smiling Buddha (Pokhran-I): Indija detonira prvu nuklearnu bombu - šesta nacija na svetu s takvom mogućnošću, prva van stalnih članica Vijeća sigurnosti UN.
18. 5. - Završena Varšavska radio antena, visine 646 metara (srušila se 1991).

19. 5. - Predsednički izbori u Francuskoj, drugi krug: Valéry Giscard d'Estaing pobedio François Mitterranda sa 50,8 prema 49,2% glasova (Mitterand je imao više glasova u prvom krugu) - d'Estaing je predsednik do 1981, zatim Mitterand do 1995.
19. 5. - Pušten u saobraćaj most "25. maj" između Bačke Palanke i Iloka.
20. 5. - Tito u intervjuu "Komunistu": "imperijalistički krugovi" pojačavaju pritisak na Jugoslaviju (zbog saradnje sa sovjetskim blokom, čileanskim marksistima, Severnim Vijetnamom i Severnom Korejom, pomoći slanju sovjetskog oružja Arapima prošlog oktobra).
24. 5. - Konferencija za štampu Staneta Dolanca, sekretara izvršnog biroa predsedništva SKJ: ne razmišlja se o izboru Titovog naslednika, među prioritetima su ekonomski razvoj, eliminacija "tehnokratije i birokratije" i tendencija prema centralizmu ili nacionalizmu^[16].
27 - 30. 5. - Deseti kongres SKJ u beogradskom "Pioniru". Josip Broz Tito proglašen za doživotnog predsednika SKJ. Centralni komitet sa 166 članova, Predsedništvo CK (39 članova), 12-člani Izvršni komitet (sekretar Stane Dolanc). Srpskog kadra Mijalka Todorovića nema među najvišim partijskim funkcionerima^[5]. Naizgled, trijumf partijske uniformnosti i povratak komunističke ortodoksije^[17]^[18]. Tito napada nacionalizam i liberalizam ("za neprijatelje revolucije i socijalističkog samoupravljanja ne može biti demokratije"), traži pojačanu partijsku kontrolu obrazovanja i medija i da preduzećima upravljaju radnici umesto "tehnokrata".
maj - Predstavljena prva generacija Volkswagen Golfa.
28. 5. - Bomba na Piazza della Loggia u Breši tokom antifašističkog protesta, osam mrtvih.
30. 5. - NASA lansirala eksperimentalni geostacionarni satelit ATS-6 sa mnogim novim tehnologijama.

31. 5. - Sporazum o dezangažmanu između Izraela i Sirije: Izrael se delimično povlači, uspostavljena misija UNDOF - i formalni kraj Jomkipurskog rata.

Jun/Juni/Lipanj

1. 6. - Vojna vežba "Drvar 74" povodom 30-godišnjice desanta na Drvar.
3. 6. - Yitzhak Rabin novi premijer Izraela (do 1977. i opet 1992-95).
4. 6. - Ten Cent Beer Night: bejzbol tim Cleveland Indians promoviše utakmicu jeftinim pivom, na kraju je mora predati zbog nereda pijanih navijača.
4 - 7. 6. - Tito u Srbiji: Gornji Milanovac, Čačak, Titovo Užice, Zlatibor, Arilje, Ivanjica, Užička Požega.
7. 6. - U Prilikama kod Ivanjice puštena u rad zemaljska satelitska stanica.
8. 6. - Zasedanje Palestinskog nacionalnog veća u Kairu, PLO donosi Program od deset tačaka - radikali nisu zadovoljni i odvajaju se u Front odbacivanja, u Iraku osnovana teroristička Abu Nidalova organizacija.
8. 6. - Odnosi Saudi Arabije i SAD: zaključeni ekonomski i vojni sporazumi.
12 - 18. 6. - Nixonovo trijumfalno putovanje na Bliski istok (Egipat, Saudi Arabija, Sirija, Izrael, Jordan).
13. 6. - 7. 7. - Svetsko prvenstvo u fudbalu 1974., u Zapadnoj Nemačkoj. Domaćini u finalu porazili Holandiju 2-1. Jugoslavija prošla u drugi (takođe grupni) krug, gde je izgubila sve utakmice (retrospektivno 7. mesto).
18. 6. - Jugoslavija pobedila Zair sa 9-0 u prvom krugu takmičenja (Zairci štrajkovali?).
20. 6. - Prikazan film Chinatown.
24. 6. - Tito u prvoj zvaničnoj poseti Zapadnoj Nemačkoj, prošle nedelje Nemci dali kredit Jugoslaviji (300 miliona dolara, kamata 2% na 30 godina).
25. 6. - Student filozofije Vladimir Palančanin osuđen na 10 meseci za "neprijateljsku propagandu", jer je javno pročitao studentsku rezoluciju o stanju u zemlji.
26. 6. - U Parizu prikazan film Emmanuelle (8,8 milijuna gledatelja u Francuskoj).
27. 6. - Kontroverza sa udžbenicima u Kanawha County, West Virginia: školski odbor odobrava knjige koje promiču multikulturalizam i sadrže neke sporne citate, ovog leta i jeseni slede bojkot škole, protesti i nasilje (Nova desnica, Religiozna desnica, → Konzervativizam u SAD).
30. 6. - Čuveni ruski baletski igrač Mihail Barišnjikov napustio tokom turneje u Kanadi ansambl baleta Boljšoj teatra i ostao na Zapadu.

