1972 – razlika između verzija

**1972. po kalendarima**
Gregorijanski	1972. (MCMLXXII)
Ab urbe condita	2725.
Islamski	1391–1392.
Iranski	1350–1351.
Hebrejski	5732–5733.
Bizantski	7480–7481.
Koptski	1688–1689.
	Hindu kalendari
• Vikram Samvat	2027–2028.
• Shaka Samvat	1894–1895.
• Kali Yuga	5073–5074.
	Kineski
• Kontinualno	4608–4609.
• 60 godina	Yang Voda Miš; (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11972.
	p • r • u
	Podrobnije: Kalendarska era

Interaktivna pretraga historije

← Starija izmjena Novija izmjena →

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj

VizualnoWikitekst

U redovima

Verzija na datum 28 septembar 2017 u 12:32

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1940-e | 1950-e | 1960-e | 1970-e | 1980-e | 1990-e | 2000-e | >
<< | < | 1968. | 1969. | 1970. | 1971. | 1972. | 1973. | 1974. | 1975. | 1976. | > | >>

Godina 1972 (MCMLXXII) je po gregorijanskom kalendaru prijestupna godina koja počinje u subotu, do sada jedina godina sa dve prestupne sekunde.

1972:
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12
Rođenja • Smrti

Događaji

Januar/Siječanj

1. 1. - Kurt Waldheim postao novi generalni sekretar UN.
31. 12./1. 1. - Počelo emitovanje Drugog programa TV Beograd i to u boji; istog dana prva emisija sa špicom TV Novi Sad (u okviru novogodišnjeg programa TV Sarajevo).
1. 1. - Uspostavljena Federacija Arapskih Republika (Libija, Egipat i Sirija, raspuštena 1977), jedan od Gadafijevih pokušaja ujedinjenja Arapa.
4. 1. - Predstavljen prvi naučni džepni kalkulator HP-35 (zamena za šiber tj. logaritmar).
5. 1. - Od pošiljke-bombe u prostorijama "Borbe" u Zagrebu poginuo kurir Ivan Gluić.
7. 1. - Premijera izuzetno gledane^[1] predstave "Jalta, Jalta" (Milan Grgić – Alfi Kabiljo, praizvedba prošlog 28. 12.)
11. 1. - Uhićeno deset (jedanaest?) sudionika Hrvatskog proljeća, među kojima Franjo Tuđman, Marko Veselica, Šime Đodan, Vlado Gotovac, Vlatko Pavletić, većinom povezanih sa Maticom hrvatskom (ove godine zabranjena). Čistka se širi iz partijskih i intelektualnih na neke druge sfere društva^[2]^[3].
13. 1. - Vojni udar na čelu sa I.K. Acheampongom u Gani (šef države do 1978), u odsustvu zbačen premijer Kofi Abrefa Busia.
14. 1. - Ivo Perišin predstavlja novo Izvršno vijeće SR Hrvatske u Saboru.
14. 1. - Umro danski kralj Frederik IX, nasleđuje ga kćerka Margareta II.
januar? - Danilo Kiš dobio NIN-ovu nagradu za "Peščanik".
17 - 19. 1. - Pojedini udari košave u Beogradu dostižu 38 m/s tj 137 km/h.
19. 1. - Na Tihom oceanu proglašena libertarijanska Republika Minerva (Tonga prisvaja područje u junu i zauzima ga).
20. 1. - Zasedanje CK SKH, promene kadrova - Jakov Blažević napušta savezno partijsko predseništvo, u hrvatski CK dolaze, između ostalih, Stipe Šuvar i Ivica Račan^[4].
20. 1. - Broj nezaposlenih u UK prevazišao 1.000.000, prvi put od Drugog svetskog rata.
21. 1. - U New Yorku održana prva konvencija fanova kultne serije Star Trek.

25 - 27. 1. - Druga konferencija SKJ u Beogradu - osuda "kapital-odnosa", za prenos društvenih sredstava na organizacije udruženog rada (SKJ usvaja "akcioni program" protiv nacionalizma i "tehnokratizma" tj. liberalizma). Tito najavljuje reorganizaciju SK i ispravljanje slabosti, traži se . Izabran novi Izvršni biro, manji i s mlađim članovima, iz svih republika i pokrajina, sa zaduženjima po oblastima: Kiro Gligorov, Jure Bilić, Krsta Avramović, Stane Dolanc, Budislav Šoškić, Todor Kurtović, Stevan Doronjski, Fadilj Hodža^[5].
26. 1. - Zrakoplovna nesreća JAT-a pri kojoj je eksplodirao zrakoplov McDonnell Douglas DC-9 u vlasništvu JAT-a (Jugoslovenski Aerotransport) (Registracija: YU-AHT) eksplodirao na relaciji Stockholm-Kopenhagen-Zagreb-Beograd u blizini sela Srpska Kamenica. Od 28 osoba - 23 putnika i 5 članova posade - svi su poginuli osim stjuardese Vesne Vulović.
27. 1. - Bomba eksplodirala u ekspresu Beč-Zagreb, šest povređenih.
27. 1. - Operacija Gemstone: operativac Bele kuće G. Gordon Liddy izlaže u kancelariji državnog tužioca planove za remećenje Demokratske konvencije i osiguranje Republikanske, još jedan sastanak 4. februara - geneza skandala Watergate.
28. 1. - Prvi jugoslovenski ambasador u Severnoj Koreji, Bogdan Oreščanin, predao akreditive.
30. 1. - Krvava nedelja: britanski vojnici ubili 13 demonstranata u Londonderiju.
31. 1. - Umro nepalski kralj Mahendra, nasleđuje ga sin Birendra (do 2001).

