Patnja (budizam) – razlika između verzija

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Interaktivna pretraga historije
Novija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
preneto sa sr wiki
 
mNema sažetka izmjene
Red 2: Red 2:
'''Patnja''' ([[pali]]: ''dukkha'', [[sanskrit]]: ''duḥkha'') je osnovni pojam [[Budizam|budističke]] filozofije i psihologije. Pored uobičajenog prevoda patnja, takođe znači muka, [[bol]], neugoda. U ruskoj tradiciji se prevodi kao '''stradanje'''.<ref>[http://psyera.ru/koncepciya-stradaniya-v-buddizme-1121.htm Koncepciя stradaniя v buddizme]</ref><ref>[http://buddhayana.ru/%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5.html Stradanie]</ref> Izvorni pojam ''dukkha'' je više od patnje, ona je opšta nesavršenost, nedovoljnost, neadekvatnost i uskomešanost egzistencije.<ref name="automatski generisano1">[http://srednjiput.rs/tumacenja/sravasti-dhammika-kamma/budizam-od-a-do-z/p/#patnja patnja]</ref>
'''Patnja''' ([[pali]]: ''dukkha'', [[sanskrit]]: ''duḥkha'') je osnovni pojam [[Budizam|budističke]] filozofije i psihologije. Pored uobičajenog prevoda patnja, takođe znači muka, [[bol]], neugoda. U ruskoj tradiciji se prevodi kao '''stradanje'''.<ref>[http://psyera.ru/koncepciya-stradaniya-v-buddizme-1121.htm Koncepciя stradaniя v buddizme]</ref><ref>[http://buddhayana.ru/%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5.html Stradanie]</ref> Izvorni pojam ''dukkha'' je više od patnje, ona je opšta nesavršenost, nedovoljnost, neadekvatnost i uskomešanost egzistencije.<ref name="automatski generisano1">[http://srednjiput.rs/tumacenja/sravasti-dhammika-kamma/budizam-od-a-do-z/p/#patnja patnja]</ref>


Ovaj pojam pripada osnovnoj [[Buda|Budinoj]] konstataciji o svetu: "''sve su tvorevine nepostojane, sve su tvorevine mučne, sve su pojave bez sopstva''" (''sabbe [[sankhara]] [[anicca]], sabbe sankhara dukkha, sabbe [[dhamma]] [[anatta]]'').<ref name="Iveković">Rada Iveković, Rana budistička misao. Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. (1977). str. 131-152.</ref> [[Buda]] je ovako definisao patnju:
Pojam patnje pripada osnovnoj [[Buda|Budinoj]] konstataciji o svetu: "''sve su tvorevine nepostojane, sve su tvorevine mučne, sve su pojave bez sopstva''" (''sabbe [[sankhara]] [[anicca]], sabbe sankhara dukkha, sabbe [[dhamma]] [[anatta]]'').<ref name="Iveković">Rada Iveković, Rana budistička misao. Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. (1977). str. 131-152.</ref> [[Buda]] je ovako definisao patnju:


{{citat|Rođenje, starost bolest i smrt su patnja, razdvojenost od prijatnog je patnja, združenost sa neprijatnim je patnja (Vin.I,9). <ref name="automatski generisano1" />|[[Buda]]}}
{{citat|Rođenje, starost bolest i smrt su patnja, razdvojenost od prijatnog je patnja, združenost sa neprijatnim je patnja (Vin.I,9). <ref name="automatski generisano1" />|[[Buda]]}}


Buda je čitavo svoje učenje svodio na "učenje o patnji i ukidanju patnje". Ono je sažeto u [[četiri plemenite istine]]: o patnji, o poreklu patnje, o prestanku patnje i o putu prestanka patnje. Sve se to zasniva na otkriću da je život – od rođenja do smrti pretežno neugodan i mukotrpan.<ref name="Iveković"/>
Buda je čitavo svoje učenje svodio na "učenje o patnji i ukidanju patnje". Ono je sažeto u [[četiri plemenite istine]]: o patnji, o poreklu patnje, o prestanku patnje i o putu prestanka patnje. Na drugom mestu se umesto patnje navodi ličnost: "ovakva je ličnost, ovakav je nastanak ličnosti, ovakav je prestanak ličnosti, ovakav je put koji vodi do prestanka ličnosti".<ref>Anguttara nikāya IV.31-40: Ćakka vagga</ref>


== Etimologija ==
== Etimologija ==
Red 26: Red 26:


