14. 5. – razlika između verzija

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Autobot (razgovor | doprinos)
Botovi
177.192 izmene
m isrpavke
m isrpavke; kozmetičke promjene
Red 17: Red 17:
== Događaji ==
== Događaji ==


* [[1610.]] - Verski fanatik ubio u Parizu francuskog kralja [[Henry IV (Francuska)|Anrija IV]], prvog monarha iz dinastije Burbona. .
* [[1610]]. — Verski fanatik ubio u Parizu francuskog kralja [[Henry IV (Francuska)|Anrija IV]], prvog monarha iz dinastije Burbona.
* [[1643.]] - Na francuski presto došao četvorogodišnji [[Luj XIV]] nakon smrti oca [[Luj XIII|Luja XIII]]. Regentkinja je bila njegova majka Ana Austrijska, ali je stvarnu vlast imao kardinal Mazaren. .
* [[1643]]. — Na francuski presto došao četvorogodišnji [[Luj XIV]] nakon smrti oca [[Luj XIII|Luja XIII]]. Regentkinja je bila njegova majka Ana Austrijska, ali je stvarnu vlast imao kardinal Mazaren.
* [[1796.]] - Engleski lekar [[Edvard Džener]] uspešno vakcinisao protiv [[velike boginje|velikih boginja]] jednog osmogodišnjeg dečaka i označio početak moderne [[imunologija|imunologije]]. .
* [[1796]]. — Engleski lekar [[Edvard Džener]] uspešno vakcinisao protiv [[velike boginje|velikih boginja]] jednog osmogodišnjeg dečaka i označio početak moderne [[imunologija|imunologije]].
* [[1811.]] - Paragvaj proglasio nezavisnost od [[Španija|Španije]]. .
* [[1811]]. — Paragvaj proglasio nezavisnost od [[Španija|Španije]].
* [[1900.]] - U Parizu otvorene [[Olimpijada 1900|druge moderne Olimpijske igre]], na kojima su prvi put učestvovale žene.
* [[1900]]. — U Parizu otvorene [[Olimpijada 1900|druge moderne Olimpijske igre]], na kojima su prvi put učestvovale žene.
* [[1940.]] - [[Drugi svetski rat]]: Tokom pregovora o predaji [[Holandija|holandske]] vojske, [[Nemačka|nemački]] bombarderi razorili su dve trećine [[Roterdam]]a. Poginulo je oko hiljadu ljudi, a 80.000 je ostalo bez kuća. .
* [[1940]]. — [[Drugi svetski rat]]: Tokom pregovora o predaji [[Holandija|holandske]] vojske, [[Nemačka|nemački]] bombarderi razorili su dve trećine [[Roterdam]]a. Poginulo je oko hiljadu ljudi, a 80.000 je ostalo bez kuća.
* [[1948.]] - Proglašena [[Izrael|Država Izrael]].
* [[1948]]. — Proglašena [[Izrael|Država Izrael]].
* [[1955.]] - U Varšavi potpisan ugovor o osnivanju [[Varšavski pakt|Varšavskog pakta]]. .
* [[1955]]. — U Varšavi potpisan ugovor o osnivanju [[Varšavski pakt|Varšavskog pakta]].
* [[1968.]] - Komunistička vlada u Čehoslovačkoj na čelu sa Aleksandrom Dubčekom objavila početak širokih društvenih reformi, poznatih kao „[[Praško proleće]]“. .
* [[1968]]. — Komunistička vlada u Čehoslovačkoj na čelu sa Aleksandrom Dubčekom objavila početak širokih društvenih reformi, poznatih kao „[[Praško proleće]]“.
* [[1973.]] - Lansirana prva američka vasionska laboratorija „Skajlab I“. .
* [[1973]]. — Lansirana prva američka vasionska laboratorija „Skajlab I“.
* [[1989.]] - Vođa peronista [[Karlos Menem]] postao predsednik [[Argentina|Argentine]], pobedivši na izborima kandidata vladajuće Radikalne partije Eduarda Angelosa. .
* [[1989]]. — Vođa peronista [[Karlos Menem]] postao predsednik [[Argentina|Argentine]], pobedivši na izborima kandidata vladajuće Radikalne partije Eduarda Angelosa.
* [[1991.]] - Samoubistvo je izvršila [[Đang Ćing]], udovica kineskog lidera [[Mao Cedung]]a, jedan od vođa „[[Kulturna revolucija|Kulturne revolucije]]“. .
* [[1991]]. — Samoubistvo je izvršila [[Đang Ćing]], udovica kineskog lidera [[Mao Cedung]]a, jedan od vođa „[[Kulturna revolucija|Kulturne revolucije]]“.
* [[1992.]] - Glavnoj ulici u [[Beograd]]u, ulici Maršala Tita, posle 47 godina promenjen je naziv u Ulicu srpskih vladara. .
* [[1992]]. — Glavnoj ulici u [[Beograd]]u, ulici Maršala Tita, posle 47 godina promenjen je naziv u Ulicu srpskih vladara.
* [[1999.]] - U vazdušnim udarima [[NATO]] na SR Jugoslaviju pogođena kolona izbeglica kod sela Koriša na Kosovu. Poginulo je 87 osoba, među kojima je najveći broj dece. .
* [[1999]]. — U vazdušnim udarima [[NATO]] na SR Jugoslaviju pogođena kolona izbeglica kod sela Koriša na Kosovu. Poginulo je 87 osoba, među kojima je najveći broj dece.