Februar/Veljača

2. 2. - Britanska ambasada u Dublinu uništena je u prosvjedima nakon Bloody Sunday.
3 - 13. 2. - Zimske olimpijske igre u japanskom Saporou.
4. 2. - Mariner 9 šalje slike sa Marsove orbite.
5. 2. - "Crna subota" u Tunisu: studentski revolt protiv jednopartijske vlasti, polcija upala na univerzitet i rasturila njihov kongres, veliki broj hapšenja.
14. 2. - Luna 20 krenula ka Mesecu po uzorke tla.
15. 2. - Predsednik Ekvadora José María Velasco Ibarra zbačen po četvrti put, sledi Guillermo Rodríguez Lara zvani Bombita (do 1976).
21 - 28. 2. - Nixonov posjet Kini 1972. - Richard Nixon je prvi predsjednik SAD u posjetu Narodnoj Republici Kini.
26. 2. - Edmund Muskie, jak kandidat u demokratskim predizborima u SAD, navodno plakao držeći protestni govor pred zgradom novina koje su objavile "Kanučko pismo" (Muskie navodno vređao franko-kanadske Amerikance) i tvrdnje o ponašanju njegove žene - kampanja mu je upropašćena a pismo je bilo falsifikat.
28. 2. - Sporazum u Adis Abebi: posle više od 16 godina se okončava Prvi sudanski građanski rat, osnovan Autonomni region Južni Sudan - ukinut 1983., kada se i rat nastavlja (1983-2005).
28. 2. - U Japanu okončan Asama-Sansō incident - u okršaju Ujedinjene crvene armije i policije poginula dva policajca i jedan civil.

Mart/Ožujak

1. 3. - Savezna skupština SFRJ odbila predlog zakona kojim bi se pojačala kontrola nad štampom i izdavaštvom^[6].
1. 3. - Rimski klub objavio studiju "Granice rasta".
1. 3. - Juan María Bordaberry postaje predsednik Urugvaja (do 1976, od 1973. na čelu civilno-vojne diktature); vojska ove godine razbila levičarsku urbanu gerilu Tupamarose.
2. 3. - Lansiran Pionir 10.
2. 3. - Michael Manley prvi put premijer Jamajke (1972-80. i 1989-92).
4. 3. - Predsednik Centralnoafričke Republike Jean-Bédel Bokassa se proglasio za doživotnog predsednika (1976-79. je car).
6. 3. - Dogovoren petogodišnji kredit od 100 miliona dolara između međunarodnog konzorcija banaka i Narodne banke Jugoslavije, najveći kredit za neku istočnoevropsku zemlju.
9. 3. - Volkswagen objavio da će u Vogošći kod Sarajeva napraviti pogon (→ Tvornica Automobila Sarajevo).
15. 3. - Premijera filma The Godfather u New York City-ju.
15. 3. - Na beogradskom institutu "Torlak" potvrđena pojava velikih boginja (u Beogradu prisutne od 9. 3.).
15. 3. - Dogovoreno prikazivanje "Ulice Sezam" u Jugoslaviji i Poljskoj. (NYT)
16. 3. - Srušena prva zgrada blokovskog kompleksa Pruitt–Igoe u Saint Louisu, Missouri, koji je postao simbol neuspešnog planiranja grada.
19. 3. - JAT-ov avion iznajmljen EgyptAir-u udario u brdo kod Adena u Jemenu, poginulo svih 22 u avionu.
19. 3. - Indija i novoosnovani Bangladeš zaključili Ugovor o prijateljstvu, saradnji i miru - ali odnosi se hlade nakon Mujiburovog ubistva 1975.
22. 3. - Nakon što je izglasan i u Senatu SAD, Amandman o jednakim pravima žena (Equal Rights Amendment - ERA), predat državama na ratifikaciju - do isteka roka 1982. ratifikovalo 35 država od potrebnih 38. Uspešnu kampanju protiv amandmana je povela Phyllis Schlafly.
23. 3. - Valjaonica bakra Sevojno ušla u džoint venčr sa američkom firmom Bieler National Industries.
23. 3. - Dve beogradske bolnice u karantinu, naređena vakcinacija.
25. 3. - Pesma Evrovizije: prva Vicky Leandros (Après toi), Tereza Kesovija 9.
25. 3. - Neuspešni levičarski vojni udar u Salvadoru u korist José Napoleón Duartea, kome su prošlog meseca izgleda ukradeni predsednički izbori u korist A. A. Moline.
26. 3. - Program vakcinacije protiv boginja u Beogradu i drugim gradovima, sutradan otkazani svi sportski događaji u SFRJ, naređeno da se sportisti vakcinišu. Jedan slučaj je zabeležen i u Zapadnoj Nemačkoj, uzbuna je i na graničnim prelazima u SAD^[7].
28. 3. - Britanska vlada uvela direktnu upravu u Severnoj Irskoj.
30. 3. - 22. 10. - Vijetnamski rat: severnovijetnamske snage izvode "Uskršnju ofanzivu" (ili Nguyen Hue ofanziva).
mart - maj - Epidemija velikih boginja od Kosova do Beograda - zaraženo 175, umrlo 35 ljudi.

