Filozofija

Filozofija se može definisati kao pokušaj razumevanja misterija egzistencije i stvarnosti. Takođe pokušava razumeti prirodu istine i znanja ali i naći osnovne vrednosti i važnosti u životu.

Odnos između ljudskog društva i prirode je takođe bitan deo filozofije koja pokušava stvoriti želju kod osoba ka čuđenju, zanimanju i želji za razumevanjem. Dakle, filozofija je proces analiziranja, kritikovanja, interpretacije i spekulacija.

Pojam filozofije

Termin „filozofija” je kovanica nastala od dve grčke reči: „philo” + „sophia”, što znači ljubav prema mudrosti. Tradicija filozofskog mišljenja duga je nešto više od 2500 godina i predstavlja jednu od najširih oblasti akademskog izučavanja. Uopšteno gledano za filozofiju bi se moglo reći da je to svaki oblik racionalnog istraživanja koji nastoji da odgonetne i pronađe princip bivstvovanja ili postojanja. U filozofskoj tradiciji možemo pronaći veliki broj različitih pristupa i metoda, počev od Sokratovog metoda postavljanja pitanja u obliku dijaloga, pa sve do analitičke filozofije, koja tradicionalne filozofske probleme (kao što su istina ili postojanje onog apsolutnog) prevazilazi logičkom analizom jezika. U tradicionalnom smislu filozofija se bavi fundamentalnim istraživanjem osnovnih fenomena ljudske egzistencije kao što su saznanje, umetnost, logika ili etika. U savremenijem obliku predmeti filozofskog istraživanja mogu biti najrazličitije teme, počev od filozofske logike, pa sve do filozofije seksa ili sporta. Filozofija u savremenom smislu takođe uključuje i istraživanja osnovnih principa različitih intelektualnih disciplina, a takvi pravci obično dobijaju ime prema nazivu discipline čijim se proučavanjem bave, kao što su filozofija matematike ili filozofija nauke.

Tradicionalno filozofsko držanje (od Sokrata i Platona pa sve do klasične nemačke filozofije) podrazumeva težnju ka otkrivanju apsolutnih onostranih principa egzistencije, pa stoga možemo reći da je filozofija tradicionalno povezana sa pitanjima i problemima otkrovenja, ili čak prosvetljenja u različitim učenjima hrišćanskih teologa ili teozofa. Međutim, ono što savremenu filozofiju razlikuje od antičke ili srednjevekovne filozofije, jeste njeno jasno razlikovanje od nauke i religije. Ovaj preokret donela je naučna revolucija XVII veka, tokom koje su istaknuti pojedinci zainteresovani za izučavanja prirode i njenih zakona sebe nazivali „prirodnim filozofima”. Razvoj univerziteta, profesionalizacija nauke i osamostaljivanje pojedninih naučnih disciplina doveli su do toga da se filozofija u akademskom smislu ograniči na našto uži krug problema i pitanja kojima se može baviti.

Ipak, još uvek je relativno rasprostranjeno shvatanje prema kome se filozofija bavi pitanjima koja su van domašaja prirodnih nauka ili religije. Tradicionalno određenje filozofije kao mišljenje mišljenja (videti Aristotel: Metafizika), mišljenje drugog reda ili meta nivo mišljenja je i danas prilično rasprostranjeno. Međutim, za razliku od religije, koja se zasniva na na idejama vere i otkrovenja, filozofija nastoji da u što većem broju slučajeva pruži racionalno objašnjenje svojih stavova.

Periodizacija razvoja filozofije

1. Antička filozofija (od VII veka p.n.e. do 529 g.)
2. Srednjovekovna filozofija (od 529 g. do XV veka)
3. Novovekovna filozofija (od XV veka do Hegelove smrti 1831 g. )
4. Savremena filozofija (od 1831 g. do danas)