1924

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1890-e | 1900-e | 1910-e | 1920-e | 1930-e | 1940-e | 1950-e | >
<< | < | 1920. | 1921. | 1922. | 1923. | 1924. | 1925. | 1926. | 1927. | 1928. | > | >>

1924. po kalendarima

Gregorijanski	1924. (MCMXXIV)
Ab urbe condita	2677.
Islamski	1342–1343.
Iranski	1302–1303.
Hebrejski	5684–5685.
Bizantski	7432–7433.
Koptski	1640–1641.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1979–1980.
• Shaka Samvat	1846–1847.
• Kali Yuga	5025–5026.
Kineski
• Kontinualno	4560–4561.
• 60 godina	Yang Drvo Miš (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11924.
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1924 (MCMXXIV) bila je prijestupna godina koja počinje u utorak.

Događaji

Januar/Siječanj

• 1. 1. - Počela s radom novopodignuta fabrika sapuna "Merima", Đurkovića, Ristića i Komp. u Kruševcu (osvećena 17. juna).
• 1. 1. - Šofer glumice Mabel Normand upucao milionera Courtlanda S. Dinesa njenim pištoljem, u kući se nalazila i Edna Purviance - karijere obe glumice će trpeti zbog ovoga.
• 1-4. 1. - Treća zemaljska konferencija ilegalne KPJ u Beogradu - predlaže se boljševizacija partije i federativno uređenje (ranije su uglavnom govorili o "plemenima" jednog naroda).
• 9. 1. - Nemački nacionalisti ubili palatinskog separatistu Franza Josefa Heinza.
• 10-12. 1. - Konferencija Male Antante u Beogradu.
• 17. 1. - Železnička pruga Bosanska Krupa - Bihać.
• 16 - 18. 1. - XIII partijska konferencija SKP(b): pobeda trijumvirata Staljin-Zinovjev-Kamenjev nad Levom opozicijom Lava Trockog - ocenjeno je da "seje razdor" u partiji a trockizam nazvan "sitnoburžoaskom devijacijom". Počevši od ove konferencije partijski skupovi su pod potpunom kontrolom vladajuće grupe.
• 21. 1. - Umro Lenjin (objavljeno 23. januara).

Ramsay MacDonald

• 22. 1. - Ramsay MacDonald je prvi laburistički premijer UK, nakon što je konzervativac Stanley Baldwin juče izgubio glasanje o poverenju.
• 25. 1. - Odbrambeni savez Francuske i Čehoslovačke.
• 25. 1. - Vlada traži od Skupštine da se Radić i Maček izdaju sudu po optužbi za veleizdaju i špijunažu (afera špijunke Androlić).
• 25. 1. - 5. 2. - Prve Zimske olimpijske igre 1924. u Šamoniju - Jugosloveni se takmiče u kros-kantri skijanju, sa slabim uspehom.
• 26. 1. - Petrograd postaje Lenjingrad (od 1991. Sankt Peterburg).
• 27. 1. - Potpisan Rimski ugovor - podeljena Slobodna Država Rijeka, grad pripada Italiji a Sušak Kraljevini SHS, uz zajedničku upravu nad lukom. Potpisan takođe i ugovor o prijateljstvu.

Drveni Lenjinov mauzolej

• 27. 1. - Lenjinovo telo položen u mauzolej (drveni do 1930, zatim današnja varijanta). Trocki je odsutan, Staljin mu je poslao telegram sa pogrešnim datumom.
• 31. 1. - Drugi svesavezni kongres Sovjeta ratifikovao Ustav SSSR.

Februar/Veljača

• 1. 2. - Velika Britanija priznala SSSR.
• 2. 2. - Aleksej Rikov novi predsednik Saveta narodnih komesara SSSR (do 1930).
• 5. 2. - Mahatma Gandhi pušten iz zatvora posle odsluženih dve od šest godina - tokom njegovog odsustva Indijski nacionalni kongres se podelio na frakcije, Hindusi i Muslimani se međusobno udaljili.
• 7. 2. - Italija priznala SSSR.
• 8. 2. - Krnjević i Maček iz HRSS, koja je odlučila da uzme svoja mesta u parlamentu, razgovaraju u Beogradu sa opozicijom, radi rušenja Pašićeve vlade i Rimskog ugovora. Istovremeno, Stjepan Radić u Beču izjavljuje da Pašić ima tajni plan o "amputaciji" Hrvatske i njenoj podeli sa Italijom i Mađarskom (tvrdnju će ponoviti u govoru u Vrpolju, u oktobru). Oteže se sa verifikacijom mandata HRSS, bez koje ne mogu glasati.
• 9. 2. - Osnovana Nahčivanska ASSR.
• 10. 2. - Okršaj vojske i žandarmerije sa kačakom Mehmetom Konjuhijem (Mehmedom Konjuhom), poginuli i civili, među kojima četiri žene i troje dece ili deset žena i osmoro dece. Osim Konjuhija u Polablju, aktivan je i izvesni Mehmed Mali u Drenici
• 12. 2. - U New Yorku održan koncert pod naslovom Experiment in Modern Music na kome je jazz orkestar Paul Whitemana premijerno izveo Gershwinovu kompoziciju "Rapsodija u plavom", djelo koje se smatra začetnikom "simfonijskog jazza".
• 14. 2. - Njujorška Computing-Tabulating-Recording Company promenila ime u International Business Machines (IBM).
• 19. 2. - U skupštini ratifikovan Rimski ugovor sa 123 prema 24 (Radić zakasnio).
• 23. 2. - Albanski premijer Ahmet Zogu ranjen u atentatu, nešto kasnije ga zamenjuje tast Šefket Verlaci.
• 26. 2. - U Minhenu počinje suđenje Adolfu Hitleru, Ludendorffu i još osmorici za Pivnički puč - Hitler koristi proces za propagiranje svoje politike.