April/Travanj

9. 4. - U Bagdadu potpisan ugovor o saradnji i prijateljstvu Iraka i SSSR.
10. 4. - Otvorena za potpisivanje Konvencija o biološkom oružju.
10. 4. - Zemljotres u iranskoj provinciji Fars, 5000 mrtvih.
10. 4. - 44. dodjela Oscara, najbolji film je "Francuska veza", ukupno pet nagrada od osam nominacija.
12. 4. - Brazilska vojska započinje Operaciju Papagaj, prvu od tri protiv maoističke Aragvajske gerile, uništene 1974.
16. 4. - Lansiran Apollo 16, peta misija na Mesecu.
27. 4. - Genocid u Burundiju: pobuna nekih hutuskih pripadnika žandarmerije Burundija dovodi do ubistva oko 1000 Tutsija, na šta ovi odgovaraju masakrom 80 - 210.000 Hutua.
27. 4. - Disident Mihajlo Mihajlov kaže da ga je vojvođanski sud osudio na 30 dana zatvora zbog članka i pisma u New York Timesu 1970-71.

Maj/Svibanj

1. 5. - Vijetnamski rat: okončana Prva bitka za Quảng Trị - Severnovijetnamci zauzimaju tu provinciju, ali gube je u septembru.
7. 5. - Izbori u Italiji - demohrišćani 38,7% glasova, komunisti 27,1% (slično kao i na prošlim).
8. 5. - 28. sednica CK SK Hrvatske - iz članstva SK isključeni Savka Dabčević-Kučar, Miko Tripalo, Pero Pirker i Marko Koprtla.
9. 5. - Operacija Pocket Money: Amerikanci izručili mine u glavnu severnovijetnamsku luku Haiphong (postale aktivne pet dana kasnije); Nixon se istovremeno obraća naciji. Takođe i operacija Custom Tailor, bombardovanje okoline Haiphonga.
9. 5. - 23. 10. - Operacija Linebacker - vazdušne operacije protiv Severnog Vijetnama, odgovor na Uskršnju ofanzivu.
15. 5. - Guverner Alabame i kandidat na demokratskim predizborima George Wallace upucan na mitingu, ostaje paralizovan.
15. 5. - Okinawa vraćena Japanu nakon 27 godina američke okupacije.

16. 5. - Posle 8 godina izgradnje, u prisustvu jugoslovenskog odn. rumunskog predsednika Tita i Čaušeskua, u rad svečano pušten HEPS Đerdap (hidroenergetski i plovidbeni sistem).
16. 5. - Negde u SFRJ: putnički voz iskočio iz šina i udario u teretni - sedam mrtvih, deseci povređenih.
18. 5. - Rotaka: Suočen s neredima, nakon jednogodišnje niza protesta, predsednik Madagaskara Philibert Tsiranana predaje ovlašćenja komandantu vojske a titula mu ostaje do oktobra.
19. 5. - Eksplodirale tri od šest bombi u zgradi izdavačke firme Axel Springer AG - 17 povređenih, odgovornost preuzima Frakcija Crvene Armije.
22. 5. - Šablon:Country data Sri Lanka Donošenjem novog ustava, Dominion Cejlon postaje Republika Sri Lanka.
22 - 30. 5. - Moskovski samit: Brežnjev i Nikson potpisali ugovore SALT I (o ograničenju strateškog oružja) i ABMT (o antibalističkim raketama); ovo je bila prva poseta nekog američkog predsednika Moskvi (→ Detant).
24. 5. - Predsedniku Titu uručen Orden narodnog heroja i Povelja naroda i narodnosti Jugoslavije povodom 80. rođendana; 30. maja je promivisan za počasnog doktora nauka na Beogradskom univerzitetu.
24. 5. - Bomba "Crvene armije" u Heidelbergu ubila trojicu američkih vojnika.
25. 5. - Kubanski pesnik i disident Pedro Luis Boitel umro u zatvoru posle 53 dana štrajka glađu.
28. 5. - Prva provala u sedište Demokratske stranke SAD u kompleksu Watergate - postavljeni prisluškivači u dva telefona, ali je zbog problema izvedena i druga provala sledećeg meseca.
30. 5. - Tri člana Japanske Crvene armije ubila 24 osobe na aerodromu Lod u Izraelu.
30. 5. - Predsednik SAD Richard Nixon stigao u posetu Iranu, sutradan u Teheranu eksplodiralo nekoliko bombi.

