21. 8. – razlika između verzija

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Red 16: Red 16:


== Događaji ==
== Događaji ==
<!-- * [[1631]]. — Umro književnik i bosanski franjevac fra [[Matija Divković]]. Prvi je od bosanskih franjevaca štampao knjigu na bosančici. Knjige "Nauk krstjanski za narod slovenski" i "Sto čudesa" štampane su u [[Veneciji]]. -->
* [[1680]]. — [[Pueblo (Indijanci)|Pueblo]] [[Indijanci]] oduzimaju grad [[Santa Fe]] od Španaca.
* [[1680]]. — [[Pueblo (Indijanci)|Pueblo]] [[Indijanci]] oduzimaju grad [[Santa Fe]] od Španaca.
* [[1690]]. — austrijski car [[Leopold I.|Leopold I]] doneo ukaz, poznat kao u.Privilegiju., kojim su Srbi na teritoriji [[Austrija|Austrije]] dobili određene povlastice. u.Privilegiju. garantovao slobodu vere, upotrebu julijanskog kalendara i pravo izbora arhiepiskopa i drugih sveštenika.
* [[1690]]. — austrijski car [[Leopold I.|Leopold I]] doneo ukaz, poznat kao u.Privilegiju., kojim su Srbi na teritoriji [[Austrija|Austrije]] dobili određene povlastice. u.Privilegiju. garantovao slobodu vere, upotrebu julijanskog kalendara i pravo izbora arhiepiskopa i drugih sveštenika.
<!-- — Austrijski car [[Leopold I]] donio ukaz, poznat kao [[Privilegij]], kojim su [[Srbi]] na teritoriji [[Austrije]] dobili određene povlastice. [[Privilegij]] je garantovao slobodu vjere, upotrebu [[Julijanskog kalendara]] i pravo izbora arhiepiskopa i drugih sveštenika. -->
⚫
* [[1897]]. — engleski lekar [[Ronald Ross|Ronald Ros]] otkrio vrstu komaraca koji prenose [[malarija|malariju]], što je bilo presudno za suzbijanje bolesti koja je uzrokovala smrt miliona ljudi. Jedan od prvih dobitnika [[Nobelova nagrada|Nobelove nagrade]] za [[medicina|medicinu]], [[1902]].
<!-- * [[1780]]. — Rođen slovenački slavista [[Jernej Bartol Kopitar]]. -->
⚫
* [[1911]]. — italijanski konobar Vićenco Peruđa ukrao iz pariskog muzeja u.[[Louvre|Luvru]]. sliku u.[[Mona Lisa|Mona Lizau]]. [[Leonardo Da Vinci|Leonarda da Vinčija]]. Slika nađena i vraćena u muzej [[1913]].
⚫
* [[1897]]. — engleski lekar [[Ronald Ross|Ronald Ros]] otkrio vrstu komaraca koji prenose [[malarija|malariju]], što je bilo presudno za suzbijanje bolesti koja je uzrokovala smrt miliona ljudi. Jedan od prvih dobitnika [[Nobelova nagrada|Nobelove nagrade]] za [[medicina|medicinu]], [[1902]].
⚫
* [[1944]]. — u Dambarton Ouksu kod [[Washington D.C.|Vašingtona]] počela konferencija predstavnika [[Sovjetski Savez|SSSR]], [[Sjedinjene Američke Države|SAD]], [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Velike Britanije]] i [[Narodna Republika Kina|Kine]] o osnivanju četiri glavna organa [[Ujedinjeni narodi|UN]], a to su [[Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija|Saveta bezbednosti]], Generalna skupština, [[Međunarodni sud pravde]] i stalni sekretarijati.
<!-- — Engleski ljekar [[Ronald Ross]] otkrio je vrstu komaraca koji prenose malariju, što je bilo presudno za suzbijanje bolesti koja je uzrokovala smrt miliona ljudi. [[Ross]] je jedan od prvih dobitnika [[Nobelove nagrade za medicinu]] (1902). -->
⚫
* [[1911]]. — italijanski konobar Vićenco Peruđa ukrao iz pariskog muzeja u.[[Louvre|Luvru]]. sliku u.[[Mona Lisa|Mona Lizau]]. [[Leonardo Da Vinci|Leonarda da Vinčija]]. Slika nađena i vraćena u muzej [[1913]].
— Italijanski konobar [[Vincenzo Peruggia]] ukrao je iz pariskog muzeja [[Louvrea]] sliku "Mona Lisa" [[Leonarda da Vincija]]. Slika je pronađena i vraćena u muzej [[1913]]. godine.
⚫
