Jelena Đurović – razlika između verzija

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
m Dodat opis za jedanaestu referncu
m Dodat link ka strani Lotike Cilermajer
Red 3: Red 3:
==Biografija==
==Biografija==


Jelena je rođena u građanskoj porodici, jevrejsko-crnogorskog porekla. Kćerka je Vukašina Đurovića, uspešnog advokata koji je 1983. poginuo u saobraćajnoj nesreći, i Svetlane Davidovac. Njena majka Svetlana i baka Helena Škarda su tokom Jeleninog odrastanja držale jedinu rukavičarsku radnju u Beogradu, zanat koji je baka usavršila posle dolaska porodice u Srbiju, početkom 20. veka. Rođena sestra Jelenine prabake Serafine bila je Lotika "Loti" Celermajer, junakinja romana [["Na Drini ćuprija"]], [[Ivo Andrić|Ive Andrića]], dobitnika Nobelove nagrade za književnost 1961. Lotikina i Serafinina porodica je u 19. veku došla iz Krakova u Višegrad, da bi se po izbijanju ekonomske krize početkom 20. veka, jedan njen deo preselio u Beograd. Očeva familija potiče iz sela Vukovci, u dolini Zete, okolina Titograda (današnja Podgorica). I baba i deda po očevoj strani su bili partizani u NOB-u, što je zainteresovalo Jelenu za istoriju ovog pokreta. Takođe, i majčin deo familije podržavao je predratnu komunističku partiju, ali činjenica da niko nije bio član SK posle Drugog svetskog rata uzrokuje da porodica bude primorana da proda nekoliko radnji i imanje u centru Beograda. Zbog mešovitog porekla, za sebe tvrdi da je "jugoslovenka".
Jelena je rođena u građanskoj porodici, jevrejsko-crnogorskog porekla. Kćerka je Vukašina Đurovića, uspešnog advokata koji je 1983. poginuo u saobraćajnoj nesreći, i Svetlane Davidovac. Njena majka Svetlana i baka Helena Škarda su tokom Jeleninog odrastanja držale jedinu rukavičarsku radnju u Beogradu, zanat koji je baka usavršila posle dolaska porodice u Srbiju, početkom 20. veka. Rođena sestra Jelenine prabake Serafine bila je [[Lotika Cilermajer|Lotika "Loti" Cilermajer]], junakinja romana [["Na Drini ćuprija"]], [[Ivo Andrić|Ive Andrića]], dobitnika Nobelove nagrade za književnost 1961. Lotikina i Serafinina porodica je u 19. veku došla iz Krakova u Višegrad, da bi se po izbijanju ekonomske krize početkom 20. veka, jedan njen deo preselio u Beograd. Očeva familija potiče iz sela Vukovci, u dolini Zete, okolina Titograda (današnja Podgorica). I baba i deda po očevoj strani su bili partizani u NOB-u, što je zainteresovalo Jelenu za istoriju ovog pokreta. Takođe, i majčin deo familije podržavao je predratnu komunističku partiju, ali činjenica da niko nije bio član SK posle Drugog svetskog rata uzrokuje da porodica bude primorana da proda nekoliko radnji i imanje u centru Beograda. Zbog mešovitog porekla, za sebe tvrdi da je "jugoslovenka".


==Književnost==
==Književnost==

Verzija na datum 9 maj 2009 u 22:07

Jelena Đurović (13. jul 1973, Beograd, Jugoslavija) je novinar, pisac i politički aktivista. Njeno angažovanje odlikuje zalaganje za promenu sistema kulturne politike Republike Srbije, suočavanje sa odgovornošću za ratove na teritoriji bivše Jugoslavije, kao i afirmaciju antifašističkog pokreta iz perioda pre i za vreme Drugog svetskog rata.

