'''STEROIDI''' su specifična [[jedinjenje|jedinjenja]], u [[priroda|prirodi]] vrlo raširena, a [[gen]]etski povezana sa [[terpeni]]ma. Imaju važnu ulogu u životnim procesima.
'''Steroidi''' su specifična [[jedinjenje|jedinjenja]], u [[priroda|prirodi]] vrlo raširena, a [[gen]]etski povezana sa [[terpeni]]ma. Imaju važnu ulogu u životnim procesima.
Steroidi sadrže ugljenični skelet [[ciklopentanoperhidrofenantren]]a:
Steroidi sadrže ugljenični skelet [[ciklopentanoperhidrofenantren]]a:
R’ i R’’ su kod većine steroida [[metil grupa|metil grupe]], a R je neki [[ugljovodonik|ugljovodonični]] niz, dok je X [[hidroksilna grupa]] (kod [[sterol]]a, [[sterin]]a) ili [[keto grupa]].
R’ i R’’ su kod većine steroida [[metil grupa|metil grupe]], a R je neki [[ugljovodonik|ugljovodonični]] niz, dok je X [[hidroksilna grupa]] (kod [[sterol]]a, [[sterin]]a) ili [[keto grupa]].
Red 11:
Red 11:
Prostorni raspored supstituenata se označava slovima α i β. Kod α- konfiguracije supstituent se nalazi iza ravni prstena (njegova veza se označava tačkicama), a kod β- konfiguracije ispred ravni prstena (njegova veza se označava punom crtom).
Prostorni raspored supstituenata se označava slovima α i β. Kod α- konfiguracije supstituent se nalazi iza ravni prstena (njegova veza se označava tačkicama), a kod β- konfiguracije ispred ravni prstena (njegova veza se označava punom crtom).
Prirodni steroidi su [[Optički aktivna jedinjenja|optički aktivni]] i sadrže nekoliko asimetričnih C atoma, ali svaki određeni prirodni steroid ima svoju potpuno određenu [[konfiguracija|konfiguraciju]]. Na određivanju apsolutne konfiguracije steroida mnogo je radio [[Srbija|srpski]] [[hemičar]] [[Vladimir Prelog]].
Prirodni steroidi su [[Optički aktivna jedinjenja|optički aktivni]] i sadrže nekoliko asimetričnih C atoma, ali svaki određeni prirodni steroid ima svoju potpuno određenu [[konfiguracija|konfiguraciju]]. Na određivanju apsolutne konfiguracije steroida mnogo je radio [[Srbija|srpski]] [[hemičar]] [[Vladimir Prelog]].
Red 20:
Red 20:
:[[image:holesterin.gif]]
:[[image:holesterin.gif|thumb|Holesterin]]
Red 30:
Red 30:
Konfiguracija na trećem C atomu je suprotna od one kod sterina. U žuči su žučne kiseline povezane sa [[aminokiseline|aminokiselinama]] (na primer [[glikol]]om). Ispod je data formula holne kiseline:
Konfiguracija na trećem C atomu je suprotna od one kod sterina. U žuči su žučne kiseline povezane sa [[aminokiseline|aminokiselinama]] (na primer [[glikol]]om). Ispod je data formula holne kiseline:
'''Aglikoni srčanih glikozida.''' Glikozidi koji se nalaze u nekim [[biljka|biljkama]] (Digitalis p., Strophantus c.) imaju već u veoma malim dozama jako dejstvo na [[srčani mišić]] i nazivaju se srčani glikozidi. U većim količinama su jako [[otrov]]ni.
'''Aglikoni srčanih glikozida.''' Glikozidi koji se nalaze u nekim [[biljka|biljkama]] (Digitalis p., Strophantus c.) imaju već u veoma malim dozama jako dejstvo na [[srčani mišić]] i nazivaju se srčani glikozidi. U većim količinama su jako [[otrov]]ni.
Pri [[hidroliza|hidrolizi]] srčanih glikozida njihov [[molekul]] se razlaže na nekoliko molekula [[monosaharidi|monosaharida]] (na primer, digitoksozu i [[glukoza|glukozu]]) i specifični aglikon steroidne prirode koji se često naziva genin, a iz nekih glikozida se izdvaja i [[sirćetna kiselina]].
Pri [[hidroliza|hidrolizi]] srčanih glikozida njihov [[molekul]] se razlaže na nekoliko molekula [[monosaharidi|monosaharida]] (na primer, digitoksozu i [[glukoza|glukozu]]) i specifični aglikon steroidne prirode koji se često naziva genin, a iz nekih glikozida se izdvaja i [[sirćetna kiselina]].