Mart/Ožujak

• 3. 3. - Atatürkove reforme: ukinut kalifat u Turskoj (zbačen Abdul Medžid II.) - uklonjen poslednji ostatak sultanskog političkog sistema.
• 5. 3. - Šerif Meke Hussein bin Ali se proglasio za kalifa - većina ga ne priznaje, ubrzo dolazi do sukoba sa Ibn Saudom.
• 7. 3. - Formiran opozicioni blok: demokrate (Davidovićeva struja), HRSS, JMO (Spaho) i SLS (Korošec).
• 8. 3. - Tri eksplozije u rudniku kod mesta Castle Gate, Utah, poginuo 171 rudar.
• 8. 3. - Nikola Tesla izjavio da je usavršio sistem za bežični prenos energije.
• 11. 3. - Adolfo de la Huerta pobegao u SAD, čime je okončana njegova pobuna u Meksiku.
• 15. 3. - Gabriele d'Annunzio proizveden od italijanskog kralja u kneza od Montenevosa (Snežnik).

		Nikola Pašić
Nikola Pašić		Svetozar Pribićević

• 16. 3. - Svečano proglašena aneksija Rijeke Italiji.
• 18. 3. - Prikazan film The Thief of Bagdad.
• 24. 3. - Nakon što je 15 HRSS-ovaca položilo zakletvu, Nikola Pašić dao ostavku (odmah dobio novi mandat).
• 25. 3. - Proglašena republika u Grčkoj - Druga Helenska Republika (na referendumu 13. aprila, 70% je "za"), traje do 1935.
• 26. 3. - Svetozar Pribićević sa 14 kolega istupio iz demokratskog kluba, zbog Davidovićevog saveza sa HRSS i drugim "federalistima" u opozicionom bloku.
• 27. 3. - Formirana vlada Pašić-Pribićević (ovaj drugi dobio četiri portfelja i dva podsekretara), koalicija traje do sledeće godine.
• 29. 3. - "Radićevci" (HRSS) posle više godina dolaze u beogradski parlament (nemaju svi verifikovane mandate) - time vlada "P-P" gubi skupštinsku većinu.

April/Travanj

• 1. 4. - Adolf Hitler osuđen na pet godina zatvora zbog učešća u Pivničkom puču prethodnog novembra - odslužiće samo osam meseci u udobnoj prostoriji, tokom kojih će diktirati Mein Kampf.
• 3. 4. - Beulah Annan ubila svog ljubavnika i slušala džez - ovaj senzacionalni slučaj, i onaj Belve Gaertner, su inspiracija za dramu Chicago.
• 6. 4. - Osnovan Automobilski klub Kraljevine SHS.
• 6. 4. - Izbori u Italiji: Mussolinijeva Nacionalna lista dobija dve trećine glasova uz pomoć zastrašivanja.
• 8. 4. - U Turskoj ukinuti šerijatski sudovi.
• 12. 4. - Ostavka Pašićeve vlade - kriza.
• april-maj - Afera Ljubice Ljubičić, koja je umrla od policijskih batina u Glavnjači, optužena za krađu platna.
• april - Visok vodostaj Save i Dunava, poplava na beogradskom Dorćolu, Borči i Ovči.
• 16. 4. - Osnovan Metro-Goldwyn-Mayer (vlasnik Marcus Loew, šef studija Louis B. Mayer, šef produkcije Irving Thalberg).
• 18. 4. - Društvo Naroda prihvatilo da interveniše u reorganizaciji finansija u Mađarskoj.
• 20. 4. - Opozicionar Avni Rustemi smrtno ranjen u Tirani.
• 23. 4. - Otvorena Izložba Britanske imperije u Wembley-ju (do 1925).

Maj/Svibanj

• 1. 5. - Mihajlo Pupin dobio Pulicerovu nagradu za autobiografsko delo "Od pašnjaka do naučenjaka".
• 1. 5. - Studentkinja Ljubica Petrović iz Požarevca izvršila samoubistvo u Zagrebu zbog šikaniranja policije.
• 3. 5. - Inženjer Rudolf Fizir konstruisao prvi jugoslovenski avion.
• 3. 5. - Bozenhardtov incident: u potrazi za odbeglim zatvorenikom komunistom, berlinska policija upala u sovjetsku trgovačku delegaciju - nađeni dokumenti o vezama SSSR i KPD.
• 4. 5. - Izbori u Nemačkoj: socijaldemokrati ostaju najveća partija sa 100 mandata (- 2), konzervativna DNVP 95 (+ 24), na četvrtom mestu KPD sa 62 (+ 58), šesti Nacionalsocijalistički slobodarski pokret sa 32 mandata.

