Thomas Alva Edison

Tomas Alva Edison
Edison
Rođenje	(1847-02-11)11. 2. 1847. Majlan, SAD
Smrt	18. 10. 1931. (dob: 84) Vest Orindž, SAD
Polje	fizika

A Day with Thomas Edison (1922)

Tomas Alva Edison (engl. Thomas Alva Edison; Majlan, 11. februar 1847. – Vest Orindž, 18. oktobar 1931) je bio američki fizičar i plodan pronalazač.

Edison nije stekao skoro nikakvo formalno obrazovanje, pošto je bio izbačen iz škole kao zaostao, a podučavala ga je majka. Sa 14 godina već je bio preduzimač i radio po 14 sati dnevno, kao raznosač novina i prodavac hrane na železnici, zarađujući 14 dolara nedeljno. Ubrzo je uredio laboratoriju u napuštenom vagonu, kao i štampariju za svoje novine „Grand Trunk Herald“, koje je najvećim delom sam pisao; sa šesnaest godina je postao telegrafista i započeo karijeru pronalazača (tokom američkog Građanskog rata) i izumeo i patentirao električni aparat za beleženje glasova na izborima. Oko tri godine kasnije, 1869, izumeo je „tiker“ s papirnom trakom, korišćen za slanje cena s berze širom zemlje, prodao ga za 30.000 dolara i otvorio industrijsku istraživačku laboratoriju. Posle toga je svoje puno vreme posvećivao izumima.

U njegove zapaženije pronalaske spadaju mikrofon s ugljenikovim granulama, za poboljšanje Belovog telefona, fonograf (naprava za snimanje zvuka na bubanj prevučen folijom, pronađen 1877.) i električna sijalica. Sijalica je zahtevala testiranje s neuobičajeno velikim brojem pokušaja i grešaka i upotrebu preko 6.000 supstanci dok nije otkrio karbonizovano bambusovo vlakno koje je u vakuumu svetlelo preko 1000 sati. To je sa svoje strane vodilo poboljšanim generatorima jednosmerne električne struje (Edison je njihovu efikasnost povećao od 40% do preko 90%), kablovima za struju i električnom metru i predstavljalo revoluciju u osvetljenju domaćinstva i javnom snabdevanju jednosmernom električnom strujom na relativno kratkim rastojanjima. Tokom rada na sijalici otkrio je i „Edisonov efekat“, činjenicu da električna struja teče od zagrejanog vlakna ka obližnjoj elektrodi ali ne i u obrnutom smeru, što je kasnije predstavljalo osnovu za termojonsku diodu. Edisonov uticaj na život u 20. veku bio je ogroman. On je bio jedan od prvih izumitelja koji je primenio principe masovne produkcije i timskog rada velikih razmera na proces istraživanja, i zbog toga se smatra da je on kreirao prvu industrijsku istraživačku laboratoriju.

Edison je bio plodan pronalazač, čije ime se pojavljuje na 1.093 US patenata, kao i na mnogim patentima u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, i Nemačkoj. Značajnije od samog broja njegovih patenata je širok uticaj njegovih izuma: električno svetlo i aparati, snimanje i reprodukcija zvuka, i pokretnih slika su uspostavili značajne nove industrije širom sveta. Edisonovi izumi su doprineli masovnim komunikacijama a, posebno telekomunikacijama.

Detinjstvo i mladost

Tomas Edison je rođen u Majlanu, Ohajo i odrastao je u Port Hjuronu, u Mičigenu. Bio je sedmo i poslednje dete Samjuel Ogdena Edisona (1804–1896) i Nensi Matjuz Eliot (1810–1871). Njegov otac je izbegao iz Kanade zato što je uzeo učešće u Mekenzijevoj pobuni 1837. Edison je prijavio da je holandskog porekla.

U školi, mladi Edison je imao problem sa praćenjem nastave, njegove misli su često lutale i načuo da ga je njegov učitelj Reverend Engl nazvao manijakom. Zbog toga je nakon tri meseca zvaničnog školovanja, Edison obustavio školu. Kasnije je Edison izjavio: „Moja majka me je ispunjavala. Bila je uvek u pravu, tako sigurna u mene; i ja sam osetio da imam za šta da živim, nekoga koga ne smem razočarati.“ Njegova majka ga je podučavala kod kuće. Većina tog podučavanja je dolazila iz knjiga „Škola prirodne filozofije“ od Ričarda Grina Parkera.