* [[1944]]. — u Dambarton Ouksu kod [[Washington D.C.|Vašingtona]] počela konferencija predstavnika [[Sovjetski Savez|SSSR]], [[Sjedinjene Američke Države|SAD]], [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Velike Britanije]] i [[Narodna Republika Kina|Kine]] o osnivanju četiri glavna organa [[Ujedinjeni narodi|UN]], a to su [[Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija|Saveta bezbednosti]], Generalna skupština, [[Međunarodni sud pravde]] i stalni sekretarijati.
<!-- — U [[Dambarton Ouksu]] kod [[Washingtona]] počela konferencija predstavnika [[SSSR]]-a, [[SAD]]-a, [[Velike Britanije]] i [[Kine]] o osnivanju četiri glavna organa [[UN]]-a. Savjeta bezbjednosti, [[Generalne skupštine]], [[Međunarodnog suda pravde i stalnih sekretarijata]]. -->
* [[1959]]. — Bagdadski pakt, vojno-politički savez [[Turska]], Velike Britanije, [[Iran]]a i [[Pakistan]]a, pod vodstvom SAD, koji je stupio na snagu [[1995]], promenio naziv u [[CENTO]] pošto se [[Irak]] povukao iz Saveza.
* [[1959]]. — Bagdadski pakt, vojno-politički savez [[Turska]], Velike Britanije, [[Iran]]a i [[Pakistan]]a, pod vodstvom SAD, koji je stupio na snagu [[1995]], promenio naziv u [[CENTO]] pošto se [[Irak]] povukao iz Saveza.
* [[1959]]. — [[Havaji]] postali 50. savezna država u sastavu [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenih Država]].
* [[1959]]. — [[Havaji]] postali 50. savezna država u sastavu [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenih Država]].
* [[1960]]. — [[Džomo Kenijata]], nacionalni lider [[Kenija|Kenije]], pušten iz zatvora posle devet godina robije na koju su ga osudile britanske vlasti pod optužbom da je vođa nacionalističke organizacije [[Mau Mau]]. Po povratku u [[Nairobi|Najrobi]] postao predsednik Kenijske afričke nacionalne unije, a po proglašenju nezavisne Republike Kenije postao predsednik i premijer.
* [[1960]]. — [[Džomo Kenijata]], nacionalni lider [[Kenija|Kenije]], pušten iz zatvora posle devet godina robije na koju su ga osudile britanske vlasti pod optužbom da je vođa nacionalističke organizacije [[Mau Mau]]. Po povratku u [[Nairobi|Najrobi]] postao predsednik Kenijske afričke nacionalne unije, a po proglašenju nezavisne Republike Kenije postao predsednik i premijer.
* [[1968]]. — trupe članica [[Varšavski pakt|Varšavskog pakta]], izuzev [[Rumunija|Rumunije]], okupirale [[Čehoslovačka|Čehoslovačku]]. Oko 200.000 vojnika zauzelo sve značajne punktove u zemlji. Time ugušeno u.[[Praško proleće]]u., pokušaj [[Komunistička partija|Komunističke partije]] ČSR sa [[Aleksandro Dubček|Aleksandrom Dubčekom]] na čelu da reformiše sistem. Tom okupacijom ustoličen princip u.ograničenog suverenitetau. istočnoevropskih komunističkih zemalja.
<!-- * [[1964]]. — Umro italijanski političar [[Palmiro Togliatti]], jedan od osnivača [[Komunističke partije Italije]] [[1921]]. i njen generalni sekretar od [[1927]]. do [[1964]]. godine. Koncepcijom italijanskog puta u socijalizam radikalno je raskinuo sa staljinističkom verzijom socijalizma. -->
* [[1968]]. — trupe članica [[Varšavski pakt|Varšavskog pakta]], izuzev [[Rumunija|Rumunije]], okupirale [[Čehoslovačka|Čehoslovačku]]. Oko 200.000 vojnika zauzelo sve značajne punktove u zemlji. Time ugušeno u.[[Praško proleće]]u., pokušaj [[Komunistička partija|Komunističke partije]] ČSR sa [[Aleksandro Dubček|Aleksandrom Dubčekom]] na čelu da reformiše sistem. Tom okupacijom ustoličen princip u.ograničenog suverenitetau. istočnoevropskih komunističkih zemalja.
<!-- — Trupe članica [[Varšavskog pakta]], izuzev [[Rumunije]], okupirale su [[Čehoslovačku]]. Oko [[200.000]] vojnika zauzelo je sve značajne punktove u zemlji. Time je ugušeno [[Praško proljeće]]. -->
