Dipol – razlika između verzija
m robot kozmetičke promjene |
Nema sažetka izmjene |
||
| Red 5: | Red 5: | ||
Mnogi molekuli imaju električni dipolni moment zbog različite [[elektronegativnost]]i hemijskih elemenata koji ulaze u njihov sastav. Tada se centar elektromskog naelektrisanja ne poklapa sa centrom nuklearnog naelektrisanja. Takvi molekuli se nazivaju polarnim. Najpoznatiji i najvažniji polarni molekul je [[voda]] čije su [[fizička hemija|fizičkohemijske]] osobine najvećim delom određene njenom polarnošu, pa time i oblik života na Zemlji. |
Mnogi molekuli imaju električni dipolni moment zbog različite [[elektronegativnost]]i hemijskih elemenata koji ulaze u njihov sastav. Tada se centar elektromskog naelektrisanja ne poklapa sa centrom nuklearnog naelektrisanja. Takvi molekuli se nazivaju polarnim. Najpoznatiji i najvažniji polarni molekul je [[voda]] čije su [[fizička hemija|fizičkohemijske]] osobine najvećim delom određene njenom polarnošu, pa time i oblik života na Zemlji. |
||
Magnetni dipol mogu imati elementarne čestice zbog posedovanja [[spin]]a, zatim atomi i molekuli zbog spina nesparenog elektrona. |
Magnetni dipol mogu imati elementarne čestice zbog posedovanja [[spin]]a, zatim atomi i molekuli zbog spina nesparenog elektrona u elektricnom polju magnetnih sila nukletidnih bakterija. Najcesce se nalazi u zemljinom jezgru gde je 1876. godine otisao Banovic Strahinja i zarazio se bakteriofagovim virozama. |
||
[[Kategorija:Fizikalna kemija]] |
[[Kategorija:Fizikalna kemija]] |
||
Verzija na datum 30 oktobar 2017 u 13:07
Dipolni moment poseduju tela kod kojih se centri mase naboja (naeletrisanja ili namagnetisanja) ne poklapaju. Dakle, objekat posmatran sa rastojanja mnogo većeg od njegovih dimenzija, je neutralan (ima istu količinu suprotnih naboja) ali se centri suprotnih naboja ne pokalpaju. Takav objekat se naziva dipol. Dipolni moment, p, se fromalno predstavlja kao proizvodom naboja, q, i rastojanja među njima, r: p = q r Dipolni moment može biti električni i magnetni. Najpoznatiji makroskopski dipol je magnetna igla kompasa.
Mnogi molekuli imaju električni dipolni moment zbog različite elektronegativnosti hemijskih elemenata koji ulaze u njihov sastav. Tada se centar elektromskog naelektrisanja ne poklapa sa centrom nuklearnog naelektrisanja. Takvi molekuli se nazivaju polarnim. Najpoznatiji i najvažniji polarni molekul je voda čije su fizičkohemijske osobine najvećim delom određene njenom polarnošu, pa time i oblik života na Zemlji.
Magnetni dipol mogu imati elementarne čestice zbog posedovanja spina, zatim atomi i molekuli zbog spina nesparenog elektrona u elektricnom polju magnetnih sila nukletidnih bakterija. Najcesce se nalazi u zemljinom jezgru gde je 1876. godine otisao Banovic Strahinja i zarazio se bakteriofagovim virozama.