Slobodan Selenić – razlika između verzija – Wikipedija / Википедија

Slobodan Selenić (Pakrac, Jugoslavija 7. jun 1933. — Beograd 27. oktobra 1995.) bio je srpski pisac i kritičar, pisao je romane, drame i pozorišnu kritiku. Dopisni je član SANU. Dobitnik je mnogih nagrada, između ostalih NIN-ove nagrade 1980. godine za roman Prijatelji.

Studirao je dramu na Beogradskom univerzitetu, a postdiplomske studije u Bristolu 1950.

Po njegovom istoimenom romanu i scenariju, 1995. je snimljen film Ubistvo s predumišljajem. U nekoliko svojih romana (Timor mortis, Pismo glava, Očevi i oci, Ubistvo s predumišljajem ), prati tokove samospoznaje i opstanka jedne imanentno tragične kulture.

Izrazito realističan, uglavnom je pisao o sukobu evropske kulture i balkanske zaostalosti na području bivše Jugoslavije. Glavna preokupacija njegovih dela bio je dolazak na vlast Komunističke partije 1945. i postepeno uništavanje privrednog i kulturnog života započetog između dva svetska rata.

Bio je član DEPOS-a (Demokratske opozicije Srbije) 1992., ali razočaran korumpiranošću opozicionih političkih lidera, napustio je dalji politički angažman.

Umro je u Beogradu od raka 1995.

Najpoznatija dela

romani
- Memoari Pere Bogalja (1968.)
- Pismo glava (1972.)
- Prijatelji (1980.) (od 1983.) Prijatelji sa Kosančićevog venca 7
- Očevi i oci (1985.)
- Timor mortis (1989.)
- Ubistvo s predumišljajem (1993.)
drame:
- Ruženje naroda
- Knez Pavle

Spoljašnje veze

Profil na IMDB-u

p r u Dobitnici NIN-ove nagrade
1954–1992	1954. Dobrica Ćosić (Koreni) • 1955. Mirko Božić (Neisplakani) • 1956. Oskar Davičo (Beton i svici) • 1957. Aleksandar Vučo (Mrtve javke) • 1958. Branko Ćopić (Ne tuguj, bronzana stražo) • 1959. • 1960. Radomir Konstantinović (Izlazak) • 1961. Dobrica Ćosić (Deobe) • 1962. Miroslav Krleža (Zastave) • 1963. Oskar Davičo (Gladi) • 1964. Oskar Davičo (Tajne) • 1965. Ranko Marinković (Kiklop) • 1966. Meša Selimović (Derviš i smrt) • 1967. Erih Koš (Mreža) • 1968. Slobodan Novak (Mirisi, zlato i tamjan) • 1969. Bora Ćosić (Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji) • 1970. Borislav Pekić (Hodočašće Arsenija Njegovana) • 1971. Miloš Crnjanski (Roman o Londonu) • 1972. Danilo Kiš^a (Peščanik) • 1973. Mihailo Lalić (Ratna sreća) • 1974. Jure Franičević-Pločar (Vir) • 1975. Miodrag Bulatović (Ljudi sa četiri prsta) • 1976. Aleksandar Tišma (Upotreba čoveka) • 1977. Petko Vojnić Purčar (Dom sve dalji) • 1978. Mirko Kovač (Vrata od utrobe) • 1979. Pavle Ugrinov (Zadat život) • 1980. Slobodan Selenić (Prijatelji) • 1981. Pavao Pavličić (Večernji akt) • 1982. Antonije Isaković (Tren 2) • 1983. Dragoslav Mihailović (Čizmaši) • 1984. Milorad Pavić (Hazarski rečnik) • 1985. Živojin Pavlović (Zid smrti) • 1986. Vidosav Stevanović (Testament) • 1987. Voja Čolanović (Zebnja na rasklapanje) • 1988. Dubravka Ugrešić (Forsiranje romana reke) • 1989. Vojislav Lubarda (Vaznesenje) • 1990. Miroslav Josić Višnjić (Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba) • 1991. Milisav Savić^a (Hleb i strah) • 1992. Živojin Pavlović (Lapot)
1993–2005	1993. Radoslav Petković (Sudbina i komentari) • 1994. Vladimir Arsenijević (U potpalublju) • 1995. Svetlana Velmar Janković (Bezdno) • 1996. David Albahari (Mamac) • 1997. Milovan Danojlić (Oslobodioci i izdajnici) • 1998. Danilo Nikolić (Fajront u Grgetegu) • 1999. Maksimilijan Erenrajh (Karakteristika) • 2000. Goran Petrović (Sitničarnica "Kod srećne ruke") • 2001. Zoran Ćirić (Hobo) • 2002. Mladen Markov (Ukop oca) • 2003. Vladan Matijević (Pisac iz daleka) • 2004. Vladimir Tasić (Kiša i hartija) • 2005. Miro Vuksanović (Semolj zemlja)
2006–2024	2006. Svetislav Basara (Uspon i pad Parkinsonove bolesti) • 2007. Dragan Velikić (Ruski prozor) • 2008. Vladimir Pištalo (Tesla, portret među maskama) • 2009. Grozdana Olujić (Glasovi u vetru) • 2010. Gordana Ćirjanić (Ono što oduvek želiš) • 2011. Slobodan Tišma (Bernardijeva soba) • 2012. Aleksandar Gatalica (Veliki rat) • 2013. Goran Gocić (Tai) • 2014. Filip David (Kuća sećanja i zaborava) • 2015. Dragan Velikić (Islednik) • 2016. Ivana Dimić (Arzamas) • 2017. Dejan Atanacković (Luzitanija) • 2018. Vladimir Tabašević (Zabluda Svetog Sebastijana) • 2019. Saša Ilić (Pas i kontrabas) • 2020. Svetislav Basara (Kontraendorfin) • 2021. Milena Marković (Deca) • 2022. Danica Vukićević (Unutrašnje more) • 2023. Stevo Grabovac (Poslije zabave)
^a Odbio nagradu.