Jun/Juni/Lipanj

1. 6. - Irak nacionalizovao Iračku naftnu kompaniju.
2. 6. - Novi ustav Kameruna zamenjuje federativni sistem unitarnim.
2. i 15. 6. - U Zapadnoj Nemačkoj uhapšeni Andreas Baader, Ulrike Meinhof i još neki članovi Crvene armije.
4. 6. - Vjesnik izabrao dnevnik Karla Štajnera "Sedam hiljada dana u Sibiru" za knjigu godine^[8]
5 - 10. 6. - Titova poseta SSSR-u^[9], prva od 1968, odlikovan je Ordenom Lenjina.
5 - 16. 6. - U Stokholmu održana prva Konferencija UN o ljudskom okolišu. Na predlog jugoslovenske delegacije, 5. jun proglašen Svetskim danom čovekove okoline (Tanjug).
14. 6. - Razoran zemljotres pogodio Ankonu, vrhunac roja potresa koji traju od januara.
jun - U SFRJ raste zabrinutost zbog narkomanije: u Beogradu umrla devojka, deo grupe koja je provaljivala u apoteke - treća smrt od posledica droge za dve godine^[10].

17. 6. - Skandal Watergate: petorica operativaca Bele kuće uhapšena tokom druge provale u Demokratski nacionalni komitet.
17. 6. - Čile: Salvador Allende formira novu vladu.
17. 6. - U Zagrebu otvoren Dom sportova.
18. 6. - U Belgiji okončan završni turnir UEFA Euro 1972 - Zapadna Nemačka - SSSR 3:0.
18. 6. - Proglašen kraj Bitke kod An Lộca: Južnovijetnamci i Amerikanci zaustavili komunističku ofanzivu i potencijalni prodor do Sajgona.
19 - 23. 6. - Tito u poseti Poljskoj^[11].
19 - 25. 6. - U Zagrebu se održava 9. međunarodni festival animiranog filma - prvi Animafest.
19 - 25. 6. - Uragan Agnes pogađa istočnu obalu SAD, do tada najskuplji.
20. 6. - 19 pripadnika ekstremne hrvatske emigrantske organizacije Hrvatsko revolucionarno bratstvo, kasnije poznatih kao Bugojanska grupa, prelazi jugoslavensko-austrijsku granicu s ciljem dizanja ustanka koji bi srušio SFRJ i obnovio NDH.
24. 6. - Na ostrvu Krk otvoren "Penthouse Adriatic", Pet of the Month je Nevenka Dundek^[12]^[13].
27. 6. - U Kaliforniji osnovan Atari.
28. 6. - Predsednik Nixon objavljuje da regruti više neće biti slani u Vijetnam.
29. 6. - U slučaju Furman v. Georgia Vrhovni sud SAD presudio da je smrtna kazna neustavna - moratorijum na istu u SAD će trajati do 1976.

Jul/Juli/Srpanj

2. 7. - Nakon prošlogodišnjeg sukoba, Indija i Pakistan potpisuju Sporazum iz Simle, kojim obećavaju da će nesporazume rešavati mirno. Pakistan je ove godine započeo nuklearni program
3. 7. - Na pruzi Beograd - Bar, predata u saobraćaj deonica Valjevo - Užice (cela pruga 1976).
8. 7. - SAD prodaju žita SSSR-u u vrednosti 750 miliona dolara.
8 - 22. 7. - Jane Fonda u poseti Severnom Vijetnamu: istražuje gađanje nasipa, ostala je zloglasna fotografija na protivvazdušnom oružju.
9. 7. - Državni sekretar SAD William P. Rogers posetio SFRJ.
11. 7. - Kuba postaje članica sovjetskog ekonomskog saveza Comecon.
12. 7. - Zajednička sednica Predsedništava CK SKJ i SFRJ na Brionima; Rato Dugonjić novi potpredsednik. Razgovaralo se o izazovu nacionalizma i potrebi da se u svim republikama i pokrajinama povrati kontrola partije za njegovo prevazilaženje^[14].
14. 7. - Senator George McGovern imenovan za demokratskog kandidata na izborima za predsednika SAD - zalaže se za neodložno i potpuno povlačenje iz Vijetnama.
jul - Profesor Mihailo Đurić osuđen na dve godine zatvora zbog protivljenja amandmanima na ustav. Zbog kritike njegove osude biće zabranjivani brojevi Praxisa i časopisa Srpskog filozofskog društva (u septembru).
jul - Strah od umornih Turaka na putevima, naročito između Beograda i bugarske granice, planira se gradnja dva motela za turske vozače - zemlja je već na vrhu evropske stope udesa^[15].
18. 7. - Anwar Sadat proterao 20.000 sovjetskih savetnika iz Egipta - moglo se raditi o varci^[16], u svakom slučaju sledećeg oktobra Egipat i SSSR su sklopili ugovor o naoružanju^[17]. U SFRJ se pitaju hoće li Sovjetima postati zanimljivija jadranska obala (NYT 13.8.).
21. 7. - "Krvavi petak" u Belfastu - Privremena IRA detonirala 22 bombe, poginulo devet osoba.
24. 7. - Jigme Singye Wangchuck je novi kralj Butana (do abdikacije 2006).
26. 7. - 2. 8. - 19. Filmski festival u Puli, Velika zlatna arena za film "Maestro i Margarita"^[18].
28. 7. - Jugoslavenska vojska i snage sigurnosti likvidiraju posljednjeg pripadnika Bugojanske grupe.
29. 7. - Četiri planinara poginula od groma na Triglavu.
31. 7. - Severna Irska: britanska armija rano izjutra ulazi u "zabranjena područja" a nešto kasnije eksplodiraju tri auto-bombe u Claudy-ju, sa devet poginulih (kasnije se saznalo da je lokalni katolički sveštenik radio za IRA-u).

