25. 5. – razlika između verzija
Prijeđi na navigaciju
Prijeđi na pretragu
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m isrpavke; kozmetičke promjene |
m Bot: popravljanje preusmjeravanja |
||
| Red 1: | Red 1: | ||
<div align=center> |
<div align=center> |
||
[[Dnevni kalendar|Dani]] - [[ |
[[Dnevni kalendar|Dani]] - [[Popis godina|Godine]]<br /> |
||
[[24. 5.|prethodni dan]] - [[26. 5.|sledeći dan]] |
[[24. 5.|prethodni dan]] - [[26. 5.|sledeći dan]] |
||
</div> |
</div> |
||
| Red 17: | Red 17: | ||
== Događaji == |
== Događaji == |
||
* [[1787]]. — Pod predsedništvom [[ |
* [[1787]]. — Pod predsedništvom [[George Washington|Džordža Vašingtona]], u [[Philadelphia|Filadelfiji]] je počela s radom [[ustavna konvencija u Filadelfiji|ustavna konvencija]] s ciljem donošenja [[Ustav SAD|Ustava SAD]]. |
||
* [[1810]]. — U Rio de la Plati u [[Argentina|Argentini]] počela pobuna protiv [[Španija|španskog]] kolonijalnog režima, a vlast je preuzela privremena vlada. Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je nezavisnost formalno proglašena u [[jul]]u [[1816]]. |
* [[1810]]. — U Rio de la Plati u [[Argentina|Argentini]] počela pobuna protiv [[Španija|španskog]] kolonijalnog režima, a vlast je preuzela privremena vlada. Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je nezavisnost formalno proglašena u [[jul]]u [[1816]]. |
||
* [[1840]]. — U [[Srbija|Srbiji]] uveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u [[Beograd]]u, u zgradi na [[Kalemegdan]]u. |
* [[1840]]. — U [[Srbija|Srbiji]] uveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u [[Beograd]]u, u zgradi na [[Kalemegdan]]u. |
||
* [[1895]]. — Britanski pisac [[Oskar Vajld]] osuđen na dve godine robije zbog [[homoseksualnost|homoseksualizma]]. |
* [[1895]]. — Britanski pisac [[Oscar Wilde|Oskar Vajld]] osuđen na dve godine robije zbog [[homoseksualnost|homoseksualizma]]. |
||
* [[1911]]. — Predsednik [[Meksiko|Meksika]] [[Porfirio Dijas]] podneo je ostavku posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama vlade u građanskom [[rat]]u. |
* [[1911]]. — Predsednik [[Meksiko|Meksika]] [[Porfirio Dijas]] podneo je ostavku posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama vlade u građanskom [[rat]]u. |
||
* [[1915]]. — [[Prvi svetski rat]]: Završena bitka za grad [[Ypres|Ipr]] u u kojoj je bilo 105.000 poginulih i ranjenih, a tokom koje su Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv [[iperit]]. |
* [[1915]]. — [[Prvi svjetski rat|Prvi svetski rat]]: Završena bitka za grad [[Ypres|Ipr]] u u kojoj je bilo 105.000 poginulih i ranjenih, a tokom koje su Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv [[iperit]]. |
||
* [[1923]]. — [[Velika Britanija]] priznala nezavisnost [[Transjordanija|Transjordanije]] pod emirom Abdulahom. Istog dana [[1946]]. novim sporazumom je priznat suverenitet te bliskoistočne države nazvane [[Jordan]] sa Abdulahom kao kraljem. |
* [[1923]]. — [[Velika Britanija]] priznala nezavisnost [[Transjordanija|Transjordanije]] pod emirom Abdulahom. Istog dana [[1946]]. novim sporazumom je priznat suverenitet te bliskoistočne države nazvane [[Jordan]] sa Abdulahom kao kraljem. |
||
