12. 3. – razlika između verzija

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
m isrpavke; kozmetičke promjene
m Bot: popravljanje preusmjeravanja
Red 1: Red 1:
<div align=center>
<div align=center>
[[Dnevni kalendar|Dani]] - [[Godišnji kalendar|Godine]]<br />
[[Dnevni kalendar|Dani]] - [[Popis godina|Godine]]<br />
[[11. 3.|prethodni dan]] - [[13. 3.|sledeći dan]]
[[11. 3.|prethodni dan]] - [[13. 3.|sledeći dan]]
</div>
</div>
Red 16: Red 16:


== Događaji ==
== Događaji ==
* [[641]]. — Kineska princeza [[Ven Čeng]] udala se za vladara [[Tibet]]a, na osnovu čega je kasnije [[Kina]] polagala pravo na suverenitet nad tom južnom planinskom provincijom.
* [[641]]. — Kineska princeza [[Ven Čeng]] udala se za vladara [[Tibet]]a, na osnovu čega je kasnije [[Narodna Republika Kina|Kina]] polagala pravo na suverenitet nad tom južnom planinskom provincijom.
* [[1537]]. — [[Otomanski imperij|Turci]] zauzeli dalmatinsko utvrđenje [[Klis]], koje je dugo odolevalo turskom nadiranju iz Bosne. U borbi poginuo i legendarni senjski kapetan i kliški knez [[Petar Kružić]].
* [[1537]]. — [[Osmansko Carstvo|Turci]] zauzeli dalmatinsko utvrđenje [[Klis]], koje je dugo odolevalo turskom nadiranju iz Bosne. U borbi poginuo i legendarni senjski kapetan i kliški knez [[Petar Kružić]].
* [[1848]]. — U [[Beč]]u izbile velike studentske demonstracije protiv apsolutističkog režima kancelara [[Klemens Wenzel Lothar Metternich|Klemensa Metternicha]], što je bio početak revolucije koja je potresla temelje [[Austrija|Austrije]] i dovela do sloma Meternihovog apsolutizma.
* [[1848]]. — U [[Beč]]u izbile velike studentske demonstracije protiv apsolutističkog režima kancelara [[Klemens Wenzel Lothar Metternich|Klemensa Metternicha]], što je bio početak revolucije koja je potresla temelje [[Austrija|Austrije]] i dovela do sloma Meternihovog apsolutizma.
* [[1854]]. — [[Krimski rat]]: [[Velika Britanija]] i [[Francuska]] zaključile savez sa [[Otomansko carstvo|Otomanskim carstvom]] protiv [[Rusija|Rusije]].
* [[1854]]. — [[Krimski rat]]: [[Velika Britanija]] i [[Francuska]] zaključile savez sa [[Osmansko Carstvo|Otomanskim carstvom]] protiv [[Rusija|Rusije]].
* [[1868]]. — Skinuta zabrana sa pravopisa [[Vuk Karadžić]] i dozvoljena njegova upotreba. Rešenje o tome doneo, na osnovu odluke kneza [[Mihailo Obrenović|Mihaila Obrenovića]], ministar prosvete Dimitrije Crnobarac, bečki i pariski doktor nauka.
* [[1868]]. — Skinuta zabrana sa pravopisa [[Vuk Stefanović Karadžić|Vuk Karadžić]] i dozvoljena njegova upotreba. Rešenje o tome doneo, na osnovu odluke kneza [[Mihailo Obrenović|Mihaila Obrenovića]], ministar prosvete Dimitrije Crnobarac, bečki i pariski doktor nauka.
* [[1907]]. — U eksploziji [[ratni brod|ratnog broda]] "Jena" u francuskoj luci Tulon poginulo najmanje 118 ljudi.
* [[1907]]. — U eksploziji [[ratni brod|ratnog broda]] "Jena" u francuskoj luci Tulon poginulo najmanje 118 ljudi.
* [[1938]]. — [[Anschluss]]: Predvođene [[Adolf Hitler|Adolfom Hitlerom]], nemačke trupe umarširale u Austriju, čime je ta država pripojena [[Treći Rajh|Trećem rajhu]].
