Kovčežić (Plaut)

Ovo je članak o Plautovoj komediji. Za ostala dela istog imena vidi Kovčežić.

Kovčežić (Cistellaria)
Moderna izvedba Kovčežića 2011. u Lugu (Španija)
Napisao:	Plaut
Likovi	Selenija (devojka) Gimnasija (hetera, prijateljica Selenijina) Sira (majka Gimnasijina) Auksilije (božanska personifikacija pomoći) Alkesimarh (mladić) Melenida (stara hetera, maćeha Selenijina) Demifon (stari trgovac s Lemosa) Tinisk (rob Alkesimarhov) Starac (otac Alkesimarhov) Fanostrata (druga supruga Demifonova) Lampadion (rob Fanostratin) Haliska (služavka Melenidina)
Datum premijere	druga polovina 3. veka pne.
Mjesto premijere	Rim
Originalni jezik	Latinski
Žanr	Palijata
Radnja	Sikion u Grčkoj

Kovčežić (lat. Cistellaria) je komedija rimskog književnika Tita Makcija Plauta, sastavljena od pet činova. Tekst ove komedije do nas je stigao teško oštećen, pa nam nedostaje najmanje oko 600 stihova. Ovaj je komad verovatno bio napisan i prikazan tokom drugog punskog rata, no tačno datiranje je neizvesno. Kovčežić je tipičan primer komedije zablude i zamene identiteta, a napisana je po uzoru na Menandrov komad Žene što zajedno obeduju (Συναριστῶσαι).

Nejasno je da li je komedija prvobitno počinjala prologom. Ako i jeste, taj se prolog nije sačuvao, ali umesto toga u trećoj sceni prvog čina Auksilije (= Pomoć), personifikacija dobrohotne sile, izgovara monolog u kojem daje mnoga vanscenska pojašnjenja potrebna za razumevanje kako dijaloga između Selenije, Gimnasije i Sire u prvoj sceni te Sirinog monologa u drugoj, tako i budućeg razvoja radnje. Nakon ovog monologa Auksilije se više ne pojavljuje na sceni.

Zaplet

Demifon, bogati trgovac s Lemnosa, silovao je nekada Fanostratu, devojku iz Sikiona, nakon čega ona rodi ćerku, koju poveri svom robu Lampadionu da je izloži. Bebu uzme jedna svodnica i da je svojoj prijateljici Melenidi, koja devojčicu usvoji, da joj ime Selenija i časno je odgoji. Prošle su godine i Alkesimarh, mladić sikionski, vatreno se zaljubi u Seleniju i njih dvoje stupaju u vezu. U međuvremenu, Demifon se, nakon smrti svoje prve žene, preseli u Sikion i oženi se Fanostratom. Njih dvoje bezuspešno tragaju za svojom ćerkom. Istovremeno Demifon svoju ćerku iz prvog braka određuje za Alkesimarhovu ženu, nakon čega Melenida raskida Alkesimarhovu i Selenijinu vezu.

Lampadion, rob Fanostratin, sazna od one svodnice koja je uzela izloženu bebu da se Fanostratina ćerka nalazi kod Melenide. To govori svojoj gospodarici, a slučajno ga čuje i Melenida, koja odlučuje da prizna istinu i vrati Seleniju njenim biološkim roditeljima. Dok ona još razmišlja o toj svojoj nameri, Alkesimarh odvodi Seleniju kući svoga oca. U opštoj zabuni Haliska, služavka Melenidina, ispusti na ulici kovčežić, u kome su se nalazile neke dečje amajlije, koje je Selenija kao beba imala uza se kad je bila izložena. Fanostrata i Lampadion pronađu taj kovčežić i, kad se Haliska vratila da ga pronađe, saznaju od nje gde se nalazi Selenija. Ulaze u kuću i sledi scena prepoznavanja, u kojoj Demifon i Fanostrata pronalaze svoju davno izgubljenu ćerku.