Leon Štukelj

• 4. 5. - 27. 7. - Olimpijada 1924 u Parizu - gimnastičar Leon Štukelj osvojio dve zlatne medalje.
• 5. 5. - Objavljen proglas HRSS (usvojen 1. 5.) kojim se reafirmira republikanstvo stranke (zabranjen broj "Slobodnog doma" koji ga je objavio).
• 6. 5. - Majski manifest: VMRO za ujedinjenje cele Makedonije, komunističku Balkansku federaciju i saradnju sa SSSR - razdor u organizaciji.
• 8. 5. - U Parizu potpisana Klajpedska konvencija: priznat litvanski posed nad Klajpedskom oblašću (bivši Memel).
• 10. 5. - J. Edgar Hoover postavljen na čelo Istražnog biroa (kasnije Federalni istražni biro, FBI), ostaje na čelu službe do smrti 1972.
• 12. 5. - U Osijeku počelo suđenje čuvenom razbojniku Jovanu Stanisavljeviću Čarugi.
• 19. 5. - Nakon što je demokrata Ljuba Davidović vratio mandat, kriza završena time što mandat za radnu vladu, u istom sastavu kao do 12. 4., ponovo dobija Nikola Pašić, (zakletva položena 21. 5.).
• 20. 5. - Umro Bogd han, nominalni vladar Mongolije.
• 21. 5. - Bogati studenti Leopold i Loeb ubili iz zabave 14-godišnjeg Bobbyja Franksa - ubrzo su uhapšeni.
• 23 - 31. 5. - XIII kongres SKP(b): potvrđena pobeda Trijumvirata nad Levom opozicijom. Lenjinov testament predstavljen na restriktivan način, njegovo pominjanje tokom sednica zabranjeno.
• 24. 5. - U SAD potpisan novi Zakon o imigraciji - dodatno ograničeno useljavanje iz južne i istočne Evrope i zabranjeno useljavanje iz Azije.
• 27. 5. - Nakon što su verifikovani mandati Hrvatske republikanske seljačke stranke, zasedanje skupštine zaključeno do 20. 10. - opozicija negoduje, nazivajući to državnim udarom.
• 29. 5. - Eskplozije u centralnom pirotehničkom zavodu rumunske vojske u Kotročeniju kod Bukurešta, veliki broj mrtvih, oštećena i kraljevska palata.
• 30. 5. - Socijalistički političar Giacomo Matteotti otvoreno u italijanskom parlamentu optužuje fašiste za prevaru i nasilje na prošlim izborima.

Jun/Juni/Lipanj

Datoteka:FanNoli.jpg

Fan Noli

• 1. 6. - Sukob komunista i orjunaša u Trbovlju, mrtvi na obe strane.
• 1. 6. - U Beogradu počelo snimanje filma "Kačaci u Topčideru".
• 1. 6. - Junska revolucija u Albaniji, na vlast dolazi pravoslavni episkop Fan Noli dok Ahmet Zogu beži u Jugoslaviju.
• 1. 6. - Atentant na austrijskog kancelara Ignaza Seipela, pogođen u grudi ali preživeo.
• 2. 6. - U SAD potpisan Zakon o državljanstvu Indijanaca.
• 7. 6.? - Stjepan Radić u Moskvi.
• 8. 6. - George Mallory i Andrew Irvine krenuli na vrh Mount Everesta - nikad više nisu viđeni.
• 10. 6. - Fašisti kidnapovali i ubili socijalističkog lidera Giacoma Matteottija (telo pronađeno tek 16. avgusta).
• 10. 6. - Albanski pobunjenici zauzeli Tiranu.
• 13. 6. - Tornado u blizini Budimpešte, procenjene snage F4.
• 13. 6. - Gaston Doumergue je novi predsednik Francuske (do 1931).
• 23. 6. - U pograničnom incidentu na jugoslovensko-italijanskoj granici kod Uneca poginuo italijanski graničar (orjunaši?).
• 23. 6. - Američki oficir Russell Maughan uspeo da između zore i mraka preleti od New Yorka do San Francisca.
• 25. 6. - Velike tuče pravoslavaca i muslimana kod Vasinog hana i Mokrog blizu Sarajeva.

Jul/Juli/Srpanj

• 1. 7. - Stjepan Radić u Moskvi pristupio Međunarodnom seljačkom savezu (Seljačkoj internacionali - Krestinterni).
• 2. 7. - Italijanski graničari ubili nedaleko od Uneca dvojicu jugoslovenskih i ranili jednog studenta.
• 5. 7. - Tenentismo: grupa oficira se pobunila i stavila pod kontrolu São Paulo, zbog čega će grad biti bombardovan.
• 15. 7. - Veliki okršaj žandarmerije i vojske sa kačakom Azemom Bejtom (Azem Galica) u Galici i okolnim selima južno od Kosovske Mitrovice - 12 poginulih na strani vlasti i nezvaničnih "600 Arnauta" na drugoj.
• 15. 7. - Britanci prepustili Italijanima današnji Jubaland u Somaliji.