Jul/Juli/Srpanj

1. 7. - Umro argentinski predsednik Juan Perón, nasleđuje ga supruga Isabel (do 1976).
3. 7. - Potpisan Ugovor o ograničenju podzemnih proba nuklearnog oružja, prag je 150 kilotona.
7. 7. - Finale svetskog prvenstva u fudbalu: Zapadna Nemačka - Holandija 2:1, dodeljen je novi trofej, jer je stari pripao Brazilu u stalno vlasništvo (ali ukraden je 1983).
11. 7. - Ugovor o prijateljstvu i saradnji između SSSR i Somalije (Somalija se povukla 1977, → Ogadenski rat)
15. 7. - Grupa oficira grčke narodnosti u kiparskoj Nacionalnoj gardi, pristalice pripajanja Kipra Grčkoj, izvršili vojni udar zbacivši sa vlasti predsednika arhiepiskopa Makariosa. Vlast je preuzeo Nikos Sampson a Makarios privremeno napušta Kipar.
15. 7. - Christine Chubbuck, TV voditeljka u Sarasoti, Florida, izvršila samoubistvo u živom programu.
jul - Albanski ministar odbrane Beqir Balluku optužen od Envera Hoxhe za pokušaj puča - osuđen je na smrt sa trojicom generala, streljan u novembru.
jul - Etiopska vojska, tj. komitet Derg, hapsi 150 pripadnika vladajuće klase zbog navodne korupcije, 22-tog uhapšen i premijer Endelkachew Makonnen, sistematski se demontiraju carske institucije.
19. 7. - Španski diktator Fransisko Franko zbog bolesti je privremeno predao vlast princu Juanu Carlosu (do 2. 9.).
20. 7. - (Prva) Turska invazija Kipra.
21. 7. - Eddy Merckx pobedio po peti put na Tour de France.

23. 7. - Metapolitefsi ("Promena režima"): Konstantin Karamanlis se vraća iz pariskog izbeglištva na poziv grčke vojne hunte i formira vladu - kraj sedmogodišnje vladavine vojne hunte u Grčkoj (Karamanlis premijer do 1980, predsednik 1980-85 i 1990-95).
24. 7. - Pogibija četvorice jugoslavenskih/hrvatskih alpinista na Kavkazu (Urso Vrdoljak, Nenad Čulić, Viktor Tabaković, Ante Bedalov).
24. 7. - Vrhovni sud SAD jednoglasno presuđuje da Nixon mora predati snimke 64 razgovora u Beloj kući.
24. 7. - Prikazan kontroverzni ali uspešni film o osvetničkoj pravdi, Death Wish.
26. 7. - 2. 8. - 21. Filmski festival u Puli, Velika zlatna arena za film "Užička republika"^[19].
27. 7. - Watergate: Sudski komitet Predstavničkog doma SAD odobrio prvi član za opoziv predsednika Nixona: ometanje pravde (u tri sledeća dana i za zloupotrebu vlasti i nepoštovanje Kongresa).
28. 7. - Otvoren Njegošev mauzolej na Lovćenu, rad Ivana Meštrovića.
30. 7. - Francuski jezik proglašen za (jedini) zvanični jezik u provinciji Kvebek (potvrđeno poveljom 1977.).