Biografija

Jelena je rođena u građanskoj porodici, jevrejsko-crnogorskog porekla. Kćerka je Vukašina Đurovića, uspešnog advokata koji je 1983. poginuo u saobraćajnoj nesreći, i Svetlane Davidovac. Njena majka Svetlana i baka Helena Škarda su tokom Jeleninog odrastanja držale jedinu rukavičarsku radnju u Beogradu, zanat koji je baka usavršila posle dolaska porodice u Srbiju, početkom 20. veka. Rođena sestra Jelenine prabake Serafine bila je Lotika "Loti" Cilermajer, junakinja romana "Na Drini ćuprija", Ive Andrića, dobitnika Nobelove nagrade za književnost 1961. Lotikina i Serafinina porodica je u 19. veku došla iz Krakova u Višegrad, da bi se po izbijanju ekonomske krize početkom 20. veka, jedan njen deo preselio u Beograd. Očeva familija potiče iz sela Vukovci, u dolini Zete, okolina Titograda (današnja Podgorica). I baba i deda po očevoj strani su bili partizani u NOB-u, što je zainteresovalo Jelenu za istoriju ovog pokreta. Takođe, i majčin deo familije podržavao je predratnu komunističku partiju, ali činjenica da niko nije bio član SK posle Drugog svetskog rata uzrokuje da porodica bude primorana da proda nekoliko radnji i imanje u centru Beograda. Zbog mešovitog porekla, za sebe tvrdi da je "jugoslovenka".

Književnost

Jelena je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, odsek Pozorišna i radio produkcija, i sredinom devedesetih radi na nekoliko pozorišnih projekata, ali od teatra ubrzo odustaje, prvenstveno zbog korupcije i nepotizma[1] koji vladaju u ovoj oblasti srpske kulture. Jelenin diplomski rad "Pozornica u senci vešala" tretirao je programsku politiku beogradskih pozorišta za vreme vladavine Slobodana Miloševića, a deo ovog rada publikovan je u pozorišnom časopisu "Teatron". Period bombardovanja provodi živeći u Budimpešti gde pravi teze koji će kasnije postati roman "Kraljevstvo"[2]. Iako se tokom devedesetih specijalizovala za oblast odnosa sa javnošću, Jelena silom prilika prihvata ove poslove u marketinškim agencijama, u kojima radi u periodu 2000-2004. Tokom ovog perioda završava i objavljuje roman "Kraljevstvo", čiji je deo objavljen i u knjizi "Voices from the faultline"[3]. Iskustva u srpskom advertajzingu inspirišu je i za mnoge likove koji se pojavlju u narednom romanu "30. februar" čiji se izlazak očekuje 2009. ili 2010. godine.

Stil

Kako sama izjavljuje, najjači uticaj na stvaralaštvo Jelene Đurović imaju dela američkog pisca Breta Istona Elisa, koga ističe kao svoj "dvadesetogodišnji uzor". Takođe, Jelena često pominje i filmove "Dogvil" i "Element zločina" danskog reditelja Larsa Von Trira, i knjigu "Running wild" J.G. Ballarda kao presudne za razmišljanje o literarnim formama. O Triru i Elisu je napisala nekoliko novinskih članaka. U tekstovima, kao inspiraciju često spominje i radove Miroslava Krleže i dramu "Hrvatski Faust" Slobodana Šnajdera. Fascinacija anti-utopijom, satirom i transgresijom oseća se u "Kraljevstvu", gde je podsmevanje istoriji i pojmu nacije jedan od ključnih motiva. "Kraljevstvo" preispituje i meta-religiozna kabalistička učenja, slično načinu na koji to radi film PI Darena Aronofskog. Iako za sebe tvrdi da je ateista[4], Đurovićeva često ističe svoje jevrejsko poreklo[5] i poštovanje prema tradiciji i kulturi jevrejske zajednice. Prema informacijama koje je autorka postavila na blogu posvećenom promociji svog narednog romana[6], očekuje se da knjiga "30. februar" bude satirični omaž "Borilačkom klubu" Čaka Palanjuka uz elemente naučne fantastike i političkog trilera. Iako je na njenom zvaničnom sajtu postojao podatak da će Jelena Đurović pisati roman koji je analiza detinjstva i mladosti Adolfa Hitlera kroz perspektivu odbačenog umetnika, ona je u međuvremenu odustala od ove ideje, a ono što sledi je "špijunska trilogija". Zna se samo da je u pitanju pseudo-autobiografija, sa uporištem u petparačkim krimi/romanima, a naslov prvog dela je "Krvotok zločina". Izlazak ove knjige se očekuje početkom 2012. godine.

Politika

Po sopstvenom svedočenju, politički je aktivna od 1991.[7] ali se politici najozbiljnije posvećuje 2006. godine kada se učlanjuje u Liberalno Demokratsku Partiju. Posle srpskih parlamentarnih izbora u maju 2008. Jelena Đurović postaje odbornik LDP[8] na beogradskoj opštini Vračar. Iz radijskih nastupa i tekstova koje je objavila može se videti da se zalaže za prava manjina, sekularnu državu, hapšenje ratnih zločinaca i demonopolizaciju srpske privrede. Ipak, tekstovi joj se pretežno odnose na problematizaciju pojava u kulturi i medijima, kako u Srbiji tako i u Velikoj Britaniji, gde često boravi.

