Svetosavski kongres

Svetosavski kongres u selu Ba, održan od 25. do 28. januara 1944. godine, je bio četnički odgovor na Drugo zasedanje AVNOJ-a.

Pojavljuje se i pod imenom Ravnogorski kongres.

Odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a nanele su težak politički udarac pokretu Draže Mihailovića, koji je u ovom periodu i u inostranstvu raskrinkavan kao kolaboracionistički. Draža i njegovi saradnici shvatili su da im u takvoj situaciji može pomoći manevar, kojim bi uspeli da svoj pokret prikažu kao pokret širokih narodnih masa.

Draža je još ranije, pod pritiskom razvoja unutrašnje i međunarodne situacije, prihvatio saradnju sa političarima iz srpskih građanskih partija i da se poveže sa Hrvatskom seljačkom strankom i Mačekom u Hrvatskoj, kao i sa građanskim partijama u Sloveniji, naročito s klerikalcima. Kontakti sa građanskim političarima naročito su pojačani u Beogradu uz aktivno učešće Živka Topalovića. Ideja za održavanje kongresa rođena je u prvoj polovini decembra 1943.

O prisustvu delegata na kongresu u četničkim dokumentima postoje različiti podaci: kreću se između 274 i 302 delegata. Učesnici kongresa bili su pristalice četničke organizacije i građanski političari koji su želeli restauraciju starog režima. Referat na kongresu podneo je Živko Topalović, a pored ostalih govorili su Draža Mihailović, Mustafa Mulalić, inž. Vladimir Predavec, Anton Krejči i drugi. Kongres je pozdravio kapetan armije SAD Đorđe Musulin, dok je britanski general Čarls Armstrong odbio da prisustvuje.

Na kongresu je donesena rezolucija i poslati telegrami, između ostalih, Ruzveltu, Staljinu i Čerčilu.