Edison je imao problema sa sluhom još u ranom detinjstvu. Razlog toj gluvoći se pripisuje šarlahu koji je imao za vreme detinjstva i nelečenoj infekciji srednjeg uha koja mu se stalno vraćala. Negde u sredini svoje karijere, Edisonovo slušno stanje se čak i pogoršalo.

Edisonova porodica se preselila u Port Hjuron, nakon što je pruga koja je bila u izgradnji zaobišla Majlan 1854. goduine, te nije bilo poslova na pruzi. Edison je tamo prodavao slatkiše i novine na železničkoj stanici, i prodavao je povrće kako bi poboljšao njihove prihode. Takođe, istovremeno je studirao kvalitativnu analizu, i sprovodio je hemijske eksperimente na železničkoj stanici sve dok mu to nakon jedne nezgode nije bilo zabranjeno.

Edison je dobio ekskluzivno pravo da prodaje novine na putu, i uz pomoć četiri pomoćnika uspostavio je štampariju i štampao Grand Trunk Herald, koji je prodavao sa svojim drugim novinama. Ovim je započeo sa dugim nizom preduzetničkih poduhvata, otkrivši svoje talente kao biznismen. Ovi talenti su ga na kraju doveli do osnivanja 14 kompanija, uključujući Dženeral elektrik, još uvek jednu od najvećih kompanija na svetu sa kojima se trguje javno.

Telegrafski operater

Edison je postao telegrafski operator nakom što je spasao trogodišnjeg dečaka Džimija Makenzija od toga da se zaglavi u vozu u pokretu. Otac malog dečaka je bio zaposlen na toj stanici, te u znak zahvalnosti Edisonu, postavio ga je na mesto telegrafskog operatera.

Godine 1866, devetnaestogodišnji Tomas Edison se preseliou Lujvil, Kentaki, gde se zaposlio u Vestern Junionu, gde je radio za jednu agenciju za žičani prenos vesti. Edison je zatražio da radi u noćnoj smeni, što mu je omogućavalo da provodi dosta vremena u svojim dveju omiljenim aktivnostima – čitanju i eksperimentisanju. Vremenom, kasnija preokupacija koštala ga je posla. Jedne noći 1867. godine, dok je radio sa olovnim akumulatorima, prosuo je sumpornu kiselinu na pod. Prošla je između podnih ploča i ispod šefovog stola. Već sledećeg jutra biva otpušten.

Jedan od njegovih mentora za vreme ranih godine je bio kolega telegrafista i pronalazač po imenu Frenklin Leonard Pope, koji je dozvolio osiromašenim mladima da žive i rade u suterenu u njegovom domu, u Nju Džerziju. Neka od Edisonovih najranijih pronalasaka su bili povezani sa telegrafijom, uključujući . Njegov prvi patent je bio berzanski tiker, koji je bio odobren 1. juna 1869.

Brakovi i deca

Dana 25. decembra 1871, dvadesetčetvorogodišnji Edison se venčao sa šesnaestogodišnjem Meri Sitvel (1855–1884), koju je upoznao dva meseca ranije; ona je bila zaposlena u jednoj od njegovih prodavnica. Imali su troje dece:

• Marion Estel Edison (1873–1965)
• Tomas Alva Edison, mlađi (1876–1935)
• Vilijam Lesli Edison (1878–1937), pronalazač.

Meri Edison je umrla sa 29 godina, 9. avgusta 1884. godine, i nije utvrđen uzrok smrti. Najverovatnije od tumora na mozgu ili predoziranja morfijuma. Doktori su često propisivali morfijum ženama u tim godinama kako bi ih lečili od raznovrsnih bolesti. Istraživanja su pokazala da su pojedini od njenih simptoma vrlo moguće mogli navesti doktore kako bi joj prepisali morfijum.

Dana 24. februara 1886. godine, kada je Edison imao 39 godina oženio je dvadesetogodišnju Minu Miler (1866–1947) u Akronu, Ohajo. Oni su takođe imali troje dece zajedno:

• Medlin Edison (1888–1979),
• Čarls Edison (1890–1969), koji je preuzeo očevu kompaniju i eksperimentalnu laboratoriju do nakon očeve smrti.
• Teodor Miler Edison (1898–1992)

Mina je nadživela Tomasa Edisona, umrevši 24. avgusta 1947.