== Tumačenja ==
== Tumačenja ==

Čitavo Budino učenje se zasniva na otkriću da je život – od rođenja do smrti pretežno neugodan i mukotrpan.<ref name="Iveković"/>


Pošto se [[Hrpa (budizam)|sastojci]] neprekidno razlažu, ne možemo se pouzdati da će nam obezbediti trajnu zadovoljenost. Kakva god očekivanja da na njima baziramo, osuđena su na propast zbog njihove neizbežne promene. Tako, kada ih sagledamo sa uvidom, vidimo ih kao patnju.<ref name="Razvijanje mudrosti">[http://srednjiput.rs/tumacenja/bhikkhu-bodhi/plemeniti-osmostruku-put/razvijanje-mudrosti/ Bhikkhu Bodhi, Razvijanje mudrosti]</ref>
Pošto se [[Hrpa (budizam)|sastojci]] neprekidno razlažu, ne možemo se pouzdati da će nam obezbediti trajnu zadovoljenost. Kakva god očekivanja da na njima baziramo, osuđena su na propast zbog njihove neizbežne promene. Tako, kada ih sagledamo sa uvidom, vidimo ih kao patnju.<ref name="Razvijanje mudrosti">[http://srednjiput.rs/tumacenja/bhikkhu-bodhi/plemeniti-osmostruku-put/razvijanje-mudrosti/ Bhikkhu Bodhi, Razvijanje mudrosti]</ref>

⚫
== Vidi još ==
⚫
{{vikicitat|Patnja}}
⚫
* [[Budistička terminologija]]
⚫
* [[Četiri plemenite istine]]

⚫
== Reference ==
⚫
{{reflist|30em}}


== Literatura ==
== Literatura ==

* {{Citation| last= Walpola Rahula |authorlink=Walpola Rahula |year=2007| title =What the Buddha Taught| publisher = Grove Press, Kindle Edition}}
* {{Citation| last= Walpola Rahula |authorlink=Walpola Rahula |year=2007| title =What the Buddha Taught| publisher = Grove Press, Kindle Edition}}
* {{Citation |last=Sargeant| first=Winthrop |year=2009|title =The Bhagavad Gita | publisher =SUNY Press}}
* {{Citation |last=Sargeant| first=Winthrop |year=2009|title =The Bhagavad Gita | publisher =SUNY Press}}
* {{Citation|last=Goldstein| first = Joseph |year=2013| title =Mindfulness: A Practical Guide to Awakening | publisher =Sounds True, Kindle Edition}}
* {{Citation|last=Goldstein| first = Joseph |year=2013| title =Mindfulness: A Practical Guide to Awakening | publisher =Sounds True, Kindle Edition}}

⚫
== Reference ==
⚫
{{reflist|3}}

⚫
== Vidi još ==
⚫
{{vikicitat|Patnja}}
⚫
* [[Četiri plemenite istine]]
⚫
* [[Budistička terminologija]]


{{klica-filozofija}}
{{klica-filozofija}}

Verzija na datum 25 septembar 2018 u 20:58

Dio serije članaka na temu
Budizam


Historija budizma
Darmičke religije
Kronologija budizma
Budistički sabori

Temelji
Četiri plemenite istine
Plemeniti osmokraki put
Pet pouka
Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini
Tri oznake bića
Skandha · Kozmologija · Dharma
Samsara · Rebirth · Shunyata
Pratitya-samutpada · Karma · Nesopstvo

Vodeće ličnosti
Gautama Buddha
Nagarjuna · Dogen
Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća
Buddhastvo · Bodhisattva
Četiri stadija prosvjetljenja
Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama
Jugoistočna Azija · Istočna Azija
Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole
Theravāda · Mahāyāna
Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi
Pali kanon
Pali Sutte · Mahayana Sutre
Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije
Kultura · Popis tema

Ova kutijica: pogledaj • razgovor • uredi

Patnja (pali: dukkha, sanskrit: duḥkha) je osnovni pojam budističke filozofije i psihologije. Pored uobičajenog prevoda patnja, takođe znači muka, bol, neugoda. U ruskoj tradiciji se prevodi kao stradanje.[1][2] Izvorni pojam dukkha je više od patnje, ona je opšta nesavršenost, nedovoljnost, neadekvatnost i uskomešanost egzistencije.[3]