Avgust/August/Kolovoz

3. 8. - Iranski šah odobrio ekonomski plan koji predviđa godišnji rast od 25,9% sledećih pet godina uz državnu potrošnju od 69 milijardi dolara.
4. 8. - Eksplozija na ekspresnom vozu Italicus (Rim-Minhen) blizu Firence, 12 mrtvih - odgovornost preuzima fašistička grupa Ordine Nero ("Crni poredak").
5. 8. - Bela kuća objavila Smoking Gun traku, koja pokazuje da je Nixon od početka učestvovao u zataškavanju provale u Watergate.
6. 8. - Troje mrtvih u eksploziji na losanđeleskom aerodromu LAX, za šta je 1980. osuđen Muharem Kurbegović, Alphabet Bomber^[20].
7. 8. - Philippe Petit hodao po žici između dve kule njujorškog World Trade Center-a.
8. 8. - Richard Nixon objavio da podnosi ostavku.
9. 8. - Gerald Ford je novi predsednik SAD (jedini koji nije učestvovao na predsedničkim izborima).

14. 8. - Nakon prekida u pregovorima sa kiparskom stranom, Turska preduzima drugu invaziju Kipra u kojoj zauzima 37% ostrva.
avgust - Jake kiše (u Maliju) okončavaju veliku Sahelsku sušu.
17 - 30. 8. - Svetski šampionat u amaterskom boksu u Havani, Mate Parlov dobio zlato, Rajko Miljić i Dragomir Vujković bronzu.
20. 8. - Predsednik Ford imenovao Nelsona Rockefellera za potpredsednika (potvrđen u decembru), na nezadovoljstvo konzervativaca.
20. 8. - Španska vlada objavila da će naredne godine održati referendum o samoopredeljenju Zapadne Sahare, radi čega kasnije tokom godine sprovodi popis - ali Maroko i Mauritanija se protive mogućoj nezavisnosti teritorije i referendum je otkazan.
22. 8. - Westinghouse potpisao ugovor za gradnju nuklearne elektrane u Krškom; projekat vredan 518 miliona dolara, najveći ikada finansiran američkim i evropskim novcem, tj. kreditima^[5].
24. 8. - Navijač Blackpoola Kevin Olsson ubijen na utakmici engleske druge divizije sa Boltonom - Blackpool uvodi ograde na tribinama, što ubrzo čine i ostali klubovi. U ovoj sezoni Manchester United je izuzetno takođe u drugoj diviziji, njihova Red Army izaziva haos širom zemlje.
27. 8. - Nestanak struje u skoro pola Italije i to prvog dana poskupljenja od 30% (zemlja je u najvećim ekonomskim teškoćama od rata).
30. 8. - Željeznička katastrofa u Zagrebu, ekspresni vlak Beograd-Dortmund iskočio iz tračnica, poginulo 153 ljudi.
30. 8. - Istočnoazijski antijapanski oružani front postavio bombe na ulazu u sedište Mitsubishi Heavy Industries u Tokiju - osmoro mrtvih.
31. 8. - Zapadna Nemačka će dati kredit od dve milijarde dolara Italiji koja je u ekonomskoj krizi.

Septembar/Rujan

7. 9. - Sporazum iz Lusake između nove portugalske vlade i pokreta FRELIMO: priznato pravo na nezavisnost Mozambika.
8. 9. - Predsednik Ford daje punu i bezuslovnu amnestiju bivšem predsedniku Nixonu - kraj početne Fordove popularnosti.
8. 9. - TWA Flight 841 (Tel Aviv-Atina-Rim-Njujork) pao u Jonsko more, oboren bombom - prvi poznati slučaj samoubilačke misije, od strane Abu Nidalove organizacije.
10. 9. - Portugal priznao nezavisnost Gvineje Bisau (jednostrano proglašena prethodne godine).
12. 9. - Tito rekao u Jesenicama da je uhapšena grupa od 30-tak sledbenika Kominforma koji su želeli osnovati novu KPJ. Kasnije tokom meseca izvešteno da su osuđeni na zatvorske kazne, na zapadu se spekuliše da Sovjeti žele pristup Jadranu.