Smrt

Tomas Edison je umro od komplikacija od dijabetesa 18. oktobra 1931. godine, u svojoj kući, Glenmont u Nju Džerziju, koji je kupio 1886. kao svadbeni poklon Mini. Sahranjen je u dvorištu svoje kuće.

Edison poslednji dah se navodno nalazi u epruveti u Henri Ford Muzeju. Ford je navodno uverio Čarlsa Edisona da zaptivi epruvetu sa vazduhom koja se nalazila u pronalazačovoj sobi, neposredno pored njega uskoro nakon njegove smrti, kao uspomenu. Gipsana posmrtna maska je takođe napravljena.

Početak karijere

Fotografija Edisona sa fonografom (2. model), napravljena u Vašingtonu aprila 1878.

Edison je počeo svoju karijeru izumitelja u Njuarku, Nju Džerzi, sa automatskim repetitorom i drugim poboljšanjima telegrafskih uređaja, ali je pronalazak po kome je po prvi put stekao širu pažnju bio fonograf iz 1877. To dostignuće je u toj meri bilo neočekivano u široj javnosti da je izgledalo skoro magično. Edison je postao poznat kao „Čarobnjak iz Menlo Parka”, Nju Džerzi.

Njegov prvi fonograf je snimao na alufoliji oko žlebastog cilindra. Uprkos njenog ograničenog zvučnog kvaliteta i što su se snimci mogli mogli reprodukovati samo nekoliko puta, fonograf je proslavio Edisona. Džozef Henri, predsednik Nacionalne akademije nauka i jedan od najpoznatijih elektro naučnika u SAD, opisao je Edisona kao „najinovativnijeg izumitelja u ovoj zemlji ... ili u bilo kojoj drugoj”. U aprilu 1878, Edison je putovao u Vašington da demonstrira fonograf pred Nacionalnom akademijom nauka, kongresmenima, senatorima, i SAD predsednikom Hejzom. Vašington post je opisao Edisona kao „genija” i njegovu prezentaciju kao „scenu ... koja će živeti u istoriji”. Mada je Edison dobio patent za fonograf 1878, on je malo uradio na razvoju uređaja dok Aleksander Grejam Bel, Čičester Bel, i Čarls Tejnter nisu proizveli uređaj sličan fonografu tokom 1880-tih koji je koristio voskom prekrivene kartonske cilindre.

Menlo Park

Istraživačko-razvojni objekat

Edisonova Menlo Park laboratorija, rekonstruisana u Grenfild Vilidžu u muzeju Henrija Forda u Dirbornu, Mičigen.

Edisonov glavni izum bilo je uspostavljanje laboratorije za industrijska istraživanja 1876. godine. Ona je bila izgrađena u Menlo Parku, delu opštine Raritan, okruga Midlseks u Nju Džerziju (u današnje vreme je zove Edison u njegovu čast), sa sredstvima od prodaje Edisonovog kvodrupleksnog telegrafa. Nakon njegove demonstracije telegrafa, Edison nije bio siguran da li je njegov originalni plan da proda za $4.000 do $5,000 bio korektan, tako da je zatražio od Vestern Uniona da podnesu ponudu. Iznenadio se kad je čuo da nude $10.000, što je zahvalno prihvatio. Kvodrupleksni telegraf je bio Edisonov prvi veliki finansijski uspeh, i Menlo Park je postao prva institucija uspostavljena sa posebnom svrhom stvaranja konstantnih tehnoloških inovacija i poboljšanja. Edisonu se zakonski pripisuje većina pronalazaka proizvedenih tamo, iako su mnogi zaposleni vršili istraživanja i razvoj pod njegovim nadzorom. Od njegovog osoblja se očekivalo da izvršavaju njegova uputstva u sprovođenju istraživanju, i on je postavljao visoke zahteve čije ostvarivanje je davalo rezultate.