Ljubomir Davidović, premijer KSHS, jul - oktobar 1924.

• 16. 7. - Nikola Pašić dao ostavku, traži nove izbore. Novu vladu pokušava da sastavi predsednik skupštine Ljuba Jovanović, takođe radikal.
• 18. 7. - Rulja u Teheranu ubila američkog vicekonzula Roberta Imbrieja, navodno su mislili da je bahajac, ili se možda radilo o naftnim intrigama.
• 19. 7. - Masakr u Napalpíju: policija i rančeri ubili oko 400 pripadnika naroda Toba u severoistočnoj Argentini.
• 25. 7. - Campbellov slučaj: v.d. urednik novina KP Velike Britanije pozvao vojnike da okrenu oružje na svoje ugnjetače umesto na druge radnike.
• 27. 7. - Tarliski incident: grčki oficir ubio 17 seljaka Bugara u blizini Drame.
• 28. 7. - Zakletvu položila vlada Ljube Davidovića (Demokratska stranka, u koaliciji sa Korošecom i Spahom, ostavljena mesta za radićevce).
• jul - Peti svetski kongres Kominterne - u rezoluciji o nacionalnom pitanju u Jugoslaviji se zalaže za samoopredeljenje i samostalnu Sloveniju, Hrvatsku i Makedoniju.

Avgust/August/Kolovoz

Datoteka:Historical map of Saudi Arabia AD 1921.svg

Arabija do 1924.

• 1. 8. - U Beogradu osnovan FK Obilić.
• 3/4. 8. - Sovjetski Napad na Stołpce, pogranični grad u Poljskoj (sada u Belorusiji).
• 11. 8. - Lee de Forest snimio predsednika Coolidgea procesom Phonofilm - američki predsednik prvi put na zvučnom filmu.
• 12. 8. - Radić se vratio u Zagreb.
• 16. 8. - Na Londonskoj konferenciji prihvaćen tzv. Dawesov plan za isplatu njemačkih reparacija: kraj okupacije Rura, obaveza isplate od 1 milijarde maraka prve godine do 2,5 milijarde godišnje posle pet godina, SAD će dati 800 miliona maraka zajma Njemačkoj (prevaziđeno Youngovim planom 1929).
• 25. 8. - Vlada uspostavila pokrajinsku upravu u Zagrebu.
• 28. 8. - Patrijarh Dimitrije ustoličen u Peći.
• 28.8. - 5. 9. - Neuspešni Avgustovski ustanak u sovjetskoj Gruziji.
• 29. 8. - Počinje Saudijsko osvajanje Hidžaza: Ibn Saudove snage napadaju hašemitsku Kraljevinu Hidžaz - prvi pada Taif.
• 31. 8. - Ubijen Todor Aleksandrov, lider VMRO-a koji se protivio saradnji sa Kominternom.

Septembar/Rujan

• 1. 9. - U KSHS osnovan Ruski opšte-vojni savez (ROVS), antikomunistička organizacija belih Rusa.
• 9. 9. - Bitka u Hanapepeu: u okršaju na Havajima poginulo 16 štrajkača, Filipinaca zaposlenih na plantažama šećera, i četiri policajca.
• 9. 9. - Počinju Kohatski neredi protiv Hindusa i Sika u Kohatu na severozapadu Britanske Indije - preko 155 mrtvih, mnogo izbeglica; Mahatma Gandhi počinje post 18-tog.
• 14. 9. - Velika skupština HRSS, pozdravljena Davidovićeva vlada.
• 15. 9. - U severnoj Kini počinje Drugi Zhili–Fengtianski rat, u novembru pobeđuje Fengtianska klika, podržana od Japanaca.
• 19. 9. - Prvi probni koncert Radio-telegrafske stanice u beogradskoj Rakovici - početak radio difuzije u Srbiji.
• ca. 20. 9. - Kralj zahteva da radićevci uđu vladu pod uslovom da polože zakletvu pred njim i da se s njima sklopi prethodno sklopi definitivan sporazum, a vladini krugovi bi ostavili takav sporazum nakon ulaska u vladu.
• 24. 9. - U Beču prikazan kratki film Ballet Mécanique.
• 28. 9. - Američki vojni piloti završili prvu vazdušnu cirkumnavigaciju, obišli su svet za 175 dana, uz 74 stanke.
• 29. 9. - U Ženevi potpisan Politis–Kalfovljev protokol, kojim se slavofoni u Grčkoj smatraju za Bugare - KSHS protestuje i traži da ovi budu priznati kao Srbi.

