Kole Angelovski – razlika između verzija
Prijeđi na navigaciju
Prijeđi na pretragu
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Nema sažetka izmjene |
nadopuna sa sr.wiki |
||
| Red 1: | Red 1: | ||
{{Infokutija glumac |
|||
{{Kutijica za glumce |
|||
| ime = Nikola „Kole“ Angelovski |
| ime = Nikola „Kole“ Angelovski |
||
| slika = |
| slika = |
||
| opis_slike = |
| opis_slike = |
||
| puno_ime = Nikola Angelovski |
| puno_ime = Nikola Angelovski |
||
| datum_rođenja = |
| datum_rođenja = {{bda|1943|3|14|df=y}} |
||
| mesto_rođenja = [[Skoplje]] |
| mesto_rođenja = [[Skoplje]], [[Kraljevina Jugoslavija]] (pod [[Treće bugarsko carstvo|bugarskom]] okupacijom) |
||
| ⚫ | |||
| država_rođenja = [[Makedonija]] |
|||
| |
| period = [[1962]] - |
||
| mesto_smrti = |
|||
| država_smrti = |
|||
| ⚫ | |||
| aktivnost = [[1962]] - |
|||
| zanimanje = [[glumac]] |
| zanimanje = [[glumac]] |
||
| rodbina = [[Vladimir Dadi Angelovski]] (brat) |
|||
| supružnik = |
|||
| deca = |
| deca = |
||
| bitna uloga = |
| bitna uloga = |
||
| Red 26: | Red 22: | ||
'''Nikola „Kole“ Angelovski''' ([[14. mart]] [[1943]], [[Skoplje]], [[Makedonija]]) je makedonski glumac, televizijski režiser i pisac. |
'''Nikola „Kole“ Angelovski''' ([[14. mart]] [[1943]], [[Skoplje]], [[Makedonija]]) je makedonski glumac, televizijski režiser i pisac. |
||
Rođen je u porodici u kojoj je majka bila učiteljica a otac sveštenik, tako da se rano počeo baviti recitovanjem i glumom,a u muzičku školu je pošao sa 7 godina.Tetka mu je bila filmska i pozorišna rediteljka Todorka Kondova Zafirovska, prva žena reditelj u Makedoniji. Kada se dečak koji je glumio u Todorkinoj radio drami razboleo,na njen predlog zamenio ga je Kole i od tada nije prestao da se bavi glumom. Pošto se opredelio za Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu,imao je podršku u porodici. Njegov otac prota Borivoje je bio poznat u Skoplju,tako da su Koleta od malena svi poznavali. Pročulo se da će studirati glumu u Beogradu,a sugrađani su komentarisali: "Dobro, dobro i to je neka škola".Tako je počelo. |
|||
Prva uloga Vlade Trefa u filmu "Saša" mu je donela debitantsku nagradu u Puli i otvorila vrata za uloge koje su se nizale "Lito vilovito", "Tri", "Doći i ostati", "Čovek od svita".Za film “Doći i ostati” (1965)dobija Srebrnu arenu Pulskog festivala.Novije generacije ga znaju kao Mačka iz filma "Sabirni centar" čije se replike i dan danas koriste u žargonu. |
|||
Vremenom počinje da se bavi režijom, dramskim pisanjem i produkcijom. Za svoj režijski prvenac film "Ukleti smo, Irina" Kole dobija nagradu ''Kokan Rakonjac'' 1973 na Pulskom festivalu. |
|||
"Vikend mrtvaca" kmedija iz 1988. u njegovoj režiji proglašen je za najgledaniji makedonski film ikad. |
|||
Kole Angelovski radi i kao pozorišni režiser i glumac širom Makedonije. |
|||
Francuski je zet, oženjen Žanom sa kojom ima tri ćerke,a upoznali su se 1965. godine,na snimanju studentskog filma svog prijatelja Miroslava Jokića. |
|||
<ref>Iskustva sa svetskim zvezdama (preuzeto iz časopisa Spona,2012.) |
|||
