Arsenik – razlika između verzija

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Addbot (razgovor | doprinos)
46.972 izmene
m Bot: Migrating 110 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q871 (translate me)
Autobot (razgovor | doprinos)
Botovi
177.192 izmene
m Bot: popravljanje preusmjeravanja
Red 15: Red 15:
|-
|-
| Pripadnost skupu
| Pripadnost skupu
| [[metaloidi|metaloida]]
| [[metaloid]]a
|-
|-
| grupa, perioda
| grupa, perioda
| [[15. grupa hemijskih elemenata|VA]], [[4. perioda hemijskih elemenata|4]],
| [[15. grupa hemijskih elemenata|VA]], [[elementi 4. periode|4]],
|-
|-
| [[gustina]], [[tvrdoća po Mosovoj skali|tvrdoća]]
| [[gustina]], [[mosova skala|tvrdoća]]
| 5727 [[kilogram kroz metar kubni|kg/m<sup>3</sup>]], 3,5
| 5727 [[kilogram po metru kubnom|kg/m<sup>3</sup>]], 3,5
|-
|-
| [[Boja]]
| [[Boja]]
Red 57: Red 57:
! colspan="2" align="center" bgcolor="#cccc99" | <font color="black">'''fizičke osobine'''</font>
! colspan="2" align="center" bgcolor="#cccc99" | <font color="black">'''fizičke osobine'''</font>
|-
|-
| [[agregatno stanje]]
| [[agregatna stanja|agregatno stanje]]
| čvrsto
| čvrsto
|-
|-
| [[temperatura topljenja]]
| [[talište|temperatura topljenja]]
| 1090 [[Kelvin|K]]<br />(817 [[stepen celzijusa|°C]])
| 1090 [[Kelvin|K]]<br />(817 [[celzijus|°C]])
|-
|-
| [[temperatura ključanja]]
| [[vrelište|temperatura ključanja]]
| 887 K<br />(614&nbsp;°C)
| 887 K<br />(614&nbsp;°C)
|-
|-
| [[molska zapremina]]
| [[molarni volumen|molska zapremina]]
| 12,95×10<sup>-3</sup> m<sup>3</sup>/[[mol (jedinica)|mol]]
| 12,95×10<sup>-3</sup> m<sup>3</sup>/[[mol (jedinica)|mol]]
|-
|-
Red 75: Red 75:
| 369,9 kJ/mol
| 369,9 kJ/mol
|-
|-
| [[pritisak zasićene pare]]
| [[napon pare|pritisak zasićene pare]]
| bez podataka
| bez podataka
|-
|-
Red 92: Red 92:
| 3,45×10<sup>6</sup> [[Simens|S]]/m
| 3,45×10<sup>6</sup> [[Simens|S]]/m
|-
|-
| [[toplotna provodljivost]]
| [[toplinska vodljivost|toplotna provodljivost]]
| 50 [[vat kroz metar-kelvin|W/(m*K)]]
| 50 [[vat kroz metar-kelvin|W/(m*K)]]
|-
|-
Red 119: Red 119:
! [[izotop]]
! [[izotop]]
! zast.
! zast.
! [[vreme polu raspada|v.p.r.]]
! [[vreme poluraspada|v.p.r.]]
! [[način raspada|n.r.]]
! [[radioaktivnost|n.r.]]
! [[energija raspada|e.r.]] [[megaelektronovolt|MeV]]
! [[energija raspada|e.r.]] [[megaelektronovolt|MeV]]
! [[proizvod raspada|p.r.]]
! [[proizvod raspada|p.r.]]
|-
|-
| <sup>73</sup>As
| <sup>73</sup>As
| [[veštački radioaktivan izotop|(veš.)]]
| [[veštački radioaktivni izotopi|(veš.)]]
| 80,3 [[dan]]a
| 80,3 [[dan]]a
| [[zarobljavanje elektrona|z.e.]]
| [[zarobljavanje elektrona|z.e.]]
Red 132: Red 132:
|-
|-
| <sup>74</sup>As
| <sup>74</sup>As
| [[veštački radioaktivan izotop|(veš.)]]
| [[veštački radioaktivni izotopi|(veš.)]]
| 17,8 [[dan]]a
| 17,8 [[dan]]a
| [[raspad beta plus|β]]<sup>+</sup>
| [[beta raspad|β]]<sup>+</sup>
| &nbsp;
| &nbsp;
| <sup>74</sup>[[germanijum|Ge]]
| <sup>74</sup>[[germanijum|Ge]]
Red 150: Red 150:
|}
|}


'''Arsen''' ili '''arsenik''' ('''As''', [[latinski]] - ''arsenium'') je metaloid [[15. grupa hemijskih elemenata|VA]], grupe. Ima četri [[izotop]]a: 73, 74, 75 i 76, od kojih je postojan samo 75.
'''Arsen''' ili '''arsenik''' ('''As''', [[latinski jezik|latinski]] - ''arsenium'') je metaloid [[15. grupa hemijskih elemenata|VA]], grupe. Ima četri [[izotop]]a: 73, 74, 75 i 76, od kojih je postojan samo 75.


Zastupljen je u [[Zemlja|zemljinoj]] kori u količini od 2,5 ppm (eng. parts per million) u obliku nekoliko [[mineral]]a od kojih je najrasprostranjeniji arsenopirit koji se često nalazi i u ležištima [[pirit]]a.
Zastupljen je u [[zemlja (planet)|zemljinoj]] kori u količini od 2,5 ppm (eng. parts per million) u obliku nekoliko [[minerali|minerala]] od kojih je najrasprostranjeniji arsenopirit koji se često nalazi i u ležištima [[pirit]]a.