leto - Najslabiji monsun u Indiji od 1918, glad u Afganistanu i Bangladešu; peta sušna godina u afričkom Sahelu^[19] (najoštrija suša sledi 1972-74).

Avgust/August/Kolovoz

1. 8. - McGovernov kandidat za potpredsednika Thomas Eagleton prinuđen da se povuče zbog nekadašnjih hospitalizacija usled depresije, iako ga je McGovern pre neki dan "podržavao 1000%".
kolovoz - Preko 100.000 ljudi na sprovodu "proljećara" Pera Pirkera.
4. 8. - Idi Amin objavljuje da će proterati 50.000 Azijata sa britanskim pasošem - proterivanje i odlazak Azijaca i eksproprijacija njihovih preduzeća nanose veliku štetu ekonomiji Ugande; nastavljaju se krvave represalije protiv Oboteovih pristalica, koji su ove godine pokušali upasti u zemlju.
4. 8. - Ogromna sunčeva baklja preopteretila kablovske veze u SAD.
6. 8. - Elizabeth Taylor i Richard Burton na Vangi i Brionima.
10. 8. - Iz Vijetnama povučene poslednje borbene američke trupe (pominje se i 23. 8.).
4. 8. - Meteor (Earth-grazing fireball) preleteo 57 kilometara iznad Severne Amerike.
13. 8. - Predsednik SIV Džemal Bijedić optužuje Australiju i Austriju da tolerišu obuku hrvatskih emigranata za terorizam i sabotažu.
13. 8. - JAT-ov avion za Rijeku probio ogradu aerodroma Kennedy nakon što je pilot obustavio poletanje.
avgust - Prva igraća konzola ulazi u prodaju u Severnoj Americi - Magnavox Odyssey.
kolovoz? - XIII. svjetski kongres naturista u Vrsaru.
kolovoz - U tijeku je suđenje studentskim liderima Hrvatskog proljeća - Dražen Budiša, Ivan Zvonimir Čičak, Goran Dodig i Ante Paradžik^[20].
16. 8. - Pokušaj puča u Maroku: neki pripadnici vazduhoplovstva pucali na avion kralja Hasana II.
18. 8. - Iz najčuvanijeg švedskog zatvora pobeglo 15 od 18 zatvorenika, među kojima i Miro Barešić i Anđelko Brajković.
19. 8. - Nabujale rijeke potopile tunel u rekonstrukciji blizu Dubrovnika, stradalo 12 radnika.
22. 8. - Trelewski masakr u Argentini: sedam dana nakon masovnog pokušaja bekstva u kome je ubijen jedan stražar, pripadnici mornarice ubili 16 levičarskih političkih zatvorenika.
26. 8. - 11. 9. - XX. olimpijske igre u Minhenu, upamćene po napadu pripadnika terorističke palestinske organizacije „Crni septembar“ na Olimpijsko selo i ubistvu 11 izraelskih sportista. Učinak Jugoslavije: 2 zlatne medalje (Mate Parlov i rukometaši), 1 srebrna i 2 bronzane.

Septembar/Rujan

Spomenik Revoluciji na Kozari (novčanica iz 1989)

1. 9. - Bobby Fischer pobedio Borisa Spaskog i postao prvi Amerikanac svetski šahovski šampion.
1. 9. - Počeo drugi "bakalarski rat" između V. Britanije i Islanda.
5 - 6. 9. - Minhenski masakr: upad palestinskih terorista iz organizacije Crni rujan u olimpijsko selo i talačka kriza - ubijeno 11 izraelskih atleta, petorica gerilaca i jedan policajac.
10. 9. - Tito otkrio spomenik bitke na Kozari povodom 30. godišnjice; Veliki narodni zbor Krajine i Potkozarja u Prijedoru.
14. 9. - Zapadna Nemačka i Poljska uspostavili diplomatske odnose.
septembar - Kampanja protiv gomilanja bogatstva - u SFRJ ima 200.000 privatnika^[21].
15 - 16. 9. - Otmica zrakoplova Scandinavian Airlines Systema, let br. 130: pripadnici Hrvatskog narodnog odpora oteli avion u Švedskoj, traže puštanje kolega, uključujući Miru Barešića, predali se u Španiji. Događaj izaziva pojačanu osudu ustašva u SFRJ, što je ranije bilo izbegavano zbog unutrašnjih odnosa^[22].
16. 9. - Dve eksplozije u centru Sydneya, pretpostavlja se da je to delo ustaša.
18. 9. - Sednica Izvršnog biroa Predsedništva SKJ - Pismo poziva na beskompromisnu borbu protiv "štetnih pojava". Kraj "liberalnog" perioda, partija želi povratak kontrole nad svim aspektima društva^[23].
18. 9. - 30. 10. - U Skoplju održana 20. šahovska olimpijada.
20. 9. - Jugoslovenska delegacija u Moskvi pregovara o uslovima sovjetskog kredita od 1,3 milijarde dolara^[24].