* [[1975]]. — SAD ukinule 12-godišnju zabranu izvoza na [[Kuba|Kubu]], ali je embargo na direktnu trgovinu Kube i SAD ostao na snazi.
* [[1975]]. — SAD ukinule 12-godišnju zabranu izvoza na [[Kuba|Kubu]], ali je embargo na direktnu trgovinu Kube i SAD ostao na snazi.
* [[1983]]. — vođa filipinske opozicije [[Benjino Akino]] ubijen po izlasku iz aviona na aerodromu u Manili prilikom povratka iz trogodišnjeg izbeglištva u SAD. Ubistvo organizovao filipinski diktator [[Ferdinand Markos]], uklonivši tako najozbiljnijeg protivkandidata na izborima [[1984]].
* [[1983]]. — vođa filipinske opozicije [[Benjino Akino]] ubijen po izlasku iz aviona na aerodromu u Manili prilikom povratka iz trogodišnjeg izbeglištva u SAD. Ubistvo organizovao filipinski diktator [[Ferdinand Markos]], uklonivši tako najozbiljnijeg protivkandidata na izborima [[1984]].
* [[1990]]. — na centralnom gradskom trgu u [[Prag]]u 100.000 ljudi prvi put slobodno obeležilo godišnjicu invazije Varšavskog pakta na Čehoslovačku [[1968]].
* [[1990]]. — na centralnom gradskom trgu u [[Prag]]u 100.000 ljudi prvi put slobodno obeležilo godišnjicu invazije Varšavskog pakta na Čehoslovačku [[1968]].
* [[1991]]. — masa demonstranata sukobila se u [[Moskva|Moskvi]] sa specijalnim jedinicama koje su napale zgradu ruskog parlamenta. Demonstranti razbijali prozore na zgradi [[KGB]], Ljubjanki i srušili spomenik Feliksu Đeržinskom. Posle 60 sati provedenih u kućnom pritvoru na [[Krim]]u, sovjetski predsednik [[Mihail Gorbačov]] vratio se u Moskvu i preuzeo kontrolu nad državom posle neuspelog državnog udara pristalica u.tvrde strujeu. sovjetskih komunista.
* [[1991]]. — masa demonstranata sukobila se u [[Moskva|Moskvi]] sa specijalnim jedinicama koje su napale zgradu ruskog parlamenta. Demonstranti razbijali prozore na zgradi [[KGB]], Ljubjanki i srušili spomenik Feliksu Đeržinskom. Posle 60 sati provedenih u kućnom pritvoru na [[Krim]]u, sovjetski predsednik [[Mihail Gorbačov]] vratio se u Moskvu i preuzeo kontrolu nad državom posle neuspelog državnog udara pristalica u.tvrde strujeu. sovjetskih komunista.
<!-- — Masa demonstranata sukobila se u [[Moskvi]] sa specijalnim jedinicima koje su napale zgradu ruskog parlamenta. Demonstranti su razbijali prozore na zgradi [[KGB]]-a, [[Ljubjanki]] i srušili spomenik [[Feliksu Đeržinskom]]. Nakon [[60]] sati provedenih u kućnom pritvoru na [[Krimu]], sovjetski predsjednik [[Mihail Gorbačov]] vratio se u [[Moskvu]] i preuzeo kontrolu nad državom nakon neuspjelog državnog udara pristalica tvrde struje sovjetskih komunista. -->
* [[1991]]. — hrvatske vlasti počele blokadu kasarni [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] u Hrvatskoj i uskratile im snabdevanje strujom, hranom i vodom.
* [[1991]]. — hrvatske vlasti počele blokadu kasarni [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] u Hrvatskoj i uskratile im snabdevanje strujom, hranom i vodom.
⚫
* [[1991]]. — [[Letonija|Latvija]] dobija nezavisnost od Sovjetskog Saveza Socialističkih Republika.
<!-- — Hrvatske vlasti počele blokadu kasarni [[JNA]] u [[Hrvatskoj]] i uskratile im snabdijevanje strujom, hranom i vodom. U narednim danima eskalirali su sukobi između [[JNA]] i hrvatske vojske u mnogim dijelovima [[Hrvatske]]. -->
⚫
* [[1993]]. — mirovne snage UN ušle, prvi put posle dva meseca, u muslimanski deo [[Mostar]]a u [[Bosna i Hercegovina|Bosni i Hercegovini]], gde su zatekle 55.000 ljudi na ivici gladi. Borbe hrvatskih i muslimanskih snaga u Mostaru počele u maju [[1993]].
⚫