Ovaj članak o osobi je u začetku. Možete pomoći Wikipediji tako da ga proširite.

Verzija na datum 21 august 2018 u 12:15 uredi OC Ripper (razgovor \| doprinos) Birokrati, Administratori interfejsa, Administratori 279.275 izmena m →‎Najpoznatija dela ← Starija izmjena		Verzija na datum 7 juni 2019 u 08:26 uredi poništi 89.216.125.60 (razgovor) Nema sažetka izmjene oznake: mobilno uređivanje mobilno veb-uređivanje Novija izmjena →
Red 1:		Red 1:
	'''Slobodan Selenić''' ([[Pakrac]], Jugoslavija 7. ~~jul~~ 1933. — [[Beograd]] 27. oktobra 1995.) bio je srpski pisac i kritičar, pisao je romane, drame i pozorišnu kritiku. Dopisni je član [[SANU]]. Dobitnik je mnogih nagrada, između ostalih [[NIN-ova nagrada\|NIN-ove nagrade]] 1980. godine za roman Prijatelji.		'''Slobodan Selenić''' ([[Pakrac]], Jugoslavija 7. jun 1933. — [[Beograd]] 27. oktobra 1995.) bio je srpski pisac i kritičar, pisao je romane, drame i pozorišnu kritiku. Dopisni je član [[SANU]]. Dobitnik je mnogih nagrada, između ostalih [[NIN-ova nagrada\|NIN-ove nagrade]] 1980. godine za roman Prijatelji.

	Studirao je dramu na Beogradskom univerzitetu, a postdiplomske studije u Bristolu 1950.		Studirao je dramu na Beogradskom univerzitetu, a postdiplomske studije u Bristolu 1950.

Slobodan Selenić – razlika između verzija

Verzija na datum 7 juni 2019 u 08:26

Najpoznatija dela

Spoljašnje veze

Navigacija

Pretraga