„Igrao sam i sa svetskim glumačkim imenima, Orsonom Velsom, Ričardom Bartonom, Elizabetom Tejlor...Oni su bili malo na distanci. Nisu se mnogo mešali sa nama. Međutim, Jul Briner je svako veče posle snimanja sedeo sa nama. Lepo je pevao, pio je crno vino, a kada bi ispraznio čašu, poslednju kap bi uvek prolio na glavu, protrljao je, zagrizao čašu zubima, slomio je i bacio. Sergej Bondarčuk je bio prava ljudina. Franko Nero je bio veoma komunikativan i prijatan tip. Ali, bilo mi je krivo što je za film “Banović Strahinja” dobio honorar od 250.000 dolara plus 5.000 dolara uvek kada bi se popeo na konja, a moj ceo honorar je bio 5.000 dolara. |
|||
Ričard Barton, sa kim sam snimao “Sutjesku”, dnevno je pio po litar votke sa đusom. Mogao je da radi samo do podne. Imali smo scenu kada je oko 14 časova trebalo da priđe meni i Ljubiši Samardžiću. Toliko je bio pijan da nije mogao ni da hoda. Postavili su dvojicu statista, kao nekih telohranitelja, da ga drže. Međutim, kada je na njega došao red da glumi, tekst je izgovorio bez i jedne greške. Na snimanju je bila i Elizabet Tejlor. Oni su bili smešteni na Tjentištu, u Titovoj vili, a Samardžić, Boris Dvornik i ja u barakama pored njih. Sa snimanja su nas popodne vraćali helikopterom, a Barton, mrtav pijan leži u krilu nekih sekretarica. Kada smo sleteli dočekala ga je Liz - sva u belom. On ide prema njoj, fotoreporteri slikaju, oni se grle i ljube i ulaze u vilu. Pet minuta kasnije odande se čuje cika i vika, a potom izlazi Liz sa modrom “šljivom” na oku. |
|||
Svi ti ljudi, sa kojima sam radio i i ponekad i družio bili posebni na svoj način. Tako i Orson Vels, ljudeskara, dva metra visok i čini ti se toliko širok. Sa njim sam igrao u “Neretvi”. U vreme snimanja, bio sam vojnik JNA i novinar. Pisao sam za razne novine. Novinari su tada teško dolazili do velikih zvezda. Niko, recimo, nije imao intervju sa Pavlom Vujisićem. Ja sam sa njim objavio intervju na celoj stranici “Nove Makedonije”. Pravio sam razgovore i sa Jul Brinerom, Hardi Krigerom, Silvom Košćinom, Bondarčukom... |
|||
Tokom snimanja “Neretve”, Vels je bio smešten u Mostaru, a mi u Jablanici. Režiser Bulajić me upoznao sa njim, uz napomenu: “Ovo je naš Miki Runi”. Iskoristio sam priliku i upitao ga za intervju. Pristao je, ali mi je već sutradan rekao da nije raspoložen i da će umesto njega odgovarati njegova sekretarica, Olgica Palinkaš, hrvatska mađarica, koja zna sve o njemu. Ona mu je zapravo bila ljubavnica. Tada je imala 25, a on 56 godina. Rekla mi je da joj je Vels dao auto i da možemo da se izvezemo negde izvan Mostara. Tako smo se obreli na Neretvi u jednom starom turskom mestašcu, lepom i za slikanje. Ona je bila erotsko - seksualno raspoložena, pa sam to iskoristio da joj postavim i par pitanja za tadašnje eroteske magazine “Start” i “Čik”. Kada smo se posle tri sata vratili, članovi ekipe mi uglas povikaše: “Beži Kole, ubiće te!” Vels, koji je predhodno popio dve litre viskija, ljut kao ris i ljubomoran kao pas, silazi niz stepenice uspravljen kao grizli. Olgica nije stigla ni da zucne, a on joj je već zalepio šamar. Potom je psujući jurnuo za mnom. Jedva su ga zaustavili. Posle tri dana, kada se Vels ohladio doznao sam o čemu se radilo. Olgica je u kujundžijskom dućanu u Mostaru zameračila srebrnu ogrlicu staru 300 – 400 godina vrednu 5.000 dolara. Vels nije hteo da joj kupi, a ona, da bi mu se osvetila, htela samnom da ga napravi ljubomornog. Na kraju je tu ogrlicu, ipak, kupio.</ref> |