21. 9. - Predsednik Ferdinand Marcos zaveo ratno stanje na Filipinima (traje do 1981).
21. 9. - Džepni kalkulator TI-2500 Datamath ulazi u prodaju.
23. 9. - Filipinski predsednik Ferdinand Marcos uveo vanredno stanje usled aktivnosti komunističkih pobunjenika (do 1981), sprovodi reforme Novog društva uz pomoć represije opozicije i stanovništva.
25. 9. - Norveška na referendumu odbila ulazak u Evropsku zajednicu.
29. 9. - Japan uspostavio diplomatske odnose sa NR Kinom, nakon što ih je prekinuo sa Republikom Kinom (Tajvanom).
septembar-oktobar - Napadi na dvojezične slovensko-njemačke table u austrijskoj Koruškoj (→ sl).

Oktobar/Listopad

1. 10. - Objavljen bestseler Alexa Comforta The Joy of Sex.
2. 10. - Danska odlučila ući u Evropsku zajednicu (bez Farskih Otoka).
5. 10. - Potpisan Generalni sporazum o učešću: Saudijska Arabija, Kuvajt, Katar i UAE će dobiti 25% učešća u Aramco-u za 500 miliona dolara od 1973. i 51% od 1983.
6. 10. - Pokrenuta akcija "Knjiga solidarnosti" Prvog programa Radio Beograda.
7. 10. - Anketa u Srbiji (okolini Beograda): 26% smatra da je SSSR najbolji prijatelj SFRJ, samo 4% da je to SAD; najpopularniji državnici Indira Gandi (31%), Willy Brandt (14%), Brežnjev (12%), Nixon i Mao Ce-tung po 70% (NYT).
8. 10. - Henry Kissinger i Le Duc Tho se sastali u Parizu, pregovaraju o okončanju Vijetnamskog rata.


Marko Nikezić		Latinka Perović

8. 10. - Titov intervju u "Vjesniku": "nama treba avangardna partija", "mi moramo očistiti našu partiju" od karijerista, "sa demokratijom smo išli u preveliku širinu", "Nikakav liberalizam i nikakva bolećivost tu nemaju mjesta" - "moramo biti nemilosrdni" u borbi za interese radničke klase. Partija mora biti kohezivna sila u svakoj republici, "rado bih se odmorio, ali... moram raditi" kako bi konsolidovao zemlju^[25].
10. 10. - Titov razgovor sa društveno-političkim aktivom SR Srbije: zamera im na nezavisnoj liniji, ignorisanju centralnih odluka i odupiranju naporima da SK ponovo bude neosporni autoritet, takođe kaže da je koncentracija kapitala, velikih banaka i trgovačkih kompanija u Srbiji izazvala nezadovoljstvo i nepoverenje u drugim republikama^[26].
10. 10. - SIV odlučio da nakon višemesečnih nestašica podigne cene nekih prehrambenih artikala, uprkos protestima šefova sindikata (cene su prošlog novembra bile zvanično zamrznute).
10. 10. - U ponoć počeo štrajk kamiondžija u Čileu, zatim im se pridružuju i neke druge profesije i studenti^[27] (inflacija ove godine je 140%, proizvodnja hrane je pala nakon agrarne reforme, pali su i cena i proizvodnja bakra, koji čini polovinu izvoza).
11. 10. - Gen. Gabriel Ramanantsoa i formalno postaje predsednik Madagaskara, nakon što je ustavni referendum potvrdio pad preds. Tsiranane (do 1975).
11. 10. - Po novom ustavu Paname, Omar Torrijos uzima diktatorska ovlašćenja na šest godina, kao Líder Máximo Panamske revolucije.
12/13. 10. - Antiratni i rasni neredi na američkom nosaču aviona USS Kitty Hawk.
13. 10. - Let 571 Fuerza Aérea Uruguaya: preživeli moraju provesti više od dva meseca na snežnim Andima, moraju pribeći kanibalizmu da bi preživeli.
15. 10. - Umro gen-puk. Viktor Bubanj, načelnik generalštaba JNA, sledi gen-puk. Stane Potočar (do 1979).
oktobar - Stane Kavčič odstupa s položaja predsednika Republičkog izvršnog veća Slovenije.
oktobar - Na torinskom sajmu automobila predstavljen Fiat 126 "peglica", zamena za Fiat 500.
17. 10. - Štampa objavljuje Titove optužbe rukovodstva SK Srbije za "liberalizam" i otpor jakoj, disciplinovanoj partiji^[28].
17. 10. - Kraljica Elizabeta II stigla u posetu Jugoslaviji, njena prva poseta nekoj istočnoevropskoj zemlji.
17. 10. - Južnokorejski predsednik Park Chung-hee raspušta skupštinu i sledećeg meseca donosi novi ustav koji mu daje diktatorska ovlašćenja.
18. 10. - U medijima objavljeno "Pismo" Tita i SKJ - poziv na borbeniju partiju, "demokratski centralizam" i veći nadzor SKJ nad društvom.
18. 10. - Američki rvač Richard Sanders poginuo blizu Skoplja na proputovanju prema Grčkoj.
21. 10. - Prva epizoda "Pozorišta u kući" (pet serijala i 84 epizode do 1984).
21 - 25. 10. - Na srednjem Jadranu se održava združena vežba "Podgora 72", nastavak "Slobode 71".
25. 10. - Objavljeno da su visoki funkcioneri CK SK Srbije podneli ostavke (21. 10.): Marko Nikezić (predsednik) i Latinka Perović (sekretar), kao i Bora Pavlović (sekretar GK SK Beograda). U toku je čistka "liberala" u Srbiji^[29] ali i drugim republikama. Novi šef srpske partije je profesor ekonomike Tihomir Vlaškalić (do 1982), sekretar metalski radnik Nikola Petronić.
26. 10. - Državni sekretar SAD Kissinger sugeriše u vezi Vijetnamskog rata da je "mir nadohvat ruke".
26. 10. - Vojni udar Mathieu Kérékoua u Dahomeju (dan. Benin), predsednik 1972-91. i opet 1996-2005.
29. 10. - Lufthansa Flight 615: Palestinci oteli avion kako bi oslobodili trojicu učesnika Minhenskog masakra - nemačke vlasti su ih predale u Zagrebu, odakle je avion odleteo u Libiju, gde su i taoci oslobođeni.
31. 10. - Beogradski Filozofski fakultet odbio smeniti osmoro profesora^[30] praksisovaca.