* [[1991]]. — [[Letonija|Latvija]] dobija nezavisnost od Sovjetskog Saveza Socialističkih Republika.
<!-- * [[1992]]. — Sa srpskih položaja u [[Nedžarićima]] ponovo granatirana i zapaljena zgrada [[Oslobođenja]]. -->
<!-- ** — Više od [[200]] bošnjačkih i hrvatskih civila iz [[Prijedora]] ubijeno je na [[Korićanskim stijenama]] na [[Vlašiću]]. Zločin su počinili pripadnici srpskih vlasti. -->
⚫
* [[1993]]. — mirovne snage UN ušle, prvi put posle dva meseca, u muslimanski deo [[Mostar]]a u [[Bosna i Hercegovina|Bosni i Hercegovini]], gde su zatekle 55.000 ljudi na ivici gladi. Borbe hrvatskih i muslimanskih snaga u Mostaru počele u maju [[1993]].
<!-- — Mirovne snage [[UN]]-a ušle su, prvi put nakon dva mjeseca, u istočni dio [[Mostara]], gdje su zatekle [[55.000]] ljudi na ivici gladi. Borbe između [[HVO]]-a i Armije [[RBiH]] u [[Mostaru]] počele su u maju [[1993]]. godine. -->
* [[1999]]. — načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general armije [[Dragoljub Ojdanić]], izjavio da su tokom sukoba između NATO i Jugoslavije živote izgubila 524 pripadnika VJ, a da se 37 vode kao nestalo.
* [[1999]]. — načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general armije [[Dragoljub Ojdanić]], izjavio da su tokom sukoba između NATO i Jugoslavije živote izgubila 524 pripadnika VJ, a da se 37 vode kao nestalo.
* [[2000]]. — slovenački plivač [[Martin Strel]], koji je pod motom u.Za mir, prijateljstvo i čiste vodeu. plivao [[Dunav]]om od izvorišta u Nemačkoj do ušća u [[Crno more]], oborio rekord i ušao u Ginisovu knjigu s više od 2.900 preplivanih kilometara. Strel u pohod krenuo 25. juna.
* [[2000]]. — slovenački plivač [[Martin Strel]], koji je pod motom u.Za mir, prijateljstvo i čiste vodeu. plivao [[Dunav]]om od izvorišta u Nemačkoj do ušća u [[Crno more]], oborio rekord i ušao u Ginisovu knjigu s više od 2.900 preplivanih kilometara. Strel u pohod krenuo 25. juna.
* [[2000]]. — predsednik [[Demokratska Republika Kongo|Demokratske Republike Kongo]] [[Loran Kabila]] proglasio privremenu skupštinu, prvo zakonodavno telo otkad je preuzeo vlast u maju [[1997]].
* [[2000]]. — predsednik [[Demokratska Republika Kongo|Demokratske Republike Kongo]] [[Loran Kabila]] proglasio privremenu skupštinu, prvo zakonodavno telo otkad je preuzeo vlast u maju [[1997]].
* [[2001]]. — arhiva Nacionalne bezbednosti, istraživačke organizacije sa sedištem u SAD, objavila dokument koji pokazuje da su zvaničnici SAD znali za umešanost Vlade [[Ruanda|Ruande]] u genocid 1994, kada su Huti ubili oko 800.000 Tutsija, a kada su mnoge zapadne zemlje odbile da intervenišu.
* [[2001]]. — arhiva Nacionalne bezbednosti, istraživačke organizacije sa sedištem u SAD, objavila dokument koji pokazuje da su zvaničnici SAD znali za umešanost Vlade [[Ruanda|Ruande]] u genocid 1994, kada su Huti ubili oko 800.000 Tutsija, a kada su mnoge zapadne zemlje odbile da intervenišu.
<!-- — Arhiva Nacionalne bezbjednosti, istraživačke organizacije sa sjedištem u [[SAD]]-u, objavila je dokument koji pokazuje da su zvaničnici [[SAD]]-a znali za umiješanost vlade [[Ruande]] u genocid [[1994]]. godine, kada su [[Huti]] ubili oko [[800.000]] [[Tutsija]]. Mnoge zapadne zemlje su tada odbile da intervenišu. -->
<!-- * [[2002]]. — Nekada najtraženiji palestinski terorista na svijetu [[Abu Nidal]] izvršio je samoubistvo u [[Iraku]], gdje je u posljednje vrijeme ilegalno boravio. -->
<!-- * [[2003]]. — Specijalno tužilaštvo u [[Beogradu]] podiglo je optužnicu protiv [[44]] osobe koje su direktno ili indirektno povezane sa ubistvom srpskog premijera [[Zorana Đinđića]]. -->
.
.