* [[2001.]] -.
* [[2001]]. —.
** Savet NATO odobrio povratak jugoslovenske vojske i policije u sektor B Zone kopnene bezbednosti na administrativnoj granici između Kosova i Srbije, počev od 24. maja. .
** Savet NATO odobrio povratak jugoslovenske vojske i policije u sektor B Zone kopnene bezbednosti na administrativnoj granici između Kosova i Srbije, počev od 24. maja.
** Lider koalicije desnog centra [[Silvio Berluskoni]] pobedio na parlamentarnim izborima u [[Italija|Italiji]] i potom formirao 59. italijansku vladu od 1945. .
** Lider koalicije desnog centra [[Silvio Berluskoni]] pobedio na parlamentarnim izborima u [[Italija|Italiji]] i potom formirao 59. italijansku vladu od 1945.
* [[2002.]] - Na donatorskoj konferenciji u Njujorku, koju su pokrenule UN za prikupljanje pomoći za obnovu [[Srebrenica|Srebrenice]], koja je tokom rata u BiH bila enklava pod zaštitom UN, obećano 5,2 miliona dolara za obnovu tog grada. .
* [[2002]]. — Na donatorskoj konferenciji u Njujorku, koju su pokrenule UN za prikupljanje pomoći za obnovu [[Srebrenica|Srebrenice]], koja je tokom rata u BiH bila enklava pod zaštitom UN, obećano 5,2 miliona dolara za obnovu tog grada.
* [[2003.]] -.
* [[2003]]. —.
** Pred [[ICTY|Tribunalom u Hagu]] počelo je suđenje grupi bivših oficira snaga bosanskih Srba, Vidoju Blagojeviću, Draganu Obrenoviću, Draganu Jokiću, optuženih za [[masakr u Srebrenici|zločine u Srebrenici]] u julu 1995. .
** Pred [[ICTY|Tribunalom u Hagu]] počelo je suđenje grupi bivših oficira snaga bosanskih Srba, Vidoju Blagojeviću, Draganu Obrenoviću, Draganu Jokiću, optuženih za [[masakr u Srebrenici|zločine u Srebrenici]] u julu 1995.
** [[Irak|Irački]] zvaničnici saopštili da je iz masovnih grobnica u toj zemlji otkopano preko 2.200 tela, žrtava režima [[Sadam Husein|Sadama Huseina]]. .
** [[Irak|Irački]] zvaničnici saopštili da je iz masovnih grobnica u toj zemlji otkopano preko 2.200 tela, žrtava režima [[Sadam Husein|Sadama Huseina]].
** [[Alžir]]ska vojska oslobodila 17 evropskih turista, koje su oteli islamski militanti i držali ih dva meseca u Sahari. .
** [[Alžir]]ska vojska oslobodila 17 evropskih turista, koje su oteli islamski militanti i držali ih dva meseca u Sahari.
** Posle blizu četrdeset godina planiranja i debata, otpočeli podzemni radovi na zaštiti Venecije od tonjenja.
** Posle blizu četrdeset godina planiranja i debata, otpočeli podzemni radovi na zaštiti Venecije od tonjenja.
.
.
Red 59: Red 59:
* [[1932]]. — [[Čedomilj Mijatović]], srpski političar, istoričar i ekonomist, član [[SKA]]. (*[[1842]].).
* [[1932]]. — [[Čedomilj Mijatović]], srpski političar, istoričar i ekonomist, član [[SKA]]. (*[[1842]].).
* [[1935]]. — [[Magnus Hirschfeld]], nemački lekar i seksolog.
* [[1935]]. — [[Magnus Hirschfeld]], nemački lekar i seksolog.
* [[1940]]. — [[Ema Goldman]], litvanska anarhistkinja (*[[1869.]]).
* [[1940]]. — [[Ema Goldman]], litvanska anarhistkinja (*[[1869]].).
* [[1954]]. — [[Hajnc Guderijan]], nemački general i jedan od tvoraca taktike [[blickrig]]a. (*[[1888]].).
* [[1954]]. — [[Hajnc Guderijan]], nemački general i jedan od tvoraca taktike [[blickrig]]a. (*[[1888]].).
* [[1974]]. — [[Ljubo Babić]], hrvatski slikar, povjesničar umjetnosti i likovni pedagog (* [[1890]].).
* [[1974]]. — [[Ljubo Babić]], hrvatski slikar, povjesničar umjetnosti i likovni pedagog (* [[1890]].).
* [[1991]]. — [[Aladar Gerevich]], mađarski mačevalac, 7-struki [[Olimpijski pobjednik]] na šest uzastopnih [[Olimpijske igre|Olimpijskih igara]] (* [[1910]].).
* [[1991]]. — [[Aladar Gerevich]], mađarski mačevalac, 7-struki [[Olimpijski pobjednik]] na šest uzastopnih [[Olimpijske igre|Olimpijskih igara]] (* [[1910]].).
* [[1998.]] - [[Frenk Sinatra]], američki pevač i filmski glumac.
* [[1998]]. — [[Frenk Sinatra]], američki pevač i filmski glumac.
.
.
== Blagdani/Praznici ==
== Blagdani/Praznici ==
Red 74: Red 74:
''Vidi takođe'': [[Godišnji kalendar]] - [[Dnevni kalendar]]<br />
''Vidi takođe'': [[Godišnji kalendar]] - [[Dnevni kalendar]]<br />
{{Mjeseci}}
{{Mjeseci}}

