Monociti – razlika između verzija
Prijeđi na navigaciju
Prijeđi na pretragu
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Bot: popravljanje preusmjeravanja |
m reference; kozmetičke promjene |
||
| Red 1: | Red 1: | ||
'''Monociti''' su vrsta [[leukocit|belih krvnih zrnaca]] ([[leukociti|leukocita]]) koja pripadaju monocito-makrofagnom sistemu. Monociti su krupne, mononukleuse ćelije (najveće ćelije krvi), poseduju |
'''Monociti''' su vrsta [[leukocit|belih krvnih zrnaca]] ([[leukociti|leukocita]]) koja pripadaju monocito-makrofagnom sistemu. Monociti su krupne, mononukleuse ćelije (najveće ćelije krvi), poseduju fagocitne sposobnosti. Iz njih nastaju makrofagi, ćelije sa najvećom sposobnošću fagocioze. Ove ćelije provedu 10-12 sati u [[krv]]i, a zatim odlaze u druga tkiva i transformišu se u makrofage.<ref name="Živančević-Simonović">{{cite book | author=Snežana Živančević-Simonović Aleksandar Đukić |editor= | title=Opšta patološka fiziologija | edition= | issue= | pages= | publisher=Univerzitet u Kragujevcu medicinski fakultet |location=Kragujevac | year= | id=ISBN 86-82477-65-3 | doi= | url= }}</ref><ref name="KubyImmunology6th">{{KubyImmunology6th}}</ref> |
||
== Izgled i građa == |
== Izgled i građa == |
||
Monociti su velike ćelije, prečnika 15-18 μm. Jedro im je bubrežastog oblika i nije segmentirano (mononukleusne ćelije). U [[citoplazma|citoplazmi]] se nalaze granule sa [[enzim]]ima.<ref name="Koraćević">{{cite book | author=Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević |editor= | title=[[Biohemija]] | edition= | issue= | pages= | publisher=Savremena administracija |location= | year= | id=ISBN 86-387-0622-7 | doi= | url= }}</ref> Od enzima poseduju: [[kisela fosfataza|kiselu fosfatazu]], [[glukuronidaza|glukuronidazu]], [[lizozim]], neke tipove [[ |
Monociti su velike ćelije, prečnika 15-18 μm. Jedro im je bubrežastog oblika i nije segmentirano (mononukleusne ćelije). U [[citoplazma|citoplazmi]] se nalaze granule sa [[enzim]]ima.<ref name="Koraćević">{{cite book | author=Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević |editor= | title=[[Biohemija]] | edition= | issue= | pages= | publisher=Savremena administracija |location= | year= | id=ISBN 86-387-0622-7 | doi= | url= }}</ref> Od enzima poseduju: [[kisela fosfataza|kiselu fosfatazu]], [[glukuronidaza|glukuronidazu]], [[lizozim]], neke tipove [[esteraza]] i [[peroksidaza|peroksidazu]]. Na površini njihove [[ćelijska membrana|mabrnane]] nalaze se receptori za [[antitelo|imunoglobuline]] i [[sistem komplemenata|komponente komllementa]] (C3b i C5a, koje vrše opsonizaciju). Stvaraju se u [[koštana srž|koštanoj srži]], a putem krvi dospevaju u sve delove organizma, gde napuštaju krvotok, odlaze i transformišu se u [[makrofag]]e. Monociti čine 5-8% [[leukocit]]a u perifernoj krvi. |
||
== Uloga == |
== Uloga == |
||
*Monociti mogu vršiti [[fagocitoza|fagocitozu]] mikoorganizama. Opsonizacijom mikroorganizama putem komponenata sistema komplementa: C3b i C5a, kao i putem antitela može se olakšati proces fagocitoze (monociti poseduju receptore za ove supstnce). |
* Monociti mogu vršiti [[fagocitoza|fagocitozu]] mikoorganizama. Opsonizacijom mikroorganizama putem komponenata sistema komplementa: C3b i C5a, kao i putem antitela može se olakšati proces fagocitoze (monociti poseduju receptore za ove supstnce). |
||
*Od monocita nastaju makrofagi, ćelije sa najvećom sposobnošću fagocitoze. Makrofagi nemaju samo ulogu u fagocitozi, već služe kao [[antigen prezentujuće ćelije]] i sekretuju velike količine [[citokini|citokina]]. |
* Od monocita nastaju makrofagi, ćelije sa najvećom sposobnošću fagocitoze. Makrofagi nemaju samo ulogu u fagocitozi, već služe kao [[antigen prezentujuće ćelije]] i sekretuju velike količine [[citokini|citokina]]. |
||
== Pogledati == |
== Pogledati == |
||
*[[Makrofag]]i |
* [[Makrofag]]i |
||
*[[Fagocitoza]] |
* [[Fagocitoza]] |
||
== |
== Reference == |
||
{{reflist|2}} |
{{reflist|2}} |
||
{{-}} |
{{-}} |
||
Verzija na datum 24 novembar 2013 u 02:45
Monociti su vrsta belih krvnih zrnaca (leukocita) koja pripadaju monocito-makrofagnom sistemu. Monociti su krupne, mononukleuse ćelije (najveće ćelije krvi), poseduju fagocitne sposobnosti. Iz njih nastaju makrofagi, ćelije sa najvećom sposobnošću fagocioze. Ove ćelije provedu 10-12 sati u krvi, a zatim odlaze u druga tkiva i transformišu se u makrofage.[1][2]
Izgled i građa
Monociti su velike ćelije, prečnika 15-18 μm. Jedro im je bubrežastog oblika i nije segmentirano (mononukleusne ćelije). U citoplazmi se nalaze granule sa enzimima.[3] Od enzima poseduju: kiselu fosfatazu, glukuronidazu, lizozim, neke tipove esteraza i peroksidazu. Na površini njihove mabrnane nalaze se receptori za imunoglobuline i komponente komllementa (C3b i C5a, koje vrše opsonizaciju). Stvaraju se u koštanoj srži, a putem krvi dospevaju u sve delove organizma, gde napuštaju krvotok, odlaze i transformišu se u makrofage. Monociti čine 5-8% leukocita u perifernoj krvi.
Uloga
- Monociti mogu vršiti fagocitozu mikoorganizama. Opsonizacijom mikroorganizama putem komponenata sistema komplementa: C3b i C5a, kao i putem antitela može se olakšati proces fagocitoze (monociti poseduju receptore za ove supstnce).
- Od monocita nastaju makrofagi, ćelije sa najvećom sposobnošću fagocitoze. Makrofagi nemaju samo ulogu u fagocitozi, već služe kao antigen prezentujuće ćelije i sekretuju velike količine citokina.
Pogledati
Reference
- ↑ Snežana Živančević-Simonović Aleksandar Đukić. Opšta patološka fiziologija. Kragujevac: Univerzitet u Kragujevcu medicinski fakultet. ISBN 86-82477-65-3.
- ↑ Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 izd.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1-4292-0211-4.
- ↑ Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. Savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7.