Novinarstvo

Đurovićeva je sredinom devedesetih završila višemesečni novinarski kurs koji je bio finansiran od strane tadašnjeg Soroš Fonda Jugoslavija. Od 1994. do 1995. radi na radiju "Studio B" kao autor i urednik emisije "Time in", a koju je takođe sponzorisao Soroš Fond. Od oktobra 2005. uređuje i piše na popularnom blogu "Agit Pop"[9] čiji je moto citat iz Frojdovog pisma Ajnštajnu, napisanog u Beču, septembra 1932: "DRAGI PROFESORE AJNŠTAJN... ...NO IPAK MOŽEMO DA KAŽEMO JEDNO: SVE ŠTO PODSTIČE RAZVOJ KULTURE, ISTOVREMENO DELUJE PROTIV RATA..."[10]. U međuvremenu Jelena piše za nekoliko srpskih novina[11], a od septembra 2008. postaje i deo uredničkog tima prve nezavisne internet radio stanice u Srbiji "Novi Radio Beograd"[12]. Na ovom radiju, do odlaska u London, uređuje dnevni program sredom, poziva na hapšenje Ratka Mladića, kritikuje Srpsku pravoslavnu crkvu, poziva na pomirenje sa Kosovskim Albancima, a u program često pušta američku himnu, čime provocira nacionaliste i evro-skeptike. Od početka 2009. sa dramaturgom Ivanom Velisavljevićem[13] vodi emisiju o filmu i pop-kulturi "Specijalno nevaspitanje", kao i emisiju "Slobodna ili smrt", koja se bavi emancipacijom i ulogom žena u politici, umetnosti i društvu. Ovaj program uređuje u saradnji sa srpskom glumicom Lenom Bogdanović[14]. Poznavalac je popularne muzike a kao omiljene grupe navodi britanski indi/pop bend Aztec Camera, francusku grupu Phoenix, Pola Sajmona i R.E.M. Napisala je i nekoliko tekstova o fenomenu Evrovizije, a zalaže se za ukidanje granica između "elitne" i "popularne" kulture[15].

Privatni život

Jelena Đurović je od 2004. do 2008. bila u braku sa srpskim slikarom Mironom Mutaovićem.

31. januara 2009. Jelena se udala se za Tomicu Oreškovića, potomka hrvatskog narodnog heroja Marka Oreškovića. Od februara 2009. Jelena živi između Beograda i Ričmonda u Londonu.

Reference

  1. ↑ Intervju Jelene Đurović časopisu Gay-Serbia: http://www.gay-serbia.com/intervju/2004/04-07-05-jelena-djurovic/index.jsp?aid=1437
  2. ↑ http://www.jelenadjurovic.com/
  3. ↑ http://www.zayupress.com/voices.html
  4. ↑ Editorijal magazina "Kvart", mart 2009.: http://2.bp.blogspot.com/_caaFwRlZM8E/SZxaBAZbeZI/AAAAAAAALy8/a5sqhJ7YFWg/s1600-h/macasev-kvart4.jpg
  5. ↑ http://www.jelenadjurovic.com/pages/oautoru.html
  6. ↑ http://www.tridesetifebruar.blogspot.com/
  7. ↑ http://agitpopkultura.blogspot.com/2007/04/graani-i-graanke-na-rubu-nervnog-sloma.html
  8. ↑ http://www.ldpvracar.org.rs/srpski/clanovi_OO.html
  9. ↑ http://agitpopkultura.blogspot.com
  10. ↑ http://findarticles.com/p/articles/mi_m1310/is_1993_March/ai_13886280/pg_7/?tag=content;col1
  11. ↑ Spisak tekstova koje je Jelena napisala i/ili uređivala u magazinima CAMP, FAAR i Glas: http://agitpopmagazine.blogspot.com/
  12. ↑ http://www.noviradiobeograd.com
  13. ↑ http://novikadrovi.net/biografije/
  14. ↑ http://www.imdb.com/name/nm0091655/
  15. ↑ http://agitpopkultura.blogspot.com/2005/10/agit-pop.html
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Jelena_Đurović&oldid=325714