Oktobar/Listopad

• 1. 10. - Radio Beograd ima prvi početak (studio u zgradi Prve hrvatske štedionice, Knez Mihajlova 42, emitovanje iz Rakovice na 1650 m), prvi na Balkanu, deveti u Evropi - subvencije Ministarstva PTT ukinute 1926, kontinualno emitovanje od 1929.
• 2. 10. - U Društvu naroda odobren Ženevski protokol za mirno rešenje međunarodnih sporova koji predviđa obaveznu arbitraciju i generalno razoružanje - nije ostvareno.
• 3. 10. - Hussein bin Ali prepustio svom sinu Aliju titule šerifa Meke i kralja Hidžaza i otišao u inostranstvo.
• 6. 10. - U Italiji počinje emitovanje prve radio stanice, 1-RO, današnji Rai Radio 1.
• 8. 10. - Britanska vlada Ramsaya MacDonalda poražena u parlamentu zbog njenog odnosa prema Campbellovom slučaju - sledi raspuštanje parlamenta i novi izbori.
• 12 - 15. 10. - Vazdušni brod USS Los Angeles preneo poštu iz Nemačke u SAD.
• 8. 10. - Ministar vojni, đeneral Stevan Hadžić, dao ostavku i izazvao krizu vlade (Stjepan Radić, čiji je HRSS trebao da uđe u vladu, tražio smanjivanje vojske na polovinu, i da Hrvati služe u blizini doma).
• 12. 10. - Radićev govor u Vrpolju - oštro, ali se ne isključuje sporazum sa monarhijom.
• 13. 10. - Saudijske snage (vahabiti) zauzele Meku bez borbe.
• 14. 10. - Nacionalno razgraničenje u SSSR: iz dela Turkestanske ASSR osnovana Kara-Kirgiska Autonomna oblast u sastavu RSFSR (kasnije Autonomna SSR, od 1936. Kirgiska SSR).
• 15. 10. - Vlada Ljube Davidovića dala ostavku, na zahtev Kralja.
• 15. 10. - André Breton objavio svoj Nadrealistički manifest.
• 23. 10. - General Feng Yuxiang promenio stranu, izveo Pekinški puč i omogućio pobedu Fengtianske klike.
• 25. 10. - U britanskoj štampi se pojavljuje "Zinovjevljevo pismo", navodna instrukcija Kominterne za KP Velike Britanije - smatra se da je ovo uticalo na predstojeće izbore.
• 27. 10. - Nacionalno razgraničenje u SSSR: od delova Turkestanske ASSR, Horezmanske NSR i Buharske NSR osnovane Uzbečka i Turkmenska Sovjetska Socijalistička Republika; unutar Uzbečke SSR se nalazi Tadžička Autonomna SSR (od 1929. Tadžička SSR).
• 28. 10. - Francuska priznala SSSR.
• 29. 10. - Izbori u UK: konzervativci 412 mandata (+ 154), laburisti 151 (- 40), liberali 40 (- 118).
• 31. 10. - U Milanu prvi međunarodni kongres predstavnika svetskih štednih ustanova (od 1989. Svetski dan štednje).

Novembar/Studeni

• 4. 11. - Predsednički izbori u SAD: predsednik Calvin Coolidge (republikanac) ubedljivo pobedio na izborima i dobio sopstveni mandat.
• 4. 11. - Konzervativac Stanley Baldwin je ponovo premijer UK (do 1929); kancelar eksčekera (blagajne) je Winston Churchill.
• 4. 11. - Crnokošuljaši se potukli u Rimu sa antifašističkim veteranima, zbog čega se Mussolini mora izvinjavati kasnije tokom meseca.
• 5. 11. - Poslednji kineski car Pu Yi napustio Zabranjeni grad nakon što je general Feng Yuxiang poništio raniji aranžman.
• 6. 11. - Nova vlada Pašić-Pribićević.
• 7. 11.? - Na putu između Bijelog Polja i Šahovića ubijen Boško Bošković, bivši okružni načelnik.
• 9-10. 11. - Zločin u Šahovićima - Kolašinci, Boškovićevi bratstvenici, svete se za njegovo ubistvo muslimanima u Šahovićima i okolini.
• 10. 11. - Raspuštena Skupština KSHS, izbori zakazani za 8. 2. 1925, sastanak nove Skupštine za 7. 3.
• 10. 11. - Turska: Narodna stranka preimenovana u Republikanska narodna stranka (CHP), jedina partija u zemlji do 1945.
• 12. 11. - "Aventinska secesija": opozicija bojkotuje italijanski parlament kojim dominiraju fašisti.
• 19. 11. - Smrt filmskog producenta i režisera Thomasa H. Incea - zvanično od infarkta ali kruže glasine da je upucan na Hearstovoj jahti.
• 19. 11. - U Kairu ubijen Sir Lee Stack, generalni guverner Anglo-Egipatskog Sudana, egipatski premijer Saad Zaghloul će zbog ovoga biti smenjen 24-og.
• 23. 11. - Edwin Hubble objavio u New York Times-u da Messier 31 u Andromedi nije prosta maglina već zasebna galaksija, i da je Mlečni put samo jedna od galaksija.
• 26. 11. - Proglašena Narodna Republika Mongolija, sovjetski satelit.