Pojam patnje pripada osnovnoj Budinoj konstataciji o svetu: "sve su tvorevine nepostojane, sve su tvorevine mučne, sve su pojave bez sopstva" (sabbe sankhara anicca, sabbe sankhara dukkha, sabbe dhamma anatta).[4] Buda je ovako definisao patnju:

Rođenje, starost bolest i smrt su patnja, razdvojenost od prijatnog je patnja, združenost sa neprijatnim je patnja (Vin.I,9). [3]

– Buda

Buda je čitavo svoje učenje svodio na "učenje o patnji i ukidanju patnje". Ono je sažeto u četiri plemenite istine: o patnji, o poreklu patnje, o prestanku patnje i o putu prestanka patnje. Na drugom mestu se umesto patnje navodi ličnost: "ovakva je ličnost, ovakav je nastanak ličnosti, ovakav je prestanak ličnosti, ovakav je put koji vodi do prestanka ličnosti".[5]

Etimologija

U uobičajenom smislu, pali reč dukkha znači patnja, bol, muka, tuga, beda, neugoda, kao suprotnost reči sukha, koja znači sreća, ugoda, lakoća.[6] U sanskritu, prefiksi su i dus označavaju dobro ili loše.[7] Reč kha je izvorno označavala rupu na točku na vozilima drevnih Arijevaca, od čijeg kvaliteta je uglavnom zavisila ugodnost vožnje.[7][8]

Budino učenje

Buda

Suština Budinog učenja je, kako je i sam uvek uporno ponavljao, isključivo analiza patnje:

Sada kao i ranije, prosjaci, ja objašnjavam samo patnju i dokončanje patnje.[9]

– Buda

U širem smislu, patnja je za njega okvir unutar kojeg se sve stvari dešavaju:

Sve što se oseća je unutar patnje.[10]

– Buda

Međutim, Buda naglašava da se ovaj život ne sastoji samo od patnje, već i od ugodnosti, zbog čega se ljudi vezuju za njega:

Kad bi se ovaj život tijela, osjećaja, predodžbi, voljnog oblikovanja i svijesti sastojao isključivo od patnje, kad bi bio isključivo vezan za patnju, popraćen patnjom, a ne i ugodnošću, onda bića ne bi čeznula za tjelesnošću, za osjećajima, za predodžbama, za voljnim oblikovanjem, za sviješću. Ali pošto u tom životu postoji i ugodnost, pošto je taj život vezan i za ugodnost, popraćen i ugodnošću bez patnje, zato bića čeznu za njim. Tom su čežnjom vezana, a tom vezom okaljana.[11]

– Buda

Tumačenja

Čitavo Budino učenje se zasniva na otkriću da je život – od rođenja do smrti pretežno neugodan i mukotrpan.[4]

Pošto se sastojci neprekidno razlažu, ne možemo se pouzdati da će nam obezbediti trajnu zadovoljenost. Kakva god očekivanja da na njima baziramo, osuđena su na propast zbog njihove neizbežne promene. Tako, kada ih sagledamo sa uvidom, vidimo ih kao patnju.[12]

Literatura

  • Walpola Rahula (2007), What the Buddha Taught, Grove Press, Kindle Edition 
  • Sargeant, Winthrop (2009), The Bhagavad Gita, SUNY Press 
  • Goldstein, Joseph (2013), Mindfulness: A Practical Guide to Awakening, Sounds True, Kindle Edition 

Reference

  1. ↑ Koncepciя stradaniя v buddizme
  2. ↑ Stradanie
  3. ↑ 3,0 3,1 patnja
  4. ↑ 4,0 4,1 Rada Iveković, Rana budistička misao. Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. (1977). str. 131-152.
  5. ↑ Anguttara nikāya IV.31-40: Ćakka vagga
  6. ↑ Walpola Rahula 2007, Kindle Locations 542-550
  7. ↑ 7,0 7,1 Sargeant 2009: str. 303
  8. ↑ Goldstein 2013: str. 289
  9. ↑ Čedomil Veljačić » Budizam » Historijski uvod
  10. ↑ Rahogata sutta
  11. ↑ Čedomil Veljačić, Ðhanam - apstraktna umjetnost buddhističke kontemplacije I
  12. ↑ Bhikkhu Bodhi, Razvijanje mudrosti

Vidi još

Vikicitat
Vikicitat
Vikicitat ima kolekciju citata srodnih sa:
 Ovaj članak o filozofiji je u začetku. Možete pomoći Wikipediji tako da ga proširite.
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Patnja_(budizam)&oldid=40851539