Vilijam Džozef Hamer, konsultantski inženjer elektrotehnike, počeo je da radi za Edisona i započeo je dužnosti laboratorijskog asistenta u decembru 1879. godine. Pomagao je u eksperimentima na telefonu, fonografu, električnoj željeznici, separatoru željezne rude, električnom osvetljenju, i drugim izumima u razvoju. Međutim, Hamer je prvenstveno radio na inkandescentnoj električnoj lampi i bio je zadužen za testiranje i zapise na tom uređaju (pogledajte Hamerovu istorijsku kolekciju električnih svjetiljki). Godine 1880, bio je imenovan za glavnog inženjera Edisonovog Lamp Vorksa. U svojoj prvoj godini, postrojenje pod generalnim upravnikom Francisom Robinsom Aptonom je proizvelo 50.000 svetiljki. Prema Edisonu, Hamer je bio „pionir inkandescentnog električnog osvetljenja”. Franka Sprejga, kompetentnog matematičara i bivšeg mornaričkog oficira je regrutovao Edvard H. Džonson, i on se pridružio Edisonovoj organizaciji 1883. godine. Jedan od Sprejgovih doprinosa Edisonovoj laboratoriji u Menlo Parku je bilo proširenje Edisonovih matematičkih metoda. Uprkos rasprostranjenog uverenja da Edison nije koristio matematiku, analiza njegovih njegovih beležnica otkriva da je on bio mudar korisnik matematičke analize koju su vodili njegovi pomoćnici kao što je Francis Robins Apton. Na primer, kritični parametari njegovog električnog sistema osvetljenja uključujući otpornost lampi su određeni putem analize Omovog zakona, Džulovog zakona i ekonomije.

Skoro svi Edisonovi patenti su bili patenti primene, koji su bili zaštićeni tokom perioda od 17 godina i obuhvatali su izume ili procese koji su električne, mehaničke ili hemijske prirode. Desetak patenta su bili patenti dizajna, koji štite ornamentalni dizajn tokom perioda od do 14 godina. Kao i većina patenata, izumi su bli poboljšanja stanja tehnike. Fonografski patent, u kontrastu s tim, bio je bez presedana pošto je opisivao prvi uređaj za snimanje i reprodukciju zvukova.

Za nešto više od jedne decenije, Edisonova laboratorija Menlo Parka proširila se na dva gradska bloka. Edison je izjavio da je želeo da laboratorija ima „zalihe gotovo svakog mogućeg materijala”. Jedan novinski članak objavljen 1887. godine otkriva ozbiljnost njegove tvrdnje, navodeći da je laboratorija sadržala „osam hiljada vrsta hemikalija, svaku vrstu zavrtnja, svaku veličinu igle, svaku vrstu kabla ili žice, dlaku ljudi, konja, svinja, krava, zečeva, koza, kuna, kamila ... svilu u svakoj tekstruri, čaure, razne vrste kopita, ajkuline zube, jelenske rogove, oklope kornjača ... plutu, smole, lakove i ulja, perje nojeva i paunovog repa, gagat, amber, gumu, sve rude ...” i lista ide dalje.

Na svom radnom stolu, Edison je imao plakat sa poznatim navodom Džošue Rejnoldsa: „Ne postoji prečica koju čovek neće iskoristiti da izbegne stvarni rad razmišljanja.” Taj slogan je bio objavljen na nekoliko drugih lokacija širom kompleksa.

Sa Menlo Parkom, Edison je stvorio prvu industrijsku laboratoriju koja se bavila stvaranjem znanja i njegove kontrolisane primene. Edisonovo ime je registrovano na 1.093 patenata.

Pronalasci

• Kvadrupolni telegraf
• Inkadescentna sijalica
• Fonografski cilindar
• Ugljeni mikrofon
• Jednostavna konstrukcija na osnovu stroboskopskog efekta
• Telegrafski aparat koji kuca štampana slova
• Filmska kamera
• Megafon
• Mimeograf
• Fonograf
• Sijalica, kao jedan od napoznatijih izuma Tomasa Edisona.

Naime, on je izumeo sijalicu sa nitima ugljenika koja je služila za rasvetu dosta godina pre nego što je izumljena sijalica s metalnim nitima. Međutim, zvanično se smatra da to i nije Edisonov pronalazak, već Džozefa Svena koji je do tog izuma došao 25 godina ranije, ali to nije naišlo na uspeh.