Decembar/Prosinac

• 1. 12. - Francuski mandat za Siriju i Liban: iz ranije Sirijske federacije napravljena Država Sirija, od Država Alep i Damask, bez Alavitske Države.
• 1. 12. - Estonski pokušaj puča 1924.: suzbijena komunistička pobuna u Estoniji, preko 150 mrtvih na obe strane.
• 1. 12. - Inauguriran predsjednik Meksika Plutarco Elías Calles (do 1928), populist, anti-katolik.
• 4. 12. - Zbor beogradskih studenata u znak podrške zagrebačkim kolegama koji štrajkuju zbog penzionisanja nekoliko profesora - došlo do sukoba sa policijom. Štrajkuje se i na ljubljanskom univerzitetu, Pašićeva vlada "nacionalizuje" tri univerziteta.
• 4. 12. - Prikazan von Stroheimov film Greed.
• 7. 12. - Posvećen fra Ivan Rafael Rodić, prvi beogradsko-smederevski nadbiskup.
• 7. 12. - Novi izbori u Nemačkoj: vodeće partije zadržale pozicije, komunisti i nacisti opali.
• 13. 12. - Ahmet Zogu ulazi u Albaniju uz jugoslovensku pomoć, iz Grčke ulazi Myfid bej Libohova.
• 13. 12. - Vlada KSHS naredila rasturanje Nezavisne radničke partije, paravana za KPJ.
• 19. 12. - "Reč", list samostalnih demokrata, objavljuje isfabrikovanu verziju dokumenta o pristupanju HRSS Krestinterni.
• 20. 12. - Generalna amnestija za političke zatvorenike u Nemačkoj, Adolf Hitler pušten iz zatvora, kao i anarhistički književnik Erich Mühsam.
• 22. 12. - Ino-ministar Momčilo Ninčić se vratio s puta u Rim i Pariz.
• 23. 12. - Vlada odlučila da rasturi HRSS i pohapsi njeno vođstvo, na osnovu Zakona o zaštiti države, jer je ocenjeno da od stranke preti "boljševička opasnost" (pristupanje Seljačkoj internacionali). Obznana tek 2. januara, u iščekivanju rascepa u HRSS.
• 24. 12. - Zogu ušao u Tiranu, pad Fan Nolija.
• 24. 12. - Putnički avion de Havilland DH.34 pao na Croydonskom aerodromu u južnom Londonu, osam mrtvih.
• 24. 12. - Požar u maloj školi u Babbs, Oklahoma, poginulo 36 ljudi.
• 24. 12. - Žandarmi pucali na beogradskoj Velikoj pijaci (dan. Studentski trg) na besnog psa, ranjen jedan student.
• 26. 12. - Bugarski premijer Cankov posetio Beograd.
• 31. 12. - Crnokošuljaški konzuli zahtevaju od Mussolinija da slomi opoziciju, ili će mu otkazati poslušnost.

Kroz godinu

• Osnovani Udruženje srpskih četnika za Kralja i Otadžbinu i Udruženje srpskih četnika Petar Mrkonjić.
• Utemeljen AEK Atena BC, košarkaški klub.
• Apački ratovi, odn. Renegatski period Apačkih ratova: poslednji upad Apača u SAD, čime su definitivno završeni Indijanski ratovi.
• Nacionalna hokejaška liga (NHL) proširena iz Kanade na SAD.
• Ideja za đubre ("smetlište") u Beogradu: kante sa poklopcem u svakom dvorištu, koje će se periodično prazniti; uspešna proba izvršena u Mihailovoj i Milanovoj ulici.

Rođenja

Januar/Siječanj – Februar/Veljača

• 8. 1. - Ron Moody, glumac († 2015)
• 9. 1. - Anka Pađen, narodni heroj († 1945)
• 10. 1. - Dragutin Kosovac, predsjednik Izvršnog vijeća SRBiH († 2012)
• 14. 1. - Mira Sanjina, balerina, koreografkinja i baletna pedagoginja († 2010)
• 15. 1. - Hamdija Pozderac, predsjednik Predsjedništva SRBiH, član Predsjedništva SFRJ († 1988)
• 16. 1. - Aleksandar Tišma, književnik, akademik († 2003)
• 22. 1. - Mira Trailović, srpska pozorišna rediteljica, osnivač BITEF-a († 1989.)
• 24. 1. - Benny Hill, engleski komičar († 1992.)
• 27. 1. - Rauf Denktaš, lider kiparskih Turaka († 2012)

• 2. 2. - Mira Alečković, srpska književnica († 2008)
• 6. 2. - Marija Vidović Abesinka, narodni heroj († 1942)
• 10. 2. - Miodrag Todorović Krnjevac, harmonikaš i kompozitor († 1991)
• 19. 2. - Lee Marvin, glumac († 1987)
• 20. 2. - Gloria Vanderbilt, umetnica, naslednica Vanderbiltovih
• 21. 2. - Robert Mugabe, predsednik Zimbabvea
• 27. 2. - Jovan Šajnović, srpski dirigent, profesor, dir. Beogradske opere i filharmonije († 2004)
• 28. 2. - Tihomir Vrebalov, srpski genetičar, političar, akademik († 2007)

Mart/Ožujak – April/Travanj

• 3. 3. - Tomiichi Murayama, premijer Japana
• 3. 3. - Lys Assia, prva pobednica Pesme Evrovizije
• 18. 3. - Vojislav Simić - Bubiša, srpski kompozitor i dirigent
• 25. 3. - Roberts Blossom, glumac (* 2011)
• 27. 3. - Sarah Vaughan, džez pevačica (* 1990)
• 28. 3. - Freddie Bartholomew, glumac, TV reditelj (* 1992)