* [[1938]]. — [[Anschluss]]: Predvođene [[Adolf Hitler|Adolfom Hitlerom]], nemačke trupe umarširale u Austriju, čime je ta država pripojena [[Treći Reich|Trećem rajhu]].
* [[1947]]. — Predsednik [[SAD]] [[Hari Truman]] u Kongresu proklamovao doktrinu o pomoći zemljama ugroženim komunizmom. Prva sredstva data [[Grčka|Grčkoj]] i [[Turska|Turskoj]].
* [[1947]]. — Predsednik [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] [[Harry S. Truman|Hari Truman]] u Kongresu proklamovao doktrinu o pomoći zemljama ugroženim komunizmom. Prva sredstva data [[Grčka|Grčkoj]] i [[Turska|Turskoj]].
* [[1966]]. — Indonežanski parlament lišio Ahmeda Sukarna svih funkcija, uključujući položaj predsednika države, a general [[Suharto]] postao vršilac dužnosti šefa države.
* [[1966]]. — Indonežanski parlament lišio Ahmeda Sukarna svih funkcija, uključujući položaj predsednika države, a general [[Suharto]] postao vršilac dužnosti šefa države.
* [[1971]]. — Premijer [[Hafez al Asad]] na referendumu izabran za predsednika [[Sirija|Sirije]].
* [[1971]]. — Premijer [[Hafez al Asad]] na referendumu izabran za predsednika [[Sirija|Sirije]].
* [[1978]]. — Partije [[Levica|levice]], prvi put u istoriji Francuske, dobile apsolutnu većinu u prvom krugu parlamentarnih izbora.
* [[1978]]. — Partije [[Levica|levice]], prvi put u istoriji Francuske, dobile apsolutnu većinu u prvom krugu parlamentarnih izbora.
* [[1984]]. — U Velikoj Britaniji počeo generalni štrajk rudara.
* [[1984]]. — U Velikoj Britaniji počeo generalni štrajk rudara.
* [[1993]]. — U seriji eksplozija 13 podmetnutih [[bomba|bombi]] u indijskom gradu [[Bombaj]]u poginulo najmanje 200 ljudi, a 1.100 ranjeno.
* [[1993]]. — U seriji eksplozija 13 podmetnutih [[bomba|bombi]] u indijskom gradu [[Mumbai|Bombaju]] poginulo najmanje 200 ljudi, a 1.100 ranjeno.
* [[1999]]. — [[Poljska]], [[Češka]] i [[Mađarska]] postale članice [[NATO]], kao prve zemlje bivše članice Varšavskog ugovora koje su pristupile NATO.
* [[1999]]. — [[Poljska]], [[Češka Republika|Češka]] i [[Mađarska]] postale članice [[NATO]], kao prve zemlje bivše članice Varšavskog ugovora koje su pristupile NATO.
* [[2001]]. —.
* [[2001]]. —.
** Uz posredovanje međunarodne zajednice predstavnici srpskih vlasti i pobunjenih Albanaca na jugu [[Srbija|Srbije]] potpisali sporazum o prekidu vatre.
** Uz posredovanje međunarodne zajednice predstavnici srpskih vlasti i pobunjenih Albanaca na jugu [[Srbija|Srbije]] potpisali sporazum o prekidu vatre.
** U akciji uništavanja neislamskih kulturnih spomenika talibanske vlasti u [[Avganistan]]u uništile dva najveća kipa [[Buda|Bude]] u svetu, stara nekoliko hiljada godina.
** U akciji uništavanja neislamskih kulturnih spomenika talibanske vlasti u [[Afganistan|Avganistanu]] uništile dva najveća kipa [[Gautama Buddha|Bude]] u svetu, stara nekoliko hiljada godina.
* [[2002]]. — Savet bezbednosti [[UN|Ujedinjenih nacija]], na predlog SAD, usvojio rezoluciju u kojoj se prvi put pominje Palestina kao posebna država, pored [[Izrael]]a.
* [[2002]]. — Savet bezbednosti [[Ujedinjeni narodi|Ujedinjenih nacija]], na predlog SAD, usvojio rezoluciju u kojoj se prvi put pominje Palestina kao posebna država, pored [[Izrael]]a.