* [[1929]]. — U [[Narodno pozorište|Narodnom pozorištu]] u Beogradu izvedena je premijera „Gospođe ministarke“ [[Branislav Nušić|Branislava Nušića]]. Reditelj je bio [[Vitomir Bogić]], a scenograf [[Ananije Verbicki]]. Naslovnu ulogu tumačila je [[Žanka Stokić]], kojoj je Nušić unapred namenio ulogu. |
* [[1929]]. — U [[Narodno pozorište|Narodnom pozorištu]] u Beogradu izvedena je premijera „Gospođe ministarke“ [[Branislav Nušić|Branislava Nušića]]. Reditelj je bio [[Vitomir Bogić]], a scenograf [[Ananije Verbicki]]. Naslovnu ulogu tumačila je [[Žanka Stokić]], kojoj je Nušić unapred namenio ulogu. |
||
* [[1944]]. — [[Drugi svetski rat]]: [[Nemačka|Nemci]] su počeli vazdušni [[Desant na Drvar|desant]] na [[Drvar]] gde je bio smešten Vrhovni štab [[NOVJ]], gdje su se nalazili maršal Jugoslavije Josip Broz Tito i Randolf Čerčil, sin Vinstona Čerčila, premijera Velike Britanije.Plan nemaca je propao.Zbog toga se u Jugoslaviji taj dan slavio kao Dan Mladosti. |
* [[1944]]. — [[Drugi svjetski rat|Drugi svetski rat]]: [[Nemačka|Nemci]] su počeli vazdušni [[Desant na Drvar|desant]] na [[Drvar]] gde je bio smešten Vrhovni štab [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]], gdje su se nalazili maršal Jugoslavije Josip Broz Tito i Randolf Čerčil, sin Vinstona Čerčila, premijera Velike Britanije.Plan nemaca je propao.Zbog toga se u Jugoslaviji taj dan slavio kao Dan Mladosti. |
||
* [[1956]]. — Održano prvo natjecanje za [[ |
* [[1956]]. — Održano prvo natjecanje za [[Eurosong|Pjesmu Eurovizije]]. |
||
* [[1960]]. — Tokom [[ |
* [[1960]]. — Tokom [[narodna Republika Kina|kinesko]]-[[nepal]]skih prepirki oko granice na [[Mount Everest|Mont Everestu]], [[Narodna Republika Kina|Kinezi]] su stigli na [[sjever|severnu]] stranu vrha i postavili kinesku zastavu i bistu [[Mao Tse-tung|Mao Cedunga]]. |
||
* [[1961]]. — Britanski advokat [[Piter Benenson]] osnovao u [[London]]u organizaciju za ljudska prava [[Amnesty International|Amnesti internešenel]]. |
* [[1961]]. — Britanski advokat [[Piter Benenson]] osnovao u [[London]]u organizaciju za ljudska prava [[Amnesty International|Amnesti internešenel]]. |
||
* [[1963]]. — Samit afričkih država u [[Adis Abeba|Adis Abebi]] je okončan sporazumom o osnivanju [[Organizacija afričkog jedinstva|Organizacije afričkog jedinstva]]. |
* [[1963]]. — Samit afričkih država u [[Adis Abeba|Adis Abebi]] je okončan sporazumom o osnivanju [[Organizacija afričkog jedinstva|Organizacije afričkog jedinstva]]. |
||
| Red 36: | Red 36: | ||
* [[1991]]. — Završena je dvodnevna akcija tokom koje su Izraelci „vazdušnim mostom“ prebacili 15.000 etiopskih [[Jevreji|Jevreja]] iz Adis Abebe u [[Izrael]]. |
* [[1991]]. — Završena je dvodnevna akcija tokom koje su Izraelci „vazdušnim mostom“ prebacili 15.000 etiopskih [[Jevreji|Jevreja]] iz Adis Abebe u [[Izrael]]. |
||
* [[1992]]. — [[Oskar Luiđi Skalfaro]] postao predsednik [[Italija|Italije]]. |
* [[1992]]. — [[Oskar Luiđi Skalfaro]] postao predsednik [[Italija|Italije]]. |
||
* [[1993]]. — Savet bezbednosti [[UN]] usvojio je rezoluciju 827 o osnivanju [[Međunarodni krivični |
* [[1993]]. — Savet bezbednosti [[Ujedinjeni narodi|UN]] usvojio je rezoluciju 827 o osnivanju [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije]] sa sedištem u [[Hag]]u. |