[[Kategorija:Dani u godini]]
[[Kategorija:Dani u godini]]

Verzija na datum 21 decembar 2013 u 03:42

Dani - Godine
prethodni dan - sledeći dan

Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartpn.
Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartsr.
Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartsb.

14. maj/svibanj (14. 5.) je 134. dan godine po gregorijanskom kalendaru (135. u prijestupnoj godini). Do kraja godine ima još 231 dana.

Događaji

  • 1610. — Verski fanatik ubio u Parizu francuskog kralja Anrija IV, prvog monarha iz dinastije Burbona.
  • 1643. — Na francuski presto došao četvorogodišnji Luj XIV nakon smrti oca Luja XIII. Regentkinja je bila njegova majka Ana Austrijska, ali je stvarnu vlast imao kardinal Mazaren.
  • 1796. — Engleski lekar Edvard Džener uspešno vakcinisao protiv velikih boginja jednog osmogodišnjeg dečaka i označio početak moderne imunologije.
  • 1811. — Paragvaj proglasio nezavisnost od Španije.
  • 1900. — U Parizu otvorene druge moderne Olimpijske igre, na kojima su prvi put učestvovale žene.
  • 1940. — Drugi svetski rat: Tokom pregovora o predaji holandske vojske, nemački bombarderi razorili su dve trećine Roterdama. Poginulo je oko hiljadu ljudi, a 80.000 je ostalo bez kuća.
  • 1948. — Proglašena Država Izrael.
  • 1955. — U Varšavi potpisan ugovor o osnivanju Varšavskog pakta.
  • 1968. — Komunistička vlada u Čehoslovačkoj na čelu sa Aleksandrom Dubčekom objavila početak širokih društvenih reformi, poznatih kao „Praško proleće“.
  • 1973. — Lansirana prva američka vasionska laboratorija „Skajlab I“.
  • 1989. — Vođa peronista Karlos Menem postao predsednik Argentine, pobedivši na izborima kandidata vladajuće Radikalne partije Eduarda Angelosa.
  • 1991. — Samoubistvo je izvršila Đang Ćing, udovica kineskog lidera Mao Cedunga, jedan od vođa „Kulturne revolucije“.
  • 1992. — Glavnoj ulici u Beogradu, ulici Maršala Tita, posle 47 godina promenjen je naziv u Ulicu srpskih vladara.
  • 1999. — U vazdušnim udarima NATO na SR Jugoslaviju pogođena kolona izbeglica kod sela Koriša na Kosovu. Poginulo je 87 osoba, među kojima je najveći broj dece.
  • 2001. —.
    • Savet NATO odobrio povratak jugoslovenske vojske i policije u sektor B Zone kopnene bezbednosti na administrativnoj granici između Kosova i Srbije, počev od 24. maja.
    • Lider koalicije desnog centra Silvio Berluskoni pobedio na parlamentarnim izborima u Italiji i potom formirao 59. italijansku vladu od 1945.
  • 2002. — Na donatorskoj konferenciji u Njujorku, koju su pokrenule UN za prikupljanje pomoći za obnovu Srebrenice, koja je tokom rata u BiH bila enklava pod zaštitom UN, obećano 5,2 miliona dolara za obnovu tog grada.
  • 2003. —.
    • Pred Tribunalom u Hagu počelo je suđenje grupi bivših oficira snaga bosanskih Srba, Vidoju Blagojeviću, Draganu Obrenoviću, Draganu Jokiću, optuženih za zločine u Srebrenici u julu 1995.
    • Irački zvaničnici saopštili da je iz masovnih grobnica u toj zemlji otkopano preko 2.200 tela, žrtava režima Sadama Huseina.
    • Alžirska vojska oslobodila 17 evropskih turista, koje su oteli islamski militanti i držali ih dva meseca u Sahari.
    • Posle blizu četrdeset godina planiranja i debata, otpočeli podzemni radovi na zaštiti Venecije od tonjenja.

.

Rođenja

.

Smrti

.

Blagdani/Praznici

Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar

p • r • u
Mjeseci i dani u godini
Januar 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Februar 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.
Mart 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
April 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Maj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Juni 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Juli 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
August 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Septembar 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Oktobar 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Novembar 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Decembar 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Drugi datumi 0. 1. • 30. 2. • 31. 2. • 0. 3.
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=14._5.&oldid=1757311