12. 9. - Vojna hunta Derg zbacila Haile Selasija, cara Etiopije - Salomonska dinastija je vladala od 13. stoljeća; počinje Etiopski građanski rat koji traje do zbacivanja komunističkog režima 1991.
12. 9. - U Bostonu počinje prinudni prevoz učenika autobusima kako bi se škole desegregirale, što izaziva nasilne proteste belaca u Južnom Bostonu.
13. 9. - Japanska crvena armija zauzela francusku ambasadu u Hagu - otišli posle pet dana sa novcem i oslobođenim kolegom.
15. 9. - Buldožerska izložba: milicija uništila nezvaničnu umetničku izložbu u Moskvi pomoću šmrkova i buldožera - zbog lošeg publiciteta, dozvoljena kratka izložba 29. 9. u Izmailovskoj šumi.
septembar - Ljubljana: pet studenata i profesor osuđeni na deset meseci zatvora zbog kritike režima i podrške "anarholiberalnim" beogradskim profesorima; među njima je i Zoran Đinđić, ali nije služio.
23. 9. - BBC započinje servis Ceefax (teletekst).
23. 9. - Fordov govor na međunarodnoj energetskoj konferenciji u Detroitu: suverene nacije ne mogu dozvoliti da im sudbinu određuje nameštanje cena sirovina, zaobilazno preti ratom.
30. 9. - Predsednik Portugala gen. António de Spínola daje ostavku dva dana nakon što je pozivao "tihu većinu" da se odupre levom radikalizmu, sledi gen. Francisco da Costa Gomes (do 1976).
30. 9. - Gen. Carlos Prats, komandant čileanske armije u vreme Allendea, ubijen u Argentini.

Oktobar/Listopad

5. 10. - Kazne za saobraćajne prekršaje u SFRJ udesetostručene. Smrtnost na putevima je velika, čak se smatra da je saobraćaj najopasniji na svetu^[21].
5. 10. - U Čileu ubijen Miguel Enríquez, generalni sekretar Revolucionarne levice.
7. 10. - U Novom Sadu uhapšen disident Mihajlo Mihajlov, zbog pet članaka objavljenih u zapadnim novinama (sledećeg februara osuđen na sedam godina).
8. 10. - Predsednik Ford kaže pred Kongresom da je inflacija "državni neprijatelj broj jedan" i predstavlja kampanju Whip inflation now - WIN, što ubrzo postaje predmet podsmeha.
9. 10. - Švicarska zrakoplovna tvrtka Swiss Air prevezla je na jug stotine tisuća lastavica kako bi ih spasila od nenadane rane hladnoće.
10. 10. - Novi izbori u Ujedinjenom Kraljevstvu, Wilsonovi laburisti dobijaju apsolutnu većinu od tri poslanika (poslednja laburistička pobeda do 1997).
13. 10. - Felipe González postaje generalni sekretar Španske socijalističke radničke partije, na kongresu u predgrađu Pariza (premijer 1982-96).

oktobar - Brazilska vojska privodi kraju Operaciju Marajoara, kojom je uništena maoistička Aragvajska gerila.
19. 10. - Niue postaje samoupravan u slobodnoj asocijaciji sa Novim Zelandom.
20. 10. - Povodom 30-godišnjice oslobođenja, predsednik Tito odlikovao Beograd Ordenom narodnog heroja.
23. 10. - Đuro Đurović i Zagorka Stojanović-Kojić osuđeni u Beogradu na pet odn. tri godine zatvora zbog pisanja članaka protiv režima za inostrane publikacije^[22] (Đurović pušten 1977).
ca. 24. 10. - Poplavljeno 150 sela u SFRJ.
29. 10. - Teroristički dvojac Matičević - Prpić poginuo kod Gospića.
29. 10 - Dinar devalviran oko 7% na 17,28 za dolar - protiv inflacije i rastućeg trgovinskog i platnog deficita.
29. 10. - Zemljotres u Tuzli, ima materijalne štete.
30. 10. - Boks-meč The Rumble in the Jungle u Kinšasi - Muhammad Ali porazio Georgea Foremana.
30. 10. - SFRJ optužuje Austriju da štiti naciste i toleriše antijugoslovenske aktivnosti.