Novembar/Studeni

1. 11. - Mirko Tepavac, savezni sekretar inostranih poslova, daje ostavku (ili 28. 10.?).
2. 11. - U Beogradu potpisan sporazum o sovjetskom kreditu Jugoslaviji - dve rate od 540 i 450 miliona dolara^[31] u periodu 1973-76. i 1976-80^[32].
2. 11. - Koča Popović daje ostavku u saveznom Predsedništvu i povlači se iz političkog života.
4. 11. - Radnici Ei Niš štrajkuju i šetaju gradom jer mi kasne plate^[33], kritikuju upravu i partijske zvaničnike, traže "radikalne mere" za poboljšanje rada fabrike^[34].
7. 11. - Ubedljiva pobeda Ričarda Niksona na predsedničkim izborima - 41,2 prema 29,2 miliona glasova, George McGovern pobedio samo u Masačusetsu i Vašingtonu DC.
c. 15. 11. - Skupština SR Srbije zabranila prodaju vila, radnji i placeva do sledećeg marta - zbog glasina o konfiskaciji i povećanom porezu, skočila je njihova prodaja i prenošenje na rođake^[35], takođe i anonimna pisma^[36].
22. 11. - Osnovana Banka Centralnoafričkih država (→ centralnoafrički CFA franak, Ekonomska zajednica centralnoafričkih država)
24. 11. - Dr prof. Marko Veselica osuđen u Zagrebu na sedam godina zatvora za kontrarevolucinarne aktivnosti, takođe i Joze Ivičević-Bakulić (4 godine) i Zvonimir Komarica (2).
27. 11. - Sednica CK SK BiH: Osman Karabegović isključen iz partije, Avdo Humo, Čedo Kapor i Hajro Kapetanović "upozoreni"^[37].
29. 11. - Atari predstavio arkadnu verziju Ponga, čime je pokrenuo prvu generaciju video igara.
novembar - Beogradski "anarho-liberalni" profesori pod napadom vlasti^[38].