Literatura

• Baldwin, Neal (1995). Edison: Inventing the Century. Hyperion. str. 3–5. ISBN 978-0-7868-6041-8. 
• Baldwin, Neal (1995). Edison: Inventing the Century. Hyperion. str. 3–5. ISBN 978-0-7868-6041-8. 
• Baldwin, Neal (1995). Edison: Inventing the Century. Hyperion. str. 3–5. ISBN 978-0-7868-6041-8. 
• Baldwin, Neal (1995). Edison: Inventing the Century. Hyperion. str. 3–5. ISBN 978-0-7868-6041-8. 

Eksterni video

Booknotes interview with Neil Baldwin on Edison: Inventing the Century, March 19, 1995, C-SPAN

Booknotes interview with Jill Jonnes on Empires of Light, October 26, 2003, C-SPAN

• Albion, Michele Wehrwein. (2008). The Florida Life of Thomas Edison. Gainesville: University Press of Florida. ISBN 978-0-8130-3259-7. 
• Adams, Glen J. (2004). The Search for Thomas Edison's Boyhood Home. ISBN 978-1-4116-1361-4. 
• Angel, Ernst (1926). Edison. Sein Leben und Erfinden. Berlin: Ernst Angel Verlag. 
• Baldwin, Neil (2001). Edison: Inventing the Century. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-03571-0. 
• Clark, Ronald William (1977). Edison: The man who made the future. London: Macdonald & Jane's: Macdonald and Jane's. ISBN 978-0-354-04093-8. 
• Conot, Robert (1979). A Streak of Luck. New York: Seaview Books. ISBN 978-0-87223-521-2. 
• Davis, L. J. (1998). Fleet Fire: Thomas Edison and the Pioneers of the Electric Revolution. New York: Doubleday. ISBN 978-0-385-47927-1. 
• Essig, Mark (2004). Edison and the Electric Chair. Stroud: Sutton. ISBN 978-0-7509-3680-4. 
• Essig, Mark (2003). Edison & the Electric Chair: A Story of Light and Death. New York: Walker & Company. ISBN 978-0-8027-1406-0. 
• Israel, Paul (1998). Edison: A Life of Invention. New York: Wiley. ISBN 978-0-471-52942-2. 
• Jonnes, Jill (2003). Empires of Light: Edison, Tesla, Westinghouse, and the Race to Electrify the World. New York: Random House. ISBN 978-0-375-50739-7. 
• Josephson, Matthew (1959). Edison. McGraw Hill. ISBN 978-0-07-033046-7. 
• Koenigsberg, Allen (1987). Edison Cylinder Records, 1889–1912. APM Press. ISBN 978-0-937612-07-1. 
• Pretzer, William S. (ed). (1989). Working at Inventing: Thomas A. Edison and the Menlo Park Experience. Dearborn, Michigan: Henry Ford Museum & Greenfield Village. ISBN 978-0-933728-33-2. 
• Stross, Randall E. (2007). The Wizard of Menlo Park: How Thomas Alva Edison Invented the Modern World. Crown. ISBN 978-1-4000-4762-8. 

Spoljašnje veze

Thomas Alva Edison na Wikimedijinoj ostavi

• Thomas Edison - izreke, citati, misli
• Menlo Park Museum and Edison Memorial Tower
• Thomas Edison National Historical Park (National Park Service)
• Edison exhibit and Menlo Park Laboratory at Henry Ford Museum
• Edison Museum
• Edison Depot Museum
• Edison Birthplace Museum
• Thomas Edison House
• Thomas Alva Edison na Encyclopædia Britannica
• Interview with Thomas Edison in 1931
• The Diary of Thomas Edison
• Djela čiji je autor Thomas Alva Edison na Projektu Gutenberg
• Works by or about Thomas Alva Edison at Internet Archive
• Edison's patent application for the light bulb
• Thomas Edison na sajtu IMDb
• "January 4, 1903: Edison Fries an Elephant to Prove His Point"
• "The Invention Factory: Thomas Edison's Laboratories" National Park Service (NPS)
• Thomas Edison Personal Manuscripts and Letters
• The short film Story of Thomas Alva Edison is available for free download at the Internet Archive [more]
• Edison Papers Rutgers.
• Edisonian Museum Antique Electrics
• Edison Innovation Foundation
• Thomas Alva Edison na Find a Grave
• The Illustrious Vagabonds
• "The World's Greatest Inventor"
• The boyhood of Thomas Edison
• "A Day with Thomas A. Edison" Video na YouTube
• "Edison's Miracle of Light"