Novembar/Studeni

4. 11. - Državni sekretar SAD Henry Kissinger u poseti Jugoslaviji.
5. 11. - Izbori za Kongres SAD, demokrati dobijaju dvotrećinsku većinu u Predstavničkom domu, pojačavaju i većinu u Senatu; izabrano je i nekoliko mlađih demokrata prozvanih "Watergate Babies".
6. 11. - Osmina finala Lige prvaka: Saint Etienne - Hajduk 5:1 (do 61. minuta 1:1, nakon 4:1 za Hajduk u Splitu).
6. 11. - Umro Dušan Vlačo (22), drugi po redu po dužini življenja sa presađenim srcem (operisao ga Majkl Debejki 18. septembra 1968).
9. 11. - Bolivijski diktator gen. Hugo Banzer zabranio političku aktivnost - oslanja se samo na vojsku a političke vođe je prognao iz zemlje.
12. 11. - Južna Afrika suspendovana iz Generalne skupštine UN zbog politike aparthejda.
13. 11. - Ronald DeFeo Jr. ubio svih šest članova svoje porodice (roditelje, braću i sestre) u Amityville, New York - iz navodne posednutosti njihove kuće proističe roman i horor film.
14. 11. - Beograd zbog finansijskih teškoća odustao od organizacije Univerzijade, koja je trebalo da se održi septembra 1975 (biće održana u Rimu, a u Beogradu tek 2009, u međuvremenu u Zagrebu 1987).

Datoteka:Skeleton and restoration model of Lucy.jpg

Rekonstrukcija Lucy

16. 11. - Poruka iz Areciba: radio emisija poslata u pravcu loptastog jata Messier 13 u Herkulu.
17. 11. - Izbori u Grčkoj: ubedljiva većina za Karamanlisovu novoosnovanu Novu demokratiju.
18. 11. - Prvi album Bijelog dugmeta - "Kad bi' bio bijelo dugme".
18. 11. - Posledice Naftnog šoka: pri OECD osnovana Međunarodna energetska agencija, sa sedištem u Parizu.
19. 11. - Narodna skupština Srbije odobrila amandmane kojim je povećana kontrola nad univerzitetima i nastavnim osobljem (tiče se profesora sa Filozofskog fakulteta)^[5].
21. 11. - Eksplodirale bombe u dva pub-a u Birminghamu, poginula 21 osoba.
21 - 23. 11. - Deveti kongres Saveza socijalističke omladine Jugoslavije u beogradskom Domu sindikata.
21. 11. - U Zadru počelo suđenje 15-članoj "ustaškoj terorističkoj grupi"^[23].
22. 11. - Palestinska oslobodilačka organizacija dobila status posmatrača u UN.
23. 11. - Masakr šezdesetorice u Etiopiji: Derg pogubio 54 zvaničnika carskog režima, u pucnjavi ubijena još šestorica.
24. 11. - Otkriven skelet Lucy, pripadnice vrste Australopithecus afarensis.
24. 11. - Vladivostočki samit: Brežnjev i Ford dogovorili ograničenje strateškog arsenala.
25. 11. - U Velikoj Britaniji van zakona je stavljena teroristička Irska republikanska armija, četiri dana poslije podmetanja eksploziva u dva puba u Birminghamu i pogibije 21 osobe.
26. 11. - Japanski premijer Kakuei Tanaka podnosi ostavku pod pritiskom optužbi za manipulaciju zemljom, naslediće ga Takeo Miki (do 1976).
27. 11. - Emitovana prva emisija Kocka, kocka, kockica.
29. 11. - U Kumrovcu otvoren Dom boraca i omladine Jugoslavije.
30. 11. - Predsednik Dahomeja (od 1975. Benina) Mathieu Kérékou proglašava marksizam-lenjinizam za državnu ideologiju (do 1989/90).
novembar-decembar - Čarke na granici Malija i Gornje Volte zbog teritorijalnog spora