.
.
== Rođenja ==
== Rođenja ==
Red 39: Red 39:
* [[1832]]. — [[Charles Cunningham]], engleski kapetan († [[1897]].) <!--protiv kojeg je 1880, dok je upravljao jednim engleskim lordstvom u Irskoj, primenjen nenasilan otpor odbijanjem saradnje. Takav vid otpora kasnije je po njemu nazvan bojkot.-->.
* [[1832]]. — [[Charles Cunningham]], engleski kapetan († [[1897]].) <!--protiv kojeg je 1880, dok je upravljao jednim engleskim lordstvom u Irskoj, primenjen nenasilan otpor odbijanjem saradnje. Takav vid otpora kasnije je po njemu nazvan bojkot.-->.
* [[1856]]. — [[Stepa Stepanović]], jedan od najistaknutijih srpskih vojskovođa. († [[1929]].).
* [[1856]]. — [[Stepa Stepanović]], jedan od najistaknutijih srpskih vojskovođa. († [[1929]].).
* [[1881]]. — [[Mustafa Kemal Atatürk]], turski oficir ([[paša]]) i političar; osnivač moderne [[Turska|Turske republike]].
* [[1881]]. — [[Kemal Atatürk|Mustafa Kemal Atatürk]], turski oficir ([[paša]]) i političar; osnivač moderne [[Turska|Turske republike]].
* [[1888]]. — [[Vaslav Nižinjski]], ruski plesač i koreograf.
* [[1888]]. — [[Vaclav Nižinski|Vaslav Nižinjski]], ruski plesač i koreograf.
* [[1890]]. — [[Idriz I]], libijski kralj.
* [[1890]]. — [[Idriz I]], libijski kralj.
* [[1922]]. — [[Jack Kerouac]], američki književnik.
* [[1922]]. — [[Jack Kerouac]], američki književnik.
Red 58: Red 58:
* [[604]]. — [[Grigorije I Veliki]], rimski papa i jedan od četiri oca Katoličke crkve.
* [[604]]. — [[Grigorije I Veliki]], rimski papa i jedan od četiri oca Katoličke crkve.
* [[1502]]. — [[Franjo Vranjanin]], talijanski kipar (* oko [[1430]].).
* [[1502]]. — [[Franjo Vranjanin]], talijanski kipar (* oko [[1430]].).
* [[1507]]. — [[Cesare Borgija]], italijanski [[kondotjer]] i avanturista, uzor za [[Nikolo Makijaveli|Makijavelijevog]] ''Vladaoca'' (*[[1475]].).
* [[1507]]. — [[Cesare Borgija]], italijanski [[kondotjer]] i avanturista, uzor za [[Niccolò Machiavelli|Makijavelijevog]] ''Vladaoca'' (*[[1475]].).
* [[1914]]. — [[George Westinghouse]], američki izumitelj.
* [[1914]]. — [[George Westinghouse]], američki izumitelj.
* [[1916]]. — [[Marie von Ebner-Eschenbach]], austrijska književnica (* [[1830]].).
* [[1916]]. — [[Marie von Ebner-Eschenbach]], austrijska književnica (* [[1830]].).
* [[1925]]. — [[Sun Jat Sen]], kineski revolucionar i državnik.
* [[1925]]. — [[Sun Jat-sen|Sun Jat Sen]], kineski revolucionar i državnik.
* [[1935]]. — [[Mihajlo Pupin]], američko-srbijanski naučnik.
* [[1935]]. — [[Mihajlo Pupin]], američko-srbijanski naučnik.
* [[1942]]. — [[Žikica Jovanović Španac]], jugoslovenski narodni heroj. (* [[1914]].).
* [[1942]]. — [[Žikica Jovanović Španac]], jugoslovenski narodni heroj. (* [[1914]].).
Red 80: Red 80:
** [[Sveti mučenik Julijan Podagrik|Svetog mučenika Julijana Podagrika]].
** [[Sveti mučenik Julijan Podagrik|Svetog mučenika Julijana Podagrika]].
----
----
''Vidi takođe'': [[Godišnji kalendar]] - [[Dnevni kalendar]]<br />
''Vidi takođe'': [[Popis godina|Godišnji kalendar]] - [[Dnevni kalendar]]<br />
{{Mjeseci}}
{{Mjeseci}}


