29. 8. – razlika između verzija
Prijeđi na navigaciju
Prijeđi na pretragu
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m robot Mijenja: pt:29 de agosto |
m robot Dodaje: arz:29 اغسطس |
||
| Red 68: | Red 68: | ||
[[an:29 d'agosto]] |
[[an:29 d'agosto]] |
||
[[ar:29 أغسطس]] |
[[ar:29 أغسطس]] |
||
[[arz:29 اغسطس]] |
|||
[[ast:29 d'agostu]] |
[[ast:29 d'agostu]] |
||
[[az:29 avqust]] |
[[az:29 avqust]] |
||
Verzija na datum 29 januar 2009 u 11:04
29. kolovoza - 29. avgust
| Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartsb. |
| Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartčt. |
| Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartnd. |
29. august (kolovoz) (29.8.) je 241. dan godine po gregorijanskom kalendaru (242. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 124 dana.
Događaji
- 1189 - Dubrovnik je sklopio ugovor sa bosanskim banom Kulinom kojim se Dubrovčanima daje sloboda trgovanja u Bosni bez ikakvih ograničenja i nameta. Ugovor je jedan od najstarijih sačuvanih dokumenata u regionu.
- 1521 - Turci su pod komandom sultana Sulejmana Veličanstvenog osvojili Beograd i proglasili ga za sedište Smederevskog sandžaka. Beograd je postao pogranična tvrđava iz koje je turska vojska napadala Ugarsku i Austriju.
- 1526. - Osmanlijski sultan Sulejman I. pobijedio je na Mohačkom polju češko-ugarskog kralja Ludwiga II., koji se prilikom povlačenja utopio u reci. Ugarska država se raspala na tri dela: jedan je potpao pod Turke, drugim je zavladao ugarski vladar Jovan Zapolja, a treći je došao pod vlast Habsburga, koji su nakon Zapoljine smrti 1540. preuzeli ugarski presto.
- 1541. - Trupe Otomanskog Imperija osvajaju Budim (današnja Budimpešta).
- 1756 - napadom na Saksoniju, pruski kralj Fridrih II je otpočeo Sedmogodišnji rat, prvi oružani sukob svih evropskih sila koji se potom preneo na ratišta u Aziji i Severnoj Americi. Završen je 10.2. 1763. mirom u Parizu.
- 1820 - u Portu u Portugaliji je počela građanska revolucija koja je prisilila kralja Žoaoa VI da 1821. donese liberalni ustav, kojim su ukinuti inkvizicija i privilegije feudalaca.
- 1825 - Portugalija je priznala nezavisnost Brazila pod carem Pedrom I.
- 1842 - završen je prvi Opijumski rat između Kine i Velike Britanije sporazumom o miru u Nankingu, prema kojem je Kina morala da otvori svoje luke za evropsku trgovinu pod eksteritorijalnom režimu, a Hong Kong da prepusti Britancima.
- 1885 - nemački inženjer Gotlib Dajmler patentirao je prvi motocikl.
- 1943 - u pobuni protiv nemačke okupacije Danska je u Drugom svetskom ratu potopila svoju flotu od 30 ratnih brodova i nekoliko podmornica.
- 1944 - na zahtev izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije kralj Petar II Karađorđević posebnim ukazom oduzeo je komandu generalu Mihajloviću i pozvao vojsku da se stavi pod komandu Josipa Broza Tita. Kraljeva odluka objavljena je preko radija 12. septembra.
- 1945 - trupe SAD pod komandom generala Džordža Maršala počele su u Drugom svetskom ratu iskrcavanje na tlo poraženog Japana.
- 1949 - SSSR je u tajnosti izveo prvu eksploziju atomske bombe. Vest o tome objavile su 22. septembra SAD, Velika Britanija i Kanada.
- 1960 - Haza el Madžali, jordanski premijer poginuo je u eksploziji podmetnute bombe sa još 10 ljudi, za šta su optuženi teroristi iz Sirije.
- 1965 - američki vasionski brod „Džemini V“, sa astronautima Gordonom Kuperom i Čarlsom Konradom spustili su se u Atlantik nakon rekordnih osam dana provedenih u žemljinoj orbiti.
- 1978 - predsednik CK kineske Komunističke partije Hua Kuo-Feng posetio je Rumuniju, Jugoslaviju i Iran. To je označilo prekid izolacije Kine iz međunarodnih aktivnosti, koja je počela odlukom o „kulturnoj revoluciji“ u toj zemlji u avgustu 1966.
- 1991 - sovjetski parlament je suspendovao Komunističku partiju i zamrzao njene bankovne račune, pod optužbom da je bila umešana u pokušaj državnog udara (19-22. avgusta).
- 1995. - Pokrenuta je NATO-ova vojna operacija protiv bosanskih Srba.
- 1996 - ruski avion „Tupoljev 154“, koji je prevozio rudare na udaljeno arktičko ostrvo, udario je u jedan planinski vrh u Norveškoj. U toj najtežoj avionskoj nesreći na norveškom tlu poginuli su svi putnici i članovi posade (141).
- 1997 - ubistvo 300 ljudi u jednom alžirskom selu jedno je od najgorih krvoprolića koje su izvršili islamisti u toj zemlji.
- 1998 - u nesreći kubanskog aviona pri poletanju sa aerodroma u Kuitu (Ekvador) poginulo je 79 ljudi.
- 1999 - stanovnici Istočnog Timora su, uprkos strahu od nasilja, izašli na istorijski referendum, na kojem se 99 odsto izjasnilo za odvajanje od Indonezije.
- 2001 - vrhovni sud SAD osudio je trojicu direktora jedne elektronske firme iz okruga Marin (Kalifornija) za ilegalnu prodaju opreme Indiji, koju bi ona mogla upotrebiti za pravljenje nuklearnog oružja.
- 2005. - Uragan Katrina pogodio je američku obalu Meksičkog zaljeva i gotovo potpuno poplavio grad New Orleans u saveznoj državi Louisiani. Poginulo je više od 1,000 osoba a 500,000 moralo je napustiti svoje domove.
Rođenja
- 1434. - Janus Pannonius, hrvatski humanist, pjesnik i diplomat (u. 1472.)
- 1619 - Žan Batist Kolber, francuski državnik. ministar finansija kralja Luja XIV od 1661. godine, koji je merkantilističkom politikom učinio Francusku evropskom privrednom silom.
- 1632 - Džon Lok, engleski filozof. (u.1704).
- 1871 - Alber Lebren, francuski državnik.
- 1915 - Ingrid Bergman, švedska glumica.
- 1939 - Joel Schumacher, američki režiser, scenarist i filmski producent
- 1954 - Željko Ivanković, bosanski književnik i prevodilac
Smrti
- 1523. - Ulrich von Hutten, njemački humanist i pjesnik (r. 1488.)
- 1975 - Emon de Valera, irski državnik.
- 1982. - Ingrid Bergman, švedska filmska i kazališna glumica (r. 1919.)
- 2004. - Ivan Lacković Croata, hrvatski istaknuti likovni umjetnik (r. 1932.)