• 1. 4. - Miodrag Petrović Čkalja, srpski glumac († 2003)
• 1. 4. - Budimir Lončar, savezni sekretar spoljnih poslova SFRJ
• 3. 4. - Marlon Brando, glumac († 2004)
• 15. 4. - Sir Neville Marriner, dirigent, violionista
• 16. 4. - Henry Mancini, kompozitor († 1994)
• 17. 4. - Jovan Kratohvil, srpski vajar i sportista († 1998)
• 21. 4. - Zora Korać, reditelj i urednik RTB († 2001)
• 23. 4. - Julije Knifer, slikar († 2004)
• 24. 4. - Ksenija Divjak, slikarka († 1995)
• 28. 4. - Kenneth Kaunda, prvi predsednik Zambije
• 30. 4. - Đura Jakšić, dirigent († 1991)

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj

• 1. 5. - Enriko Josif, srpski kompozitor († 2003)
• 4. 5. - Nenad Brixy, novinar, književnik, prevodielj "Alana Forda" († 1984)
• 6. 5. - Puriša Đorđević, srpski režiser i scenarista
• 9. 5. - Martin Jonaš, slikar-naivac († 1996)
• 9. 5. - Bulat Okudžava, književnik, kompozitor († 1997)
• 12. 5. - Vladimir Šipčić, oficir JVuO, posleratni gerilac († 1957)
• 15. 5. - Srpko Medenica, poručnik JVuO, posleratni gerilac († 1951)
• 22. 5. - Charles Aznavour, francuski šansonijer, skladatelj i glumac
• 26. 5. - Mike Bongiorno, italijanski TV-voditelj († 2009.)

• 4. 6. - Dennis Weaver, glumac († 2006)
• 6. 6. - Vojislav Korać, arhitekta i akademik († 2010)
• 12. 6. - George H. W. Bush, predsednik SAD
• 15. 6. - Ezer Weizman, predsednik Izraela († 2005)
• 20. 6. - Chet Atkins, country gitarista i producent († 2001)
• 25. 6. - Sidney Lumet, filmski režiser († 2011)

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz

• 4. 7. - Eva Marie Saint, glumica
• 15. 7. - Petar Slovenski, glumac, novinar, radio-voditelj († 2002)
• 20. 7. - Vukoman Vule Aračić, pripadnik JVuO († 1944)
• 20. 7. - Dušan Bilandžić, povjesničar, akademik HAZU († 2015)
• 21. 7. - Slavko Simić, srpski glumac († 2007)
• 22. 7. - Fedor Škubonja, filmski redatelj († 2008)
• 24. 7. - Aleksandar Flaker, teoretičar književnosti († 2010)
• 25. 7. - Pajsije Svetogorac, svetac († 1994)
• 28. 7. - Aleksandar Đorđević, reditelj († 2005)

• 1. 8. - Abdulah, kralj Saudi Arabije († 2015)
• 2. 8. - Vladeta Jerotić, neuropsihijatar, književnik, akademik SANU
• 2. 8. - James Baldwin, američki pisac († 1987)
• 12. 8. - Muhammad Zia-ul-Haq, pakistanski general i predsednik († 1988)
• 13. 8. - Aleksandar Karađorđević, sin kneza Pavla
• 14. 8. - Drago Malović, glumac († 2014)
• 15. 8. - Robert Bolt, dramski pisac, scenarista († 1995)
• 23. 8. - Ephraim Kishon, izraelski humorist, dramatičar, scenarist i filmski redatelj († 2005.)
• 28. 8. - Berislav Klobučar, dirigent († 2014)
• 31. 8. - Ilija Stojanović, profesor univerziteta i akademik († 2007)

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad

• 2. 9. - Daniel arap Moi, predsednik Kenije
• 5. 9. - Velimir Životić, glumac († 2011)
• 8. 9. - Rajka Vali, pjevačica († 2011)
• 13. 9. - Maurice Jarre, kompozitor († 2009)
• 16. 9. - Lauren Bacall, američka filmska glumica († 2014)
• 21. 9. - Milenko Bojanić, predsednik Izvršnog veća SR Srbije († 1987)
• 28. 9. - Marcello Mastroianni, glumac († 1996)
• 30. 9. - Truman Capote, američki pisac († 1984)

• 1. 10. - Jimmy Carter, predsednik SAD
• 10. 10. - Ed Wood, glumac, režiser († 1978)
• 10. 10. - Veljko Mandić, glumac († 1988)
• 21. 10. - Nikola Milić, glumac († 2000)

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac

• 1. 11. - Süleyman Demirel, predsednik Turske († 2015)
• 3. 11. - Milan Kotlić, kompozitor, trombonista i kontrabasista († 1993)
• 8. 11. - Radovan Vlajković, predsednik Predsedništva SFRJ († 2001)
• 20. 11. - Benoit Mandelbrot, matematičar († 2010)
• 21. 11. - Milka Planinc, predsjednica Saveznog izvršnog vijeća († 2010)
• 22. 11. - Geraldine Page, glumica († 1987)
• 25. 11. - Ante Marković, posljednji predsjednik Saveznog izvršnog vijeća († 2011.)