|||
== Uloge == |
== Uloge == |
||
| Red 123: | Red 137: | ||
== Spoljašnje veze == |
== Spoljašnje veze == |
||
* {{IMDb ime|id=29732|name=Kole Angelovski}} |
* {{IMDb ime|id=29732|name=Kole Angelovski}} |
||
{{normativna kontrola}} |
|||
{{Lifetime|1943||Angelovski, Kole}} |
{{Lifetime|1943||Angelovski, Kole}} |
||
| Red 132: | Red 148: | ||
[[Kategorija:Jugoslavenski filmski glumci]] |
[[Kategorija:Jugoslavenski filmski glumci]] |
||
[[Kategorija:Četveroslovnik-K|OLE Angelovski]] |
[[Kategorija:Četveroslovnik-K|OLE Angelovski]] |
||
[[Kategorija:Authority control]] |
|||
Verzija na datum 29 septembar 2018 u 08:10
| Nikola „Kole“ Angelovski | |
|---|---|
| glumac | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | 14. 3. 1943. Skoplje, Kraljevina Jugoslavija (pod bugarskom okupacijom) |
| Pseudonim | Kole |
| Rodbina | Vladimir Dadi Angelovski (brat) |
| Profesionalne informacije | |
| Zanimanje | glumac |
| Opus | |
| Djelatni period | 1962 - |
Nikola „Kole“ Angelovski (14. mart 1943, Skoplje, Makedonija) je makedonski glumac, televizijski režiser i pisac.
Rođen je u porodici u kojoj je majka bila učiteljica a otac sveštenik, tako da se rano počeo baviti recitovanjem i glumom,a u muzičku školu je pošao sa 7 godina.Tetka mu je bila filmska i pozorišna rediteljka Todorka Kondova Zafirovska, prva žena reditelj u Makedoniji. Kada se dečak koji je glumio u Todorkinoj radio drami razboleo,na njen predlog zamenio ga je Kole i od tada nije prestao da se bavi glumom. Pošto se opredelio za Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu,imao je podršku u porodici. Njegov otac prota Borivoje je bio poznat u Skoplju,tako da su Koleta od malena svi poznavali. Pročulo se da će studirati glumu u Beogradu,a sugrađani su komentarisali: "Dobro, dobro i to je neka škola".Tako je počelo. Prva uloga Vlade Trefa u filmu "Saša" mu je donela debitantsku nagradu u Puli i otvorila vrata za uloge koje su se nizale "Lito vilovito", "Tri", "Doći i ostati", "Čovek od svita".Za film “Doći i ostati” (1965)dobija Srebrnu arenu Pulskog festivala.Novije generacije ga znaju kao Mačka iz filma "Sabirni centar" čije se replike i dan danas koriste u žargonu. Vremenom počinje da se bavi režijom, dramskim pisanjem i produkcijom. Za svoj režijski prvenac film "Ukleti smo, Irina" Kole dobija nagradu Kokan Rakonjac 1973 na Pulskom festivalu. "Vikend mrtvaca" kmedija iz 1988. u njegovoj režiji proglašen je za najgledaniji makedonski film ikad. Kole Angelovski radi i kao pozorišni režiser i glumac širom Makedonije. Francuski je zet, oženjen Žanom sa kojom ima tri ćerke,a upoznali su se 1965. godine,na snimanju studentskog filma svog prijatelja Miroslava Jokića.