||
* [[1994]]. — Ruski književnik [[Aleksandar Solženjicin]] vratio se u [[Rusija|Rusiju]] nakon 20 godina izgnanstva. |
* [[1994]]. — Ruski književnik [[Aleksandar Solženjicin]] vratio se u [[Rusija|Rusiju]] nakon 20 godina izgnanstva. |
||
* [[1995]]. —. |
* [[1995]]. —. |
||
** Avijacija [[NATO]]-a, u ratu u [[BiH]], bombardovala je skladište municije bosanskih Srba kod [[Pale|Pala]]. Srbi su odgovorili uzimanjem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga UN. |
** Avijacija [[NATO]]-a, u ratu u [[Bosna i Hercegovina|BiH]], bombardovala je skladište municije bosanskih Srba kod [[Pale|Pala]]. Srbi su odgovorili uzimanjem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga UN. |
||
** [[Masakr na Kapiji]]: U eksploziji granate na centralnom trgu u [[Tuzla|Tuzli]] 71 osoba je poginula, a 108 ranjeno. |
** [[Masakr na Kapiji]]: U eksploziji granate na centralnom trgu u [[Tuzla|Tuzli]] 71 osoba je poginula, a 108 ranjeno. |
||
* [[1996]]. — Bivši [[Bugarska|bugarski]] car [[Simeon II]] vratio se u zemlju nakon 50-ogodišnjeg egzila. |
* [[1996]]. — Bivši [[Bugarska|bugarski]] car [[Simeon II]] vratio se u zemlju nakon 50-ogodišnjeg egzila. |
||
* [[1997]]. — Vojnim udarom zbačena je civilna vlada u [[Sijera Leone]]u, a predsednik [[Ahmad Tedžan Kabah]] prinuđen je da napusti zemlju. |
* [[1997]]. — Vojnim udarom zbačena je civilna vlada u [[Sijera Leone]]u, a predsednik [[Ahmad Tedžan Kabah]] prinuđen je da napusti zemlju. |
||
* [[2001]]. —. |
* [[2001]]. —. |
||
** Deset godina nakon raspada [[ |
** Deset godina nakon raspada [[Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija|SFR Jugoslavije]], predstavnici novonastalih država parafirali su u [[Beč]]u Sporazum o podeli imovine bivše zajedničke zemlje. |
||
** Amerikanac [[Erik Vajhenmajer]] prva je slepa osoba koja je osvojila Mont Everst, na koji se popeo zajedno sa [[Šerman Bulo|Šermanom Bulom]], 64-godišnjim lekarom, koji je tako postao najstarija osoba koja je osvojila ovaj vrh. |
** Amerikanac [[Erik Vajhenmajer]] prva je slepa osoba koja je osvojila Mont Everst, na koji se popeo zajedno sa [[Šerman Bulo|Šermanom Bulom]], 64-godišnjim lekarom, koji je tako postao najstarija osoba koja je osvojila ovaj vrh. |
||
* [[2002]]. — U padu [[avion]]a kineske avio kompanije „Čajna erlajns“ u more u tajvanskom zalivu, poginulo je 225 putnika i članova posade. |
* [[2002]]. — U padu [[avion]]a kineske avio kompanije „Čajna erlajns“ u more u tajvanskom zalivu, poginulo je 225 putnika i članova posade. |
||
| Red 78: | Red 78: | ||
* [[Argentina]]: Dan nezavisnosti. |
* [[Argentina]]: Dan nezavisnosti. |
||
* [[Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija|SFRJ]]: [[Dan mladosti]] proslavljan kao rođendan [[Josip Broz Tito|Maršala Tita]]. |
* [[Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija|SFRJ]]: [[Štafeta mladosti|Dan mladosti]] proslavljan kao rođendan [[Josip Broz Tito|Maršala Tita]]. |
||
* [[Srpska pravoslavna crkva]] slavi:. |
* [[Srpska pravoslavna crkva]] slavi:. |
||