Verzija na datum 22 august 2016 u 17:04

Dani - Godine
prethodni dan - sledeći dan

Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartsb.
Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartčt.
Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartnd.

21. kolovoz/august/avgust (21. 8.) je 233. dan godine po gregorijanskom kalendaru (234. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 132 dana.

Događaji

  • 1680. — Pueblo Indijanci oduzimaju grad Santa Fe od Španaca.
  • 1690. — austrijski car Leopold I doneo ukaz, poznat kao u.Privilegiju., kojim su Srbi na teritoriji Austrije dobili određene povlastice. u.Privilegiju. garantovao slobodu vere, upotrebu julijanskog kalendara i pravo izbora arhiepiskopa i drugih sveštenika.
  • 1897. — engleski lekar Ronald Ros otkrio vrstu komaraca koji prenose malariju, što je bilo presudno za suzbijanje bolesti koja je uzrokovala smrt miliona ljudi. Jedan od prvih dobitnika Nobelove nagrade za medicinu, 1902.
  • 1911. — italijanski konobar Vićenco Peruđa ukrao iz pariskog muzeja u.Luvru. sliku u.Mona Lizau. Leonarda da Vinčija. Slika nađena i vraćena u muzej 1913.

— Italijanski konobar Vincenzo Peruggia ukrao je iz pariskog muzeja Louvrea sliku "Mona Lisa" Leonarda da Vincija. Slika je pronađena i vraćena u muzej 1913. godine.