Verzija na datum 21 decembar 2013 u 07:11

Dani - Godine
prethodni dan - sledeći dan

Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartčt.
Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartpt.
Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartpn.

12. ožujka (12. 3.) je 72. dan godine po gregorijanskom kalendaru (73. u prijestupnoj godini). Do kraja godine ima još 293 dana.

Događaji

  • 641. — Kineska princeza Ven Čeng udala se za vladara Tibeta, na osnovu čega je kasnije Kina polagala pravo na suverenitet nad tom južnom planinskom provincijom.
  • 1537. — Turci zauzeli dalmatinsko utvrđenje Klis, koje je dugo odolevalo turskom nadiranju iz Bosne. U borbi poginuo i legendarni senjski kapetan i kliški knez Petar Kružić.
  • 1848. — U Beču izbile velike studentske demonstracije protiv apsolutističkog režima kancelara Klemensa Metternicha, što je bio početak revolucije koja je potresla temelje Austrije i dovela do sloma Meternihovog apsolutizma.
  • 1854. — Krimski rat: Velika Britanija i Francuska zaključile savez sa Otomanskim carstvom protiv Rusije.
  • 1868. — Skinuta zabrana sa pravopisa Vuk Karadžić i dozvoljena njegova upotreba. Rešenje o tome doneo, na osnovu odluke kneza Mihaila Obrenovića, ministar prosvete Dimitrije Crnobarac, bečki i pariski doktor nauka.
  • 1907. — U eksploziji ratnog broda "Jena" u francuskoj luci Tulon poginulo najmanje 118 ljudi.
  • 1938. — Anschluss: Predvođene Adolfom Hitlerom, nemačke trupe umarširale u Austriju, čime je ta država pripojena Trećem rajhu.
  • 1947. — Predsednik SAD Hari Truman u Kongresu proklamovao doktrinu o pomoći zemljama ugroženim komunizmom. Prva sredstva data Grčkoj i Turskoj.
  • 1966. — Indonežanski parlament lišio Ahmeda Sukarna svih funkcija, uključujući položaj predsednika države, a general Suharto postao vršilac dužnosti šefa države.
  • 1971. — Premijer Hafez al Asad na referendumu izabran za predsednika Sirije.
  • 1978. — Partije levice, prvi put u istoriji Francuske, dobile apsolutnu većinu u prvom krugu parlamentarnih izbora.
  • 1984. — U Velikoj Britaniji počeo generalni štrajk rudara.
  • 1993. — U seriji eksplozija 13 podmetnutih bombi u indijskom gradu Bombaju poginulo najmanje 200 ljudi, a 1.100 ranjeno.
  • 1999. — Poljska, Češka i Mađarska postale članice NATO, kao prve zemlje bivše članice Varšavskog ugovora koje su pristupile NATO.
  • 2001. —.
    • Uz posredovanje međunarodne zajednice predstavnici srpskih vlasti i pobunjenih Albanaca na jugu Srbije potpisali sporazum o prekidu vatre.
    • U akciji uništavanja neislamskih kulturnih spomenika talibanske vlasti u Avganistanu uništile dva najveća kipa Bude u svetu, stara nekoliko hiljada godina.
  • 2002. — Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, na predlog SAD, usvojio rezoluciju u kojoj se prvi put pominje Palestina kao posebna država, pored Izraela.

.

Rođenja

.

Smrti

.

Blagdani/Praznici

Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar

p • r • u
Mjeseci i dani u godini
Januar 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Februar 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.
Mart 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
April 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Maj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Juni 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Juli 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
August 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Septembar 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Oktobar 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Novembar 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Decembar 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Drugi datumi 0. 1. • 30. 2. • 31. 2. • 0. 3.
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=12._3.&oldid=1757959