** [[Sveti Epifanije (episkop kiparski)|Svetog Epifanija]] - [[ |
** [[Sveti Epifanije (episkop kiparski)|Svetog Epifanija]] - [[episkopos|episkopa]] [[cipar|kiparskog]]. |
||
** [[Sveti German (patrijarh carigradski)|Svetog Germana]] - [[patrijarh]]a [[ |
** [[Sveti German (patrijarh carigradski)|Svetog Germana]] - [[patrijarh]]a [[istanbul|carigradskog]]. |
||
** [[Sveti mučenik Pankratije|Svetog mučenika Pankratija]] |
** [[Sveti mučenik Pankratije|Svetog mučenika Pankratija]] |
||
. |
. |
||
---- |
---- |
||
''Vidi takođe'': [[Godišnji kalendar]] - [[Dnevni kalendar]]<br /> |
''Vidi takođe'': [[Popis godina|Godišnji kalendar]] - [[Dnevni kalendar]]<br /> |
||
{{Mjeseci}} |
{{Mjeseci}} |
||
Verzija na datum 21 decembar 2013 u 06:36
| Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartpn. |
| Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartsr. |
| Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartsb. |
25. maj/svibanj (25. 5.) je 145. dan godine po gregorijanskom kalendaru (146. u prijestupnoj godini). Do kraja godine ima još 220 dana.
Događaji
- 1787. — Pod predsedništvom Džordža Vašingtona, u Filadelfiji je počela s radom ustavna konvencija s ciljem donošenja Ustava SAD.
- 1810. — U Rio de la Plati u Argentini počela pobuna protiv španskog kolonijalnog režima, a vlast je preuzela privremena vlada. Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je nezavisnost formalno proglašena u julu 1816.
- 1840. — U Srbiji uveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu.
- 1895. — Britanski pisac Oskar Vajld osuđen na dve godine robije zbog homoseksualizma.
- 1911. — Predsednik Meksika Porfirio Dijas podneo je ostavku posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama vlade u građanskom ratu.
- 1915. — Prvi svetski rat: Završena bitka za grad Ipr u u kojoj je bilo 105.000 poginulih i ranjenih, a tokom koje su Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv iperit.
- 1923. — Velika Britanija priznala nezavisnost Transjordanije pod emirom Abdulahom. Istog dana 1946. novim sporazumom je priznat suverenitet te bliskoistočne države nazvane Jordan sa Abdulahom kao kraljem.
- 1929. — U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena je premijera „Gospođe ministarke“ Branislava Nušića. Reditelj je bio Vitomir Bogić, a scenograf Ananije Verbicki. Naslovnu ulogu tumačila je Žanka Stokić, kojoj je Nušić unapred namenio ulogu.
- 1944. — Drugi svetski rat: Nemci su počeli vazdušni desant na Drvar gde je bio smešten Vrhovni štab NOVJ, gdje su se nalazili maršal Jugoslavije Josip Broz Tito i Randolf Čerčil, sin Vinstona Čerčila, premijera Velike Britanije.Plan nemaca je propao.Zbog toga se u Jugoslaviji taj dan slavio kao Dan Mladosti.
- 1956. — Održano prvo natjecanje za Pjesmu Eurovizije.
- 1960. — Tokom kinesko-nepalskih prepirki oko granice na Mont Everestu, Kinezi su stigli na severnu stranu vrha i postavili kinesku zastavu i bistu Mao Cedunga.
- 1961. — Britanski advokat Piter Benenson osnovao u Londonu organizaciju za ljudska prava Amnesti internešenel.
- 1963. — Samit afričkih država u Adis Abebi je okončan sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva.
- 1969. — U Sudanu je državnim udarom vlast preuzeo pukovnik Džafar Mohamed al-Nimeiri.