Njegova jedinjenja su bila poznata još u antičko doba. U čistom obliku prvi ga je izdvoio alhemičar Albert Veliki u XII-om veku, mada na to otkriće pretenduju i stariji [[Arapi|arapski]] alhemičari i [[Kina|kineski]] narodni lekari.
Njegova jedinjenja su bila poznata još u antičko doba. U čistom obliku prvi ga je izdvoio alhemičar Albert Veliki u XII-om veku, mada na to otkriće pretenduju i stariji [[Arapi|arapski]] alhemičari i [[narodna Republika Kina|kineski]] narodni lekari.


Sigurno najpoznatije jedinjenje arsena je vrlo toksičan As<sub>2</sub>O<sub>3</sub>.
Sigurno najpoznatije jedinjenje arsena je vrlo toksičan As<sub>2</sub>O<sub>3</sub>.
Red 163: Red 163:


Arsen poseduje dve altotropske modifikacije: prva modifikacija- alfa je krh metal, koji burno reaguje sa [[voda|vodom]]. Druga modifikacija- beta je zlatne boje, mnogo manje reaktivna od alfa modifikacije.
Arsen poseduje dve altotropske modifikacije: prva modifikacija- alfa je krh metal, koji burno reaguje sa [[voda|vodom]]. Druga modifikacija- beta je zlatne boje, mnogo manje reaktivna od alfa modifikacije.
Čist arsen se dodaje nekim legurama [[čelik]]a, a i se dodaje [[silicijum]]u u električnoj industriji.
Čist arsen se dodaje nekim legurama [[čelik]]a, a i se dodaje [[silicij]]umu u električnoj industriji.


[[Kategorija:Metaloidi]]
[[Kategorija:Metaloidi]]

Verzija na datum 10 decembar 2013 u 11:19

Ge - As - Se
 
P
As
Sb  
 
 

Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj Arsen, As, 33
Pripadnost skupu metaloida
grupa, perioda VA, 4,
gustina, tvrdoća 5727 kg/m3, 3,5
Boja metalnosiva
Osobine atoma
atomska masa 74,92160 u
atomski radijus 115 (114) pm
kovalentni radijus 119 pm
van der Valsov radijus 185 pm
elektronska konfiguracija [Ar]3d104s24p3
e- na energetskim nivoima 2, 8, 18, 5
oksidacioni brojevi ±3, 5
Osobine oksida srednje kiseli
kristalna struktura romboidna
fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 1090 K
(817 °C)
temperatura ključanja 887 K
(614 °C)
molska zapremina 12,95×10-3 m3/mol
toplota isparavanja 34,76 kJ/mol
toplota topljenja 369,9 kJ/mol
pritisak zasićene pare bez podataka
brzina zvuka bez podataka
Ostale osobine
Elektronegativnost 2,18 (Pauling)
2,20 (Alred)
specifična toplota 330 J/(kg*K)
specifična provodljivost 3,45×106 S/m
toplotna provodljivost 50 W/(m*K)
I energija jonizacije 947,0 kJ/mol
II energija jonizacije 1798 kJ/mol
III energija jonizacije 2735 kJ/mol
IV energija jonizacije 4837 kJ/mol
V energija jonizacije 6043 kJ/mol
VI energija jonizacije 12310 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r.
73As (veš.) 80,3 dana z.e.   73Ge
74As (veš.) 17,8 dana β+   74Ge
75As 100% stabilni izotor sa 42 neutrona
Tamo gde drugačije nije naznačeno,
upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Objašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada,
z.e=zarobljavanje elektrona

Arsen ili arsenik (As, latinski - arsenium) je metaloid VA, grupe. Ima četri izotopa: 73, 74, 75 i 76, od kojih je postojan samo 75.

Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 2,5 ppm (eng. parts per million) u obliku nekoliko minerala od kojih je najrasprostranjeniji arsenopirit koji se često nalazi i u ležištima pirita.

Njegova jedinjenja su bila poznata još u antičko doba. U čistom obliku prvi ga je izdvoio alhemičar Albert Veliki u XII-om veku, mada na to otkriće pretenduju i stariji arapski alhemičari i kineski narodni lekari.

Sigurno najpoznatije jedinjenje arsena je vrlo toksičan As2O3. Netoksične soli arsen(V) su sastojci pesticida, kao i dodaci staklu dajući mu zelenkastu boju.

prirodan arsen

Biološki značaj - nekoliko enzima koji su neophodni za život sadrže arsen. Arsen je jedan od mikroelemenata i njegova minimalna dnevna količina je veoma niska 0,04 miligrama. Soli arsen(III) su veoma otrovne i izazivaju rak.

Smrtonosna doza iznosi 50 miligrama. Soli arsen(V) su neotrovne ali imaju jako baktericidno dejstvo. Ipak unošenjem velikih količina one se nagomilavaju u organizmu u redukuju se do toksičnih soli arsen(III).

Arsen poseduje dve altotropske modifikacije: prva modifikacija- alfa je krh metal, koji burno reaguje sa vodom. Druga modifikacija- beta je zlatne boje, mnogo manje reaktivna od alfa modifikacije. Čist arsen se dodaje nekim legurama čelika, a i se dodaje silicijumu u električnoj industriji.

Šablon:Link FA Šablon:Link FA

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Arsenik&oldid=1750066