Decembar/Prosinac

2. 12. - Gough Whitlam postaje prvi laburistički premijer Australije posle 23 godine - prva odluka mu je da povuče ljudstvo iz Vijetnama.
ca. 3. 12. - TV Beograd odlučila da od sledećeg proleća prekine prikazivanje "Gradić Pejtona" (bilo je kritika da serija podstiče "sitnoburžoaske vrednosti").
4. 12. - Honduraski general Oswaldo López Arellano ponovo uzeo vlast (do 1975), sprovodi agrarnu reformu.
6. 12. - Čileanski predsednik Allende u poseti Moskvi, ne dobija očekivanu pomoć.
6 -8. 12. - Treća konferencija SKJ, tema je ideološko mobilizovanje omladine; Tito se žali da je u 300.000 osoba vojničke starosti u inostranstvu i na "neprijateljske" ideološke uticaje na njih (NYT).
7. 12. - Lansiran Apollo 17, poslednja misija sa posadom na Mesec.
8. 12. - Završen Most iznad Male rijeke na budućoj pruzi Beograd-Bar^[39].
15. 12. - Rumunija je prva zemlja iz istočnog bloka članica MMF (druga socijalistička, nakon SFRJ).
16. 12. - Prekinuti mirovni pregovori između Severnog Vijetnama i SAD.
18 - 29. 12. - Operacija Linebacker II, nazvana i "Božićno bombardovanje" Severnog Vijetnama, najjači udari USAF od Drugog svetskog rata.
14. 12. - Ljudi poslednji put hodaju Mesecom (tokom 2012. nema planiranih misija do 2020.).
decembar - Ostavke podneli Mirko Čanadanović (predsednik SK Vojvodine) i Miloš Radojčin (sekretar SKV).
19. 12. - Austrijski kancelar Bruno Kreisky optužio Jugoslaviju za zveckanje oružjem nakon što je govor sekretara za odbranu Ljubičića shvaćen kao prikrivena pretnja.
21. 12. - Dve Njemačke, Demokratska i Savezna Republika, odlučile uspostaviti diplomatske odnose.
21. 12. - Počinje druga faza Rodezijskog građanskog rata između bele vlade i crnih ustanika (do 1979).
21 - 23. 12. - Spaseno svih 16 preživelih iz urugvajskog aviona palog na Andima.
23. 12. - Razoran zemljotres pogodio Managvu, glavni grad Nikaragve - 5.000 mrtvih.
24. 12. - Švedski premijer Olof Palme uporedio "božićno bombardovanje" sa nacističkim zločinima - SAD prekidaju diplomatske odnose (bombardovanje izaziva dosta kritika i u SAD).
27. 12. - Demonstracije ispred američkog konzulata u Zagrebu zbog bombardiranja Vijetnama. (NYT)
28. 12. - Ekonomske mere štednje u SFRJ: smanjenje plata u zaduženim fabrikama ili zamrzavanje u neproduktivnim sektorima; ograničenje kredita na najviše trećinu prihoda, otplata najduže 30 meseci za automobile (kreditna kupovina kola, televizora i druge robe je doprinela inflacionom pritisku)^[33].
29. 12. - Puštene u promet prve prave auto-ceste u Jugoslaviji, Zagreb-Karlovac i Vrhnika-Postojna.

Kroz godinu

Ekonomija SFRJ:
- U Jugoslaviju ušlo 21,5 miliona stranaca, od čega pet miliona turista, ukupna potrošnja blizu milijardu dolara^[40].
- Prema dokumentu sa Desetog kongresa SKJ iz 1974, nacionalni dohodak 1947-72 je povećan za 4,5 puta^[41].
- U prvih devet meseci, preduzeća su imala gubitke od 140 miliona dolara, od čega 58% u industriji i rudarstvu (električna energija 20 miliona dolara gubitaka); inflacija 17%^[42]. Gubici su 87% viši nego 1971^[33].
- Po "najboljim procenama", u SFRJ ima nekoliko stotina ljudi sa imovinom ili gotovinom i do pola miliona dolara, jedna trećina radnika zarađuje manje od 84 dolara mesečno, prosečna plata oko 100 dolara^[43], tj. 1.670 novih dinara (1 dolar iz 1972 = oko 5,9 dolara iz 2017).
- Polovina domaćinstava ima frižider, četvrtina veš-mašinu (u poređenju sa 1% pre 15 godina); mali automobil košta dvogodišnju platu, televizor 1,5 platu, muško odelo pola^[44].
Branko Ćopić dobio "Njegoševu nagradu" za "Baštu sljezove boje".
Oko 8.000 stanovnika Kosova je zatvoreno u svojim domovima iz straha od krvne osvete (u 1969. bilo je 100 ubistava iz 147 pokušaja)^[45].
Jugoslaviju posetili Anwar Sadat (4 - 5. 2.), Jean-Bédel Bokassa (3 - 6. 5.), Haile Selasije (25 - 30. 6., proglašen je počasnim građaninom SFRJ), predsednik Indije V. V. Giri (5 - 9. 7.), Norodom Sihanouk (14 - 23. 7.), gen. sekr. UN Kurt Waldheim (1. 9.), predsednik Austrije Franz Jonas (13. 9.), holandska kraljica Julijana i princ Bernard (20 - 23. 9.), kraljica Elizabeta II i princ Filip (17 - 21. 10.).
Huang Ho presušio prvi put u istoriji, usled pojačanog navodnjavanja njiva.

1972. u temama

Televizija. TV Serije: "Pozorište u kući 1" (1972-73), "Građani sela Luga", "Izdanci iz opaljenog grma", "Majstori", "Selo bez seljaka", "Ću, ćeš, će", "Obraz uz obraz" (1972-74), "Ženski razgovori", "Lutka opereta", "Kako", "Glumac je, glumac" (TV Beograd); "Klupa u Jurjevskoj".
Neki domaći filmovi: "I Bog stvori kafansku pevačicu", "Pukovnikovica", "Majstor i Margarita", "Valter brani Sarajevo", "Vuk samotnjak" (→ Kategorija:Filmovi 1972.).