Uloge
Spoljašnje veze
- Kole Angelovski na sajtu IMDb
- ↑ Iskustva sa svetskim zvezdama (preuzeto iz časopisa Spona,2012.) „Igrao sam i sa svetskim glumačkim imenima, Orsonom Velsom, Ričardom Bartonom, Elizabetom Tejlor...Oni su bili malo na distanci. Nisu se mnogo mešali sa nama. Međutim, Jul Briner je svako veče posle snimanja sedeo sa nama. Lepo je pevao, pio je crno vino, a kada bi ispraznio čašu, poslednju kap bi uvek prolio na glavu, protrljao je, zagrizao čašu zubima, slomio je i bacio. Sergej Bondarčuk je bio prava ljudina. Franko Nero je bio veoma komunikativan i prijatan tip. Ali, bilo mi je krivo što je za film “Banović Strahinja” dobio honorar od 250.000 dolara plus 5.000 dolara uvek kada bi se popeo na konja, a moj ceo honorar je bio 5.000 dolara. Ričard Barton, sa kim sam snimao “Sutjesku”, dnevno je pio po litar votke sa đusom. Mogao je da radi samo do podne. Imali smo scenu kada je oko 14 časova trebalo da priđe meni i Ljubiši Samardžiću. Toliko je bio pijan da nije mogao ni da hoda. Postavili su dvojicu statista, kao nekih telohranitelja, da ga drže. Međutim, kada je na njega došao red da glumi, tekst je izgovorio bez i jedne greške. Na snimanju je bila i Elizabet Tejlor. Oni su bili smešteni na Tjentištu, u Titovoj vili, a Samardžić, Boris Dvornik i ja u barakama pored njih. Sa snimanja su nas popodne vraćali helikopterom, a Barton, mrtav pijan leži u krilu nekih sekretarica. Kada smo sleteli dočekala ga je Liz - sva u belom. On ide prema njoj, fotoreporteri slikaju, oni se grle i ljube i ulaze u vilu. Pet minuta kasnije odande se čuje cika i vika, a potom izlazi Liz sa modrom “šljivom” na oku. Svi ti ljudi, sa kojima sam radio i i ponekad i družio bili posebni na svoj način. Tako i Orson Vels, ljudeskara, dva metra visok i čini ti se toliko širok. Sa njim sam igrao u “Neretvi”. U vreme snimanja, bio sam vojnik JNA i novinar. Pisao sam za razne novine. Novinari su tada teško dolazili do velikih zvezda. Niko, recimo, nije imao intervju sa Pavlom Vujisićem. Ja sam sa njim objavio intervju na celoj stranici “Nove Makedonije”. Pravio sam razgovore i sa Jul Brinerom, Hardi Krigerom, Silvom Košćinom, Bondarčukom... Tokom snimanja “Neretve”, Vels je bio smešten u Mostaru, a mi u Jablanici. Režiser Bulajić me upoznao sa njim, uz napomenu: “Ovo je naš Miki Runi”. Iskoristio sam priliku i upitao ga za intervju. Pristao je, ali mi je već sutradan rekao da nije raspoložen i da će umesto njega odgovarati njegova sekretarica, Olgica Palinkaš, hrvatska mađarica, koja zna sve o njemu. Ona mu je zapravo bila ljubavnica. Tada je imala 25, a on 56 godina. Rekla mi je da joj je Vels dao auto i da možemo da se izvezemo negde izvan Mostara. Tako smo se obreli na Neretvi u jednom starom turskom mestašcu, lepom i za slikanje. Ona je bila erotsko - seksualno raspoložena, pa sam to iskoristio da joj postavim i par pitanja za tadašnje eroteske magazine “Start” i “Čik”. Kada smo se posle tri sata vratili, članovi ekipe mi uglas povikaše: “Beži Kole, ubiće te!” Vels, koji je predhodno popio dve litre viskija, ljut kao ris i ljubomoran kao pas, silazi niz stepenice uspravljen kao grizli. Olgica nije stigla ni da zucne, a on joj je već zalepio šamar. Potom je psujući jurnuo za mnom. Jedva su ga zaustavili. Posle tri dana, kada se Vels ohladio doznao sam o čemu se radilo. Olgica je u kujundžijskom dućanu u Mostaru zameračila srebrnu ogrlicu staru 300 – 400 godina vrednu 5.000 dolara. Vels nije hteo da joj kupi, a ona, da bi mu se osvetila, htela samnom da ga napravi ljubomornog. Na kraju je tu ogrlicu, ipak, kupio.