  • 1944. — u Dambarton Ouksu kod Vašingtona počela konferencija predstavnika SSSR, SAD, Velike Britanije i Kine o osnivanju četiri glavna organa UN, a to su Saveta bezbednosti, Generalna skupština, Međunarodni sud pravde i stalni sekretarijati.
  • 1959. — Bagdadski pakt, vojno-politički savez Turska, Velike Britanije, Irana i Pakistana, pod vodstvom SAD, koji je stupio na snagu 1995, promenio naziv u CENTO pošto se Irak povukao iz Saveza.
  • 1959. — Havaji postali 50. savezna država u sastavu Sjedinjenih Država.
  • 1960. — Džomo Kenijata, nacionalni lider Kenije, pušten iz zatvora posle devet godina robije na koju su ga osudile britanske vlasti pod optužbom da je vođa nacionalističke organizacije Mau Mau. Po povratku u Najrobi postao predsednik Kenijske afričke nacionalne unije, a po proglašenju nezavisne Republike Kenije postao predsednik i premijer.
  • 1968. — trupe članica Varšavskog pakta, izuzev Rumunije, okupirale Čehoslovačku. Oko 200.000 vojnika zauzelo sve značajne punktove u zemlji. Time ugušeno u.Praško prolećeu., pokušaj Komunističke partije ČSR sa Aleksandrom Dubčekom na čelu da reformiše sistem. Tom okupacijom ustoličen princip u.ograničenog suverenitetau. istočnoevropskih komunističkih zemalja.
  • 1975. — SAD ukinule 12-godišnju zabranu izvoza na Kubu, ali je embargo na direktnu trgovinu Kube i SAD ostao na snazi.
  • 1983. — vođa filipinske opozicije Benjino Akino ubijen po izlasku iz aviona na aerodromu u Manili prilikom povratka iz trogodišnjeg izbeglištva u SAD. Ubistvo organizovao filipinski diktator Ferdinand Markos, uklonivši tako najozbiljnijeg protivkandidata na izborima 1984.
  • 1990. — na centralnom gradskom trgu u Pragu 100.000 ljudi prvi put slobodno obeležilo godišnjicu invazije Varšavskog pakta na Čehoslovačku 1968.
  • 1991. — masa demonstranata sukobila se u Moskvi sa specijalnim jedinicama koje su napale zgradu ruskog parlamenta. Demonstranti razbijali prozore na zgradi KGB, Ljubjanki i srušili spomenik Feliksu Đeržinskom. Posle 60 sati provedenih u kućnom pritvoru na Krimu, sovjetski predsednik Mihail Gorbačov vratio se u Moskvu i preuzeo kontrolu nad državom posle neuspelog državnog udara pristalica u.tvrde strujeu. sovjetskih komunista.
  • 1991. — hrvatske vlasti počele blokadu kasarni JNA u Hrvatskoj i uskratile im snabdevanje strujom, hranom i vodom.
  • 1991. — Latvija dobija nezavisnost od Sovjetskog Saveza Socialističkih Republika.
  • 1993. — mirovne snage UN ušle, prvi put posle dva meseca, u muslimanski deo Mostara u Bosni i Hercegovini, gde su zatekle 55.000 ljudi na ivici gladi. Borbe hrvatskih i muslimanskih snaga u Mostaru počele u maju 1993.
  • 1999. — načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general armije Dragoljub Ojdanić, izjavio da su tokom sukoba između NATO i Jugoslavije živote izgubila 524 pripadnika VJ, a da se 37 vode kao nestalo.
  • 2000. — slovenački plivač Martin Strel, koji je pod motom u.Za mir, prijateljstvo i čiste vodeu. plivao Dunavom od izvorišta u Nemačkoj do ušća u Crno more, oborio rekord i ušao u Ginisovu knjigu s više od 2.900 preplivanih kilometara. Strel u pohod krenuo 25. juna.
  • 2000. — predsednik Demokratske Republike Kongo Loran Kabila proglasio privremenu skupštinu, prvo zakonodavno telo otkad je preuzeo vlast u maju 1997.
  • 2001. — arhiva Nacionalne bezbednosti, istraživačke organizacije sa sedištem u SAD, objavila dokument koji pokazuje da su zvaničnici SAD znali za umešanost Vlade Ruande u genocid 1994, kada su Huti ubili oko 800.000 Tutsija, a kada su mnoge zapadne zemlje odbile da intervenišu.

.

Rođenja

.

Smrti

.

Praznici i dani sećanja

.

Vanjske veze

.

Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar

p • r • u
Mjeseci i dani u godini
Januar 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Februar 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.
Mart 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
April 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Maj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Juni 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Juli 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
August 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Septembar 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Oktobar 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Novembar 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Decembar 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Drugi datumi 0. 1. • 30. 2. • 31. 2. • 0. 3.
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=21._8.&oldid=36690846