- 1973. — Mike Oldfield objavljuje svoj prvi album Tubular Bells kojim postavlja nove standarde u muzici.
- 1979. — Odmah nakon poletanja sa čikaškog aerodroma, srušio se američki avion "DC-10" pošto mu je prethodno otpao jedan motor. Poginulo je svih 273 puttnika i članova posade.
- 1983. — U požarima koji su zahvatili tri broda na reci Nil u južnom Egiptu poginulo je više od 300 ljudi.
- 1991. — Završena je dvodnevna akcija tokom koje su Izraelci „vazdušnim mostom“ prebacili 15.000 etiopskih Jevreja iz Adis Abebe u Izrael.
- 1992. — Oskar Luiđi Skalfaro postao predsednik Italije.
- 1993. — Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 827 o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije sa sedištem u Hagu.
- 1994. — Ruski književnik Aleksandar Solženjicin vratio se u Rusiju nakon 20 godina izgnanstva.
- 1995. —.
- Avijacija NATO-a, u ratu u BiH, bombardovala je skladište municije bosanskih Srba kod Pala. Srbi su odgovorili uzimanjem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga UN.
- Masakr na Kapiji: U eksploziji granate na centralnom trgu u Tuzli 71 osoba je poginula, a 108 ranjeno.
- 1996. — Bivši bugarski car Simeon II vratio se u zemlju nakon 50-ogodišnjeg egzila.
- 1997. — Vojnim udarom zbačena je civilna vlada u Sijera Leoneu, a predsednik Ahmad Tedžan Kabah prinuđen je da napusti zemlju.
- 2001. —.
- Deset godina nakon raspada SFR Jugoslavije, predstavnici novonastalih država parafirali su u Beču Sporazum o podeli imovine bivše zajedničke zemlje.
- Amerikanac Erik Vajhenmajer prva je slepa osoba koja je osvojila Mont Everst, na koji se popeo zajedno sa Šermanom Bulom, 64-godišnjim lekarom, koji je tako postao najstarija osoba koja je osvojila ovaj vrh.
- 2002. — U padu aviona kineske avio kompanije „Čajna erlajns“ u more u tajvanskom zalivu, poginulo je 225 putnika i članova posade.
- 2004. — Šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku iz zdravstvenih razloga, tri meseca pre isteka mandata.
.
Rođenja
- 1803. — Ralf Valdo Emerson, američki pesnik, esejist i duhovni vođa transcendentalista.
- 1856. — Franše Depere, francuski maršal.
- 1865. — Pieter Zeeman, holandski fizičar.
- 1879. — Vilijam Maksvel, lord Biverbruk, britanski političar i novinski magnat.
- 1889. — Igor Sikorski, ruski konstruktor aviona i helikoptera. (†1972).
- 1920. — Jasper Ridley, britanski književnik.
- 1922. — Enriko Berlinguer, lider italijanskih komunista.
- 1939. — Ian McKellen, engleski glumac.
- 1941. — Vladimir Voronin, moldavski političar i državnik.
- 1948. — Brian Eno, britanski muzičar.
- 1952. — Petar Stojanov, bugarski političar i državnik.
- 1976. — Stefan Holm, švedski atletičar
.
Smrti
- 1681. — Pedro Calderón de la Barca, španjolski književnik (* 1600.).
- 1862. — Johann Nestroy, austrijski komediograf i glumac.
- 1910. — Robert Koch, njemački bakteriolog (* 1843.).
- 1972. — Asta Nielsen, danska filmska i kazališna glumica (* 1882.).
- 1974. — Gabrijel Jurkić, bosanski slikar - impresionist.
- 1995. — Krešimir Ćosić, hrvatski košarkaš i trener.
- 2000. — Fransis Lederer, češki pozorišni i filmski glumac.
- 2001. — Alberto Korda, kubanski fotograf.
.
Blagdani/Praznici
- Argentina: Dan nezavisnosti.
- SFRJ: Dan mladosti proslavljan kao rođendan Maršala Tita.
- Srpska pravoslavna crkva slavi:.
.
Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar