Neško Nedić – razlika između verzija
| Red 5: | Red 5: | ||
=== Gušenje ustanka u Srbiji 1941. === |
=== Gušenje ustanka u Srbiji 1941. === |
||
{{main|Ustanak u Srbiji 1941.}} |
{{main|Ustanak u Srbiji 1941.}} |
||
Početkom [[Ustanak u Srbiji 1941.|ustanka u Srbiji 1941.]], kada je partizanski štab saznao da se u Valjevskom kraju nalazi pukovnik [[Dragoljub Mihailović|Draža Mihailović]], uspostavljeni su prvi prvi službeni kontakti između partizanskog i četničkog pokreta. [[Miloš Minić]] je krajem jula vodio delegaciju na [[Ravna Gora|Ravnu Goru]]. Na četničkoj strani je pregovarao poručnik Neško Nedić. Do dogovora nije došlo, ali je zaključeno da je jedinstveni cilj i jednih i drugih borba protiv okupatora. |
|||
13. decembra [[1941]]. godine, sukladno dogovorima viših instanci, [[Prvi valjevski četnički odred]], čiji je komandant Neško Nedić, izdao je naređenje za saradnju sa kvislinškim vlastima u borbi protiv partizana: |
|||
{{citiranje| |
{{citiranje| |
||
Verzija na datum 28 august 2013 u 14:42
Neško Nedić je bio četnički komandant Valjevskog korpusa i saradnik okupatora u Drugom svetskom ratu.
Drugi svetski rat
Gušenje ustanka u Srbiji 1941.
Početkom ustanka u Srbiji 1941., kada je partizanski štab saznao da se u Valjevskom kraju nalazi pukovnik Draža Mihailović, uspostavljeni su prvi prvi službeni kontakti između partizanskog i četničkog pokreta. Miloš Minić je krajem jula vodio delegaciju na Ravnu Goru. Na četničkoj strani je pregovarao poručnik Neško Nedić. Do dogovora nije došlo, ali je zaključeno da je jedinstveni cilj i jednih i drugih borba protiv okupatora.
13. decembra 1941. godine, sukladno dogovorima viših instanci, Prvi valjevski četnički odred, čiji je komandant Neško Nedić, izdao je naređenje za saradnju sa kvislinškim vlastima u borbi protiv partizana:
2) Da komandir opštinskih četa stupa u dodir sa postavljenom opštinskom upravom i ne pokazujući ovaj akt saopšti joj da je određen da formira oružane snage na teritoriji opštine koje će služiti kao potpora vlasti radi održavanja mira i poretka a naročito kao oružana snaga za suzbijanje komunista ako se i kad pojave na teritoriji opštine. Ovaj štab će preduzeti sve potrebne mere da ovakav rad bude prećutno odobren i od strane Nedićevih odnosno nemačkih vlasti.
6) Komandiri će narediti svojim seoskim komandirima da odmah otpočnu sa patroliranjem. Ova mera je neophodna jer se komunisti pošto su razbijeni vuku kroz sva sela u bednom stanju i malim grupama a u interesu je naše stvari da ih odmah razoružavamo.
9) Početi odmah sa propagandom protiv komunista i svugde i na svakom mestu objasniti istinu da je do ovoga žalosnog stanja došlo zato što su oni u želji da preotmu vlast počeli borbu prerano. (...) Mi zato ne možemo i nećemo zajedno sa Nemcima, ali nećemo ni u otvorenu borbu, koju sada ne možemo izdržati. (...) Dotle dok ovaj momenat ne dođe mi moramo iskoristiti rasulo kod komunista da ih razoružamo te da nam na proleće ponovo ne ometu naš rad.[1]
Borbe na strani Nemaca 1944.
8. maja 1944. godine Neško Nedić, komandant Valjevskog korpusa JVUO, izveštava generala Dragoljuba Mihailovića da četnici sa Nemcima drže položaje na reci Gradac:
Snage potčinjene meni prešle su trenutno u odbranu na liniji Bačevci — Kosjerić i to: valjevski korpus sa delom Nemaca drži levo obalu Graca u visini Lipa — Ravan. Juče su na ovom odseku odbijeni svi napadi komunista. Ajdačić sa delom Nemaca zatvara položaj Bukovi — Kažana... Moja težnja je da sa naslonom na Nemce, stvorim čvrstu odbranu linije Bačevci — Kosjerić, dok se snage ne prikupe i ne stvore preduslovi za uništavajući udar...[2][3]
– Depeša komandanta Valjevskog korpusa, kapetana Neška Nedića, upućena generalu Mihailoviću 8. maja 1944.
Topličko-jablanička operacija 1944
Od 5. jula do 4. avgusta 1944. godine Neško Nedić, načelnik štaba Četvrte grupe jurišnih korpusa JVuO, je učestvovao u nemačkoj operaciji protiv partizana u Toplici i Jablanici.
Nemci su 14. jula 1944. u Kruševcu vodili razgovore sa četničkim komandantom Neškom Nedićem u vezi zajedničkih dejstava protiv jedinica NOV i POJ, nakon čega su u četničke operativne štabove delegirali majora Vajela (nem. Wayel) kao oficira za vezu.[4]
Dogovori sa Nemcima
Tokom operacije Vazdušni most četnički komandanti Nikola Kalabić, Dragoslav Račić i Neško Nedić su 11. avgusta u Topoli potpisali sporazum o zajedničkoj borbi protiv partizana i preneli Nemcima želje Draže Mihailovića.
1. DM želi da razgovara sa opunomoćenikom firera za jugoistočni prostor.
2. On teži okupljanju svih nacionalnih srpskih snaga.
3. Mobilizacija i naoružavanje svih za oružje sposobnih Srba za borbu protiv komunizma. Naoružavanje i vođstvo pod nemačkim Vermahtom.
4. DM moli da sam ostane u ilegali.
5. Pripadnici DM-pokreta ne treba da budu u nemačkim uniformama.[9]
– Dražina ponuda Hitleru od 11. avgusta 1944.
Bitka za Valjevo 1944
Brigade Prve i Šeste divizije NOVJ nakon razbijanja glavnine JVuO na Jelovoj gori zadržale su inicijativu u rukama, energično goneći četničke delove na sever. 11. septembra u neposrednoj opasnosti se našla Mihailovićeva komanda na Ravnoj gori, pa su dva bataljona SDK iz Valjeva nastupila prema Mionici da bi obezbedili izvlačenje Mihailovićevog štaba prema Koceljevu.
Načelnik štaba Četvrte grupe jurišnih korpusa kapetan Neško Nedić pokušao je da organizuje odbranu uključujući u grupu Valjevski korpus JVuO kao Sedmi jurišni, i dajući mu naređenje da se poveže sa Nemcima u Valjevu:
Tvoj (prim: kapetan Vojislav Marković) korpus za sada ostaje za akciju prema Valjevu — prema komunističkoj grupi dejstvuje u Kolubari. Pošto ovu akciju vode uglavnom Nemci to će tvoja uloga biti da naslonom naših i u sporazumu sa njima izvršiš tučenje crvenih sugerišući Nemcima najpogodnija rešenja. Od Nemaca ćeš neposredno da se snabdevaš municijom, a glavni zadatak ti je da prisustvom uz neniačke trupe goniš i hvataš komuniste koje oni razbijaju.
Radi ovoga izvršićeš marš sutra — 14-og septembra t.g. u 6 časova pravcem selo Grabovica, gde ćeš stupiti u dodir sa nemačkim Komandantom u Valjevu, kome ćeš dati pismeno naređenje štaba četvrte grupe za neposredno snabdevanje municijom za saradnju sa njima. Pored ovoga zadatka ti ćeš obratiti pažnju na to da se sa korpusom nađeš u rejonu Valjeva da brzo prigrabiš vlast ako bi Nemoi napustili Valjevo odnosno da se naslonom na njih u ovoj gužvi naoružaš izvlačeći od svakog sve što se može.[10]
Izvori
- ↑ Zbornik NOR-a, XIV/1, Beograd, 1981., str. 90-91.
- ↑ http://www.znaci.net/00001/11_62.htm
- ↑ AVII, arhivski fond D. M., VK — P--125/1.
- ↑ Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 15. jula 1944. Komandi Grupe armija »F« o razgovoru vođenom 14. jula 1944. u Kruševcu, sa četničkim komandantom Neškom Nedićem u vezi zajedničkih dejstava protiv jedinica NOV i POJ, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, dokument 93
- ↑ Wredeova zabeleška str.1
- ↑ Wredeova zabeleška str.2
- ↑ Wredeova zabeleška str.3
- ↑ Wredeova zabeleška str.4
- ↑ Nemački zapisnik sa pregovora sa Dražinim predstavnicima 11.8.1944.
- ↑ Naređenje načelnika štaba 4. grupe jurišnih korpusa od 13. septembra 1944. komandantu 7. jurišnog korpusa da sadejstvuje s nemačkim trupama, Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 4, dokument 69