Decembar/Prosinac

1. 12. - Predsednik Tito položio kamen-temeljac za Nuklearnu elektranu Krško.
5. 12. - Vojni sud u Španiji osudio trojicu hrvatskih nacionalista (Rudolf Prskalo, Nikola Lisac i Tomislav Rebrina) na 12 godina za otmicu SAS-ovog aviona pre dve godine - Franko ih pomilovao već sledećeg februara.
5 - 12. 12. - U Thantova pogrebna kriza: studenti u Rangunu oteli kovčeg sa U Thantom, kome lider Ne Win nije želeo odati nikakve počasti - napravili mu provizorni mauzolej i držali antivladine govore dok vojska nije ugušila pokret uz krvoproliće.
6. 12. - "Krah" 1973-74: okončava se period opadanja vrednosti berzi, američke su od januara 1973. izgubile 45%, a londonska 73%; recesija i povećana inflacija (→ stagflacija).
8. 12. - Plebiscit u Grčkoj: 69,18 prema 30,82% za ostanak republike - Treća helenska republika.
9. 12. - Pariski samit EEZ: odlučeno da se osnuje Evropski savet i da se Evropski parlament bira direktnim opštim pravom glasa.

10. 12. - Lansirana nemačko-američka sonda Helios-A za istraživanje Sunca.
12. 12. - Premijera The Godfather Part II.
13. 12. - Malta postala republika.
14. 12. - Prikazan film "Pakleni toranj" - u prethodna dva meseca prikazana su još dva filma o katastrofama, Airport 1975 i Earthquake, svi su odlično gledani.
17. 12. - Sedmi kongres Saveza sindikata Jugoslavije.
17. 12. - Augusto Pinochet i formalno postaje predsednik Čilea (do 1990).
18. 12. - U Indoneziji uhvaćen Teruo Nakamura, japanski vojnik tajvanskog porekla, poslednji zaostali od Drugog svetskog rata.
19. 12. - NASA lansirala prvi zapadnoevropski, francusko-nemački, geostacionarni satelit, Symphonie-A.
24-25. 12. - Ciklon Tracy gotovo uništio australski grad Darwin: 71 žrtva, uništeno 80% kuća.
27. 12. - Sandinisti napali žurku režimskih zvaničnika u Managvi, uzeli taoce uz pomoć kojih su oslobodili zatvorene saborce, dobili otkup i odleteli u Havanu (među oslobođenima je i Daniel Ortega).
28. 12. - U Bangladešu je vlada uvela izvanredno stanje u zemlji koje je dopuštalo premijeru M. Rahmanu gotovo neograničenu političku moć.

Tokom godine

Izmišljena Rubikova kocka.
Sukob između lidera SKJ i filozofa - "Praxis-ovaca" u Zagrebu i Beogradu (osam profesora sa Filozofskog fakulteta), naročito u prvih pet meseci godine^[5] Takođe i poslednja Korčulanska letnja škola.
Šah: Jugoslavija druga na turniru u Nici, Ljubomir Ljubojević osvojio turnir u Las Palmasu.
U SAD objavljena igra Dungeons & Dragons.

1974. u temama

Rukovodstvo SFRJ ^[5]:
- Predsedništvo SFRJ (9 članova): Josip Broz Tito (Predsednik Republike, ispred SKJ), Petar Stambolić potpredsednik (1974-75).
- Predsednik Skupštine SFRJ: Mijalko Todorović, pa Kiro Gligorov od 15. 5.
- Predsednik SIV-a: Džemal Bijedić
- Predsednik Saveznog ustavnog suda: Blažo Jovanović

Televizija. TV serije: "Otpisani" (1974-75), "Dimitrije Tucović" (snim. 1973), "Tajne Jadrana 2", "Divlje godine" (TV Beograd); "U registraturi" (TV Zagreb).
Neki domaći filmovi: "Otpisani", "Užička republika", "SB zatvara krug", "Crveni udar", "Derviš i smrt", "Predstava Hamleta u Mrduši Donjoj", "Kapetan Mikula Mali", "" (→ Kategorija:Filmovi 1974.).