• 1. 12. - Pavle Ivić, lingvista, akademik SANU († 1999)
• 1. 12. - Jelica Mašković, narodni heroj († 1942)
• 2. 12. - Alexander Haig, general, državni sekretar SAD († 2010)
• 7. 12. - Jovanka Broz rođ. Budisavljević, supruga Josipa Broza Tita († 2013)
• 7. 12. - Mário Soares, predsednik Portugala
• 10. 12. - Mladen Jagušt, dirigent
• 12. 12. - Nandor Glid, akademski vajar († 1997)
• 12. 12. - Ed Koch, gradonačelnik Njujorka († 2013)
• 25. 12. - Rod Serling, TV pisac, producent († 1975)
• 25. 12. - Atal Bihari Vajpayee, premijer Indije

Kroz godinu

• Veselin Đurović – Aga, narodni heroj († 1943)
• Milanka Kljajić, narodni heroj († 1943)
• Borislav Pašćan, dirigent, pedagog († 1981)

Smrti

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 21. 1. - Vladimir Iljič Lenjin, predvodnik Oktobarske revolucije, osnivač KPSS i Sovjetskog Saveza (* 1870.)
• 24. 1. - Marie-Adélaïde, bivša velika vojvotkinja Luksemburga (* 1894)

• 2. 2. - Aleksa Šantić, srpski pesnik (* 1868)
• 3. 2. - Woodrow Wilson, bivši predsednik SAD (* 1856)
• 16. 2. - Wilhelm Schmidt, konstruktor parne mašine sa pregrejanom parom (* 1858)
• 17. 2. - Henry Bacon, arhitekta (* 1866)
• 21. 2. - Šćepan Mijušković, crnogorski oficir (* 1872)

• 9. 3. - Panajotis Danglis, grčki general (* 1853)
• 11. 3. - Ivan Evstratijev Gešov, bivši premijer Bugarske (* 1849)
• 22. 3. - Robert Nivelle, francuski general (* 1856)
• 25. 3. - Milka Grgurova-Aleksić, glumica (* 1840)
• 27. 3. - Dušan Vasiljev, književnik (* 1900)

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 3. 4. - Jovan Tomašević, organizator KPJ u Crnoj Gori (* 1892)
• 10. 4. - Hugo Stinnes, nemački industrijalac i političar (* 1870)
• 14. 4. - Louis Sullivan, arhitekta, "otac modernizma" (* 1856)
• 21. 4. - Eleonora Duse, talijanska glumica (* 1858.)
• 22. 4. - Avni Rustemi, albanski političar i atentator (* 1895)

• 4. 5. - E. Nesbit, spisateljica, levičarska aktivistkinja (* 1858)
• 7. 5. - Dimitar Blagoev, bugarski političar (* 1856)
• 15. 5. - Paul Henri Balluet d'Estournelles de Constant, francuski diplomat, nobelovac za mir (* 1852)
• 20. 5. - Bogd Han, hagan Mongolije (* ca. 1869)
• 25. 5. - Ljubov Popova, slikarka (* 1889)

• 3. 6. - Franz Kafka, književnik (* 1883.)
• 10. 6. - Giacomo Matteotti, italijanski socijalista i antifašista (* 1885)

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 13. 7. - Alfred Marshall, ekonomski teoretičar (* 1842)
• 15. 7. - Azem Galica, vođa kačaka (* 1889)

• 3. 8. - Joseph Conrad, engleski prozaist poljskoga podrijetla (* 1857.)
• 31. 8. - Todor Aleksandrov, makedonsko-bugarski revolucionar (* 1881)

• 6. 9. - Marie Valerie von Österreich, najmlađe dijete Franje Josipa (* 1868)

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 1. 10. - Milenko Paunović, kompozitor, dramski pisac (* 1889)
• 12. 10. - Anatole France, francuski književnik, nobelovac (* 1844.)
• 20. 10. - Jovan Danić, prvi srpski neuropsihijatar (* 1854)
• 21. 10. - Viktor Kovačić, arhitekt (* 1874)
• 29. 10. - Frances Hodgson Burnett, spisateljica za decu (* 1849)

• 1. 11. - Josip Lang, zagrebački biskup (* 1857)
• 1. 11. - Mihailo Gavrilović, istoričar, diplomata (* 1868)
• 4. 11. - Gabriel Fauré, kompozitor (* 1845)
• 9. 11. - Henry Cabot Lodge, američki političar i istoričar (* 1850)
• 10. 11. - Dean O'Banion, čikaški gangster (* 1892)
• 19. 11. - Thomas H. Ince, filmski producent, režiser (* 1882)
• 29. 11. - Giacomo Puccini, talijanski skladatelj (* 1858.)

• 13. 12. - Samuel Gompers, osnivač Američke federacije rada (* 1850)

Kroz godinu

• Radoje Crnogorac, vođa sominskih komita (* 1844)

Reference

• Chronology 1924, University of Indiana

Nobelova nagrada za 1924. godinu

• Fizika: Karl Manne Georg Siegbahn
• Kemija: nije dodijeljena
• Fiziologija i medicina: Willem Einthoven
• Književnost: Władysław Reymont
• Mir: nije dodijeljena

1924 na Wikimedijinoj ostavi