Plemeniti osmostruki put – razlika između verzija
mNema sažetka izmjene |
|||
| Red 5: | Red 5: | ||
Osmostruki put podrazumeva: {{sfn|Kovačević|2014|pp=79-78}} |
Osmostruki put podrazumeva: {{sfn|Kovačević|2014|pp=79-78}} |
||
# ispravno [[Gledište (budizam)|gledište]] (''diṭṭhi'') |
|||
# ispravna namera (''sankappa'') |
|||
# ispravan govor (''vācā'') |
|||
# ispravno delanje (''kammanta'') |
|||
# ispravno življenje (''ājīva'') |
|||
# ispravan napor (''vāyāma'') |
|||
# ispravnu [[Svesnost (budizam)|svesnost]] (''sati'') |
|||
# ispravnu [[Sabranost (budizam)|sabranost]] (''samādhi'') |
|||
Prva dva koraka spadaju u [[Mudrost (budizam)|mudrost]], naredna tri u [[Vrlina (budizam)|vrlinu]], a poslednja tri u [[Sabranost (budizam)|sabranost]]. |
|||
== Tumačenja == |
== Tumačenja == |
||
Verzija na datum 24 septembar 2018 u 01:16
Plemeniti osmostruki put (pali: ariyo aṭṭhaṅgiko maggo; sanskrit: āryāṣṭāṅgamārga)[1] predstavlja temeljni koncept budizma. To je put koji vodi prevazilaženju patnje i dostizanju nirvane.
Koraci
Osmostruki put podrazumeva: [2]
- ispravno gledište (diṭṭhi)
- ispravna namera (sankappa)
- ispravan govor (vācā)
- ispravno delanje (kammanta)
- ispravno življenje (ājīva)
- ispravan napor (vāyāma)
- ispravnu svesnost (sati)
- ispravnu sabranost (samādhi)
Prva dva koraka spadaju u mudrost, naredna tri u vrlinu, a poslednja tri u sabranost.
Tumačenja
Osam delova funkcionišu kao organska celina, kao proces u kojem jedan element nastaje i jača na osnovu prethodnog. Pogrešna je ideja da svaki od tih delova treba do kraja razviti pre nego što krenemo u vežbanje narednog. Pre je na delu neprekidno kruženje i nadograđivanje svakim novim krugom, slično spirali koja se stalno kreće nagore. Na kraju, kada dostignemo vrhunac puta, svih njegovih osam elemenata istovremeno su prisutni u punoj snazi.[3]
Ispravno gledište
A šta je to, monasi, ispravno razumevanja? Prepoznavanje patnje, prepoznavanje nastanka patnje, prepoznavanje prestanka patnje i prepoznavanje puta koji vodi prestanku patnje, to se, monasi, naziva ispravno razumevanje.[4]
– Buda
Put počinje ispravnim razumevanjem. Pogrešna gledišta prvo utiču na naš sistem vrednosti, a potom rađaju pogrešne reči i postupke. Otuda je prvi korak na plemenitom osmostrukom putu ka probuđenju baš ispravno gledište.[5] U jednom govoru Buda čitav put poredi sa kočijom, a ispravno gledište s konjima koji je vuku.[3]
Ispravan govor
U dijalogu Bude i bramana Vassakāre izneta je suština ispravnog govora. Prvo sveštenik Vassakāra iznosi svoje shvatanje, koje se sastoji u tome da je ispravan govor zapravo istinit govor:
Po mome shvatanju, kad god neko govori o nečemu što je čuo rečima: 'Ovako sam čuo', u tome nema prekršaja; kad god neko govori o nečemu što je osetio rečima: 'Ovako sam osetio', u tome nema prekršaja; kad god neko govori o nečemu što je razumeo rečima: 'Ovako sam razumeo', u tome nema prekršaja.[6]
– Braman Vassakāra
Međutim, Buda odgovara da ne bi trebalo o svemu govoriti, niti bi trebalo o svemu ćutati. On, naime, uvodi sledeći kriterij ispravnog govora:
Kada se u onome ko govori o nečemu što je video zbog toga loše osobine uvećavaju, a dobre osobine smanjuju, tada o takvim stvarima ne bi trebalo da govori. Ali kada se u onome ko govori o nečemu što je video zbog toga dobre osobine uvećavaju, a loše osobine smanjuju, tada bi o takvim stvarima trebalo da govori.[7]
– Buda
Ispravno življenje
Ispravno življenje neki prevode i kao ispravno zarađivanje za život.[2]
Ispravan napor
Ispravan napor se pre svega odnosi na analiziranje stanja uma, koja mogu biti nepovoljna (žudnja, zavist, bes, uznemirenost, sumnja i tako dalje) i povoljna (na primer, sabranost pažnje). Kod nepostojećih nepovoljnih stanja zadatak je ispravnog napora da se spreči njihovo nastajanje. Kod već nastalih nepovoljnih stanja zadatak je da se ona odstrane iz uma. Kod povoljnih stanja koja još ne postoje zadatak je da se podstakne njihov nastanak, a kod već nastalih zadatak nam je da se stabilizuju i ojačaju do pune zrelosti.[8]
Ispravna pažnja
Buddho u Upakkilesa sutti obrazlaže smetnje postojanosti pažnje. To su: dvoumica, nepažnja, ukočenost i tromost, zaprepaštenost, zanos, pohota (smetnje spolnog nagona), presnažan napor, preslab napor, znatiželja, rastresenost, prezaokupljenost zornim pojavama.[9]
Literatura
- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.
Izvori
- ↑ Brekke, Torkel. "The Religious Motivation of the Early Buddhists." Journal of the American Academy of Religion, Vol. 67, No. 4 (Dec., 1999), pp. 860
- ↑ 2,0 2,1 Kovačević 2014: str. 79–78
- ↑ 3,0 3,1 Kovačević 2014: str. 199
- ↑ Kovačević 2014: str. 216
- ↑ Kovačević 2014: str. 170
- ↑ Anguttara nikāya IV.183: Suta sutta
- ↑ Anguttara nikāya IV.183: Suta sutta
- ↑ Kovačević 2014: str. 201
- ↑ Mađđhima nikāya 128: Upakkilesa sutta