Argument

U sačuvanim rukopisima Kovčežić počinje argumentom, tj. kratkim sažetkom drame, kao i ostale Plautove komedije. Te argumente nije pisao Plaut, već su dodati kasnije, nakon Plautove smrti. U njima se daje kratak pregled sadržaja drame, s posebnom osvrtom na opšte okolnosti, razvoj zapleta i njegov epilog. U nekim komedijama argument je dat u obliku akrostiha, a takav je slučaj i u ovom komadu:

Comprimit adulescens Lemnius Sicyoniam, Is redit in patriam, et gnatam generat nuptiis. Sicyonia aeque parit puellam. Hanc servolus Tollit atque exponit, et ex insidiis aucupat. Eam sublatam meretrix alli detulit. Lemno post rediens ducit quam compresserat Lemnique natam spondet adulescentulo Amore capto illius proiecticiae. Requirens servos reperit quam proiecerat. Itaque lege et rite civem cognitam Alcesimarchus, ut erat nactus, possidet.

Curu iz Sikiona obljubio je mladić s Lemnosa, I onda se kući vratio, gde je zakonitu ćerku dobio. Sikionjanka isto ćerku rodi, koju rob njen Tad uzme i izloži, a onda u potaji motri. E tu bebu hetera neka uzme i drugoj je odnese. Lemljanin u Sikion dođe i oženi se onom koju je obljubio. Lemljanku ćerku iz prvoga braka veri za mladića, A ovaj zapravo gori od ljubavi za onom što je bila izložena. Rob na kraju otkrije ko je ona koju je nekad izložio. I tako se otkrije da je ona zakonita građanka, Aleksimarh se stoga na kraju njom i oženi.

Struktura

Prvi čin

Komedija se otvara razgovorom u kome se Selenija žali prijateljici Gimnasiji, heteri, i njenoj majci Siri zbog toga što Alkesimarh, mladić koga voli i koji voli nju, mora da se oženi ćerkom suseda Demifona. Kako saznajemo iz Sirinog monologa u drugoj sceni, te iz monologa boga Auksilija (lat. Auxilium = "Pomoć", ovde božanska personifikacija dobrohotne sile), Seleniju je rodila Fanostrata, žena iz Sikiona, nakon što ju je silovao jedan bogati trgovac s Lemnosa, a zatim je bila izložena. Odgojila ju je hetera Melenida, ali kao časnu devojku. Taj trgovac s Lemnosa je upravo Demifon, koji se nakon smrti svoje prve žene preselio s Lemnosa u Sikion sa svojom ćerkom iz prvog braka, i u Sikionu se onda oženio upravo Fenostratom. Njih dvoje sad bezuspešno traže svoju ćerku, rođenu nakon one davnašnje obljube.

Drugi čin

Vidimo Alkesimarha, u pratnji roba Tiniska, kako takođe očajava, ali ovaj deo komedije je teško oštećen, kao i onaj u kome Alkesimarhov otac, odlučan da ukori Seleniju što ima odnos sa njegovim sinom, ovu zameni za Gimnasiju. Ova se, naime, privremeno preselila u Selenijinu kuću da bi je čuvala, dok je Selenija otišla kod Melenide. Kad tekst ponovo postaje potpun nalazimo se usred rasprave Alkesimarha i Melenide, gde ova prekoreva mladića zbog njegovih bračnih planova i ne dopušta mu da ponovo vidi Seleniju. No Melenidu prati Lampadion, rob Fanostratin i Damifonov, koji za svoje gospodare i dalje traži njihovu davno izgubljenu ćerku. I on je Seleniju zamenio za Gimnasiju, ali Melenida razrešava tu stvar odlučujući da ispred Demifonove kapije ostavi kovčežić s amajlijama koji su bili ostavljeni u Selenijinoj kolevci kad je devojčica bila izložena, kako bi poslužili za njeno prepoznavanje.

Treći čin

U jedinoj, kratkoj sceni u trećem činu vidimo Melenidu kako predaje kovčežić svojoj služavki Haliski. Uto upada Alkesimarh, izbezumljen, preti da će se ubiti i zatim otima Seleniju.

Četvrti čin

U četvrtom činu saznajemo da je Haliska negde ispustila kovčežić i sad je zbog toga očajna. No kovčežić ipak dospeva u prave ruke ― Lampadionove.

Peti čin

I ovaj se čin sastoji od samo jedne scene, u kojoj Demifion saznaje da mu je ćerka pronađena. Sledi srećan kraj, uobičajen za novu komediju, odnosno venčanje između Alkesimarha i Selenije.