Red 42:
Red 42:
:[[image:digitoxigenin.png]]
:[[image:digitoxigenin.png|thumb|Digitoksigenin]]
Red 49:
Red 49:
Od [[šećer]]a koji ulaze u sastav srčanih glikozida značajna je ''D-digitoksoza'' koja spada u metilpentoze (na C-5 je atom [[vodonik]]a zamenjen metil grupom) i 2-dioksišećeri. Ispod je data formula D-digitoksoze:
Od [[šećer]]a koji ulaze u sastav srčanih glikozida značajna je ''D-digitoksoza'' koja spada u metilpentoze (na C-5 je atom [[vodonik]]a zamenjen metil grupom) i 2-dioksišećeri. Ispod je data formula D-digitoksoze:
:[[image:d-digitoksoza.jpg]]
:[[image:d-digitoksoza.jpg|thumb|D-digitoksoza]]
Glikozid digitoksin je deo još složenijeg glikozida, tzv. Lanatozida A.
Glikozid digitoksin je deo još složenijeg glikozida, tzv. Lanatozida A.
Prstenovi A/B, B/C i C/D mogu biti konedezovani u cis- ili trans- položaju pri čemu se misli na međusobni položaj u prostoru atoma ili atomskih grupa koje se nalaze na zajedničkim C atomima za odgovarajuća dva susedna prstena. Prsteni B/C prirodnih steroida uvek imaju trans-konfiguraciju, prstenovi C/D skoro uvek trans- , dok prstenovi A/B mogu biti trans- (alo red steroida) ili cis- (normalni red steroida) kondenzovani. Prirodno da se šestoprsteni nalaze u najstabilnijoj konformaciji stolice.
Prostorni raspored supstituenata se označava slovima α i β. Kod α- konfiguracije supstituent se nalazi iza ravni prstena (njegova veza se označava tačkicama), a kod β- konfiguracije ispred ravni prstena (njegova veza se označava punom crtom).
Prirodni steroidi su optički aktivni i sadrže nekoliko asimetričnih C atoma, ali svaki određeni prirodni steroid ima svoju potpuno određenu konfiguraciju. Na određivanju apsolutne konfiguracije steroida mnogo je radio srpskihemičarVladimir Prelog.
U steroide spadaju i steroli (ili sterini), polnihormoni, hormoni nadbubrega, aglikoni srčanih glikozida, žučne kiseline, saponini i steroidni alkaloidi.
Sterini (steroli) sadrže u položaju 3 hidroksilnu grupu. Najvažniji sterin je holesterin (holesterol) koji se nalazi u svim ćelijama (posebno nervnim i u mozgu) i sastojak je žučnih kamenova. Organizamčoveka sadrži prosečno preko 100 grama holesterina:
Po strukturi mu je sličan biljni sterin, ergosterin, koji je genetski povezan sa vitaminom D2.
Žučne kiseline su visokomolekularne kiseline koje se nalaze u žuči i koje su po strukturi bliske steroidima. One su neophodne pri varenju jer mogu da emulguju masti i tako omogućavaju njihovu resorpciju (upijanje) u crevima. One imaju kraći bočni niz od sterina (5 C atoma) sa karboksilnom grupom na njegovom kraju.
Holna kiselina sadrži tri OH grupe (u položajima 3, 7 i 12) i dve CH3 grupe (u položakima 10 i 13).
Konfiguracija na trećem C atomu je suprotna od one kod sterina. U žuči su žučne kiseline povezane sa aminokiselinama (na primer glikolom). Ispod je data formula holne kiseline:
Aglikoni srčanih glikozida. Glikozidi koji se nalaze u nekim biljkama (Digitalis p., Strophantus c.) imaju već u veoma malim dozama jako dejstvo na srčani mišić i nazivaju se srčani glikozidi. U većim količinama su jako otrovni.
Pri hidrolizi srčanih glikozida njihov molekul se razlaže na nekoliko molekula monosaharida (na primer, digitoksozu i glukozu) i specifični aglikon steroidne prirode koji se često naziva genin, a iz nekih glikozida se izdvaja i sirćetna kiselina.
Genini sadrže ciklopentanoperhidrofenantrenski prsten povezan sa nezasićenim peto- ili šestočlanim laktonskim prstenom. Srčani glikozidi se dele na dve grupe: kardenolide i bufodienolide. Kardenolidi čine veću grupu srčanih glikozida.
Digitoksigenin je genin digitoksina. Hidroksilna grupa u položaju 3 se pri formiranju glikotida jedini sa ugljenim hidratom:
Digitoksigenin
Strofantidin je genin strofantina, a razlikuje se od digitoksigenina time što u položaju 10 umesto metil grupe sadrži aldehidnu grupu, a u položaju 5 ima OH grupu.
Od šećera koji ulaze u sastav srčanih glikozida značajna je D-digitoksoza koja spada u metilpentoze (na C-5 je atom vodonika zamenjen metil grupom) i 2-dioksišećeri. Ispod je data formula D-digitoksoze:
Glikozid digitoksin je deo još složenijeg glikozida, tzv. Lanatozida A.
Aktivnost srčanih glikozida potiče od aglikona steroidne prirode, a ostaci šećera omogućavaju rastvaranje glikozida.
Steroidni aglikoni saponina. Saponini (od sapo-sapun) su biljni glikozidi koji se rastvaraju u vodi uz obrazovanje koloidnihrastvora i koji već u malim dozama izazivaju hemolizu (razlaganje crvenih krvnih zrnaca). Aglikoni saponina mogu biti derivati terpena ili steroida.
