Zaharije Ostojić – razlika između verzija
| Red 21: | Red 21: | ||
'''Zaharije Ostojić-Zare''' ([[1907]], [[Gluhi Do]] kod [[Bar (grad)|Baras]] - [[Jasenovac]], april [[1945]]) je bio [[četnici|četnički]] pukovnik. |
'''Zaharije Ostojić-Zare''' ([[1907]], [[Gluhi Do]] kod [[Bar (grad)|Baras]] - [[Jasenovac]], april [[1945]]) je bio [[četnici|četnički]] pukovnik. |
||
== |
== Drugi svetski rat == |
||
Pre rata generalštabni vazduhoplovni major kraljevskog vazduhoplovstva (pilot). |
Pre rata generalštabni vazduhoplovni major kraljevskog vazduhoplovstva (pilot). |
||
Učesnik [[Vojni puč 27. marta 1941.|puča]] od [[27. mart]]a [[1941]]. kao bliski saradnik generala [[Borivoje Mirković|Borivoja Mirkovića]]. Zajedno sa majorom Mirkom Lalatovićem sproveo kneza Pavla posle vojnog puča u Grčku. |
Učesnik [[Vojni puč 27. marta 1941.|puča]] od [[27. mart]]a [[1941]]. kao bliski saradnik generala [[Borivoje Mirković|Borivoja Mirkovića]]. Zajedno sa majorom Mirkom Lalatovićem sproveo kneza Pavla posle vojnog puča u Grčku. |
||
U [[Jugoslavija|Jugoslaviji]] |
U [[Jugoslavija|Jugoslaviji]] se vratio kao član jugoslovensko-britanske misije na čelu sa [[Bil Hadson|Bilom Hadsonom]] koja se 21. septembra [[1941]]. iz podmornice iskrcala u blizini [[Petrovac|Petrovca]] na moru. Po dolasku u štab [[Draža Mihailović|Draže Mihailovića]] postao načelnik Operativnog odseka, a od [[1942]]. komandant Istaknutog dela Vrhovne Komande (IDVK) [[Jugoslovenska vojska u otadžbini |JVu0]]. |
||
=== Zločini u Foči === |
|||
| ⚫ | Kad su [[Petar Baćović]] i Zaharije Ostojić obrazovali istaknuti deo vrhovne komande prešli su sa četničkim jedinicama u istočnu Bosnu, zauzeli Foču i tom prilikom u Foči i okolini poubijali veliki broj meštana.<ref name="Saslušanje">[http://www.znaci.net/00001/60_1_6.pdf Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih]</ref> |
||
| ⚫ | |||
| ⚫ | Kad su [[Petar Baćović]] i Zaharije Ostojić obrazovali istaknuti deo vrhovne komande prešli su sa četničkim jedinicama u istočnu Bosnu, zauzeli Foču i tom prilikom u Foči i okolini poubijali veliki broj meštana.<ref name="Saslušanje">[http://www.znaci.net/00001/60_1_6.pdf Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih]</ref> Četnici su krajem avgusta ušli u [[Foča|Foču]], počinivši strahovite zločine u gradu i okolini. |
||
| ⚫ | |||
Major Ostojić u depeši od [[22. avgust]]a [[1942]]. godine piše: |
|||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
{{citat|Juče završio akciju do Ustikoline i grebena Jahorine... Po dosadašnjim podacima... 1.000 — 3.000 muslimana poklanih. Sve trupe dobri borci, ali još bolji pljačkaši, izuzev Pavla. Pad Foče ima dobrog odjeka. Muslimani u masama beže u Sarajevo. Naredio sam povratak trupa kući, a ja sam od juče u Kalinoviku i rešavam ostala pitanja sa Ištvanom (Baćovićem — nap. autora) i Jevđevićem. Sada su zadovoljni.<ref>http://www.znaci.net/00001/11_25.htm</ref>|[[Zaharije Ostojić]]}} |
{{citat|Juče završio akciju do Ustikoline i grebena Jahorine... Po dosadašnjim podacima... 1.000 — 3.000 muslimana poklanih. Sve trupe dobri borci, ali još bolji pljačkaši, izuzev Pavla. Pad Foče ima dobrog odjeka. Muslimani u masama beže u Sarajevo. Naredio sam povratak trupa kući, a ja sam od juče u Kalinoviku i rešavam ostala pitanja sa Ištvanom (Baćovićem — nap. autora) i Jevđevićem. Sada su zadovoljni.<ref>http://www.znaci.net/00001/11_25.htm</ref>|[[Zaharije Ostojić]]}} |
||
Pokolj u okolini Foči pominje se i u presudu četničkom generalu Mihailoviću: |
|||
| ⚫ | {{citiranje|Avgusta 1942. godine na terenu oko Ustikoline i Jahorine (istočna Bosna) Mihailovićevi četnici pod komandom majora Zaharija Ostojića i Petra Baćovića zaklali su oko 2.500 lica muslimanske veroispovesti a sela popalili.<ref name="Presuda">[http://www.znaci.net/00001/60_3_34.pdf Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Presuda Dragoljubu Mihailoviću i ostalima]</ref>|Presuda Dragoljubu Mihailoviću i ostalima}} |
||
=== Operacija Weiss === |
|||
U saradnji sa okupatorima, rukovodio je svim većim četničkim operacijama protiv snaga NOV i POJ-a u proleće i leto [[1942]]. u [[Crna Gora|Crnoj Gori]], na [[Neretva|Neretvi]] [[1943]]. i na [[Lim (reka)|Lim]]u početkom [[1944]]. |
U saradnji sa okupatorima, rukovodio je svim većim četničkim operacijama protiv snaga NOV i POJ-a u proleće i leto [[1942]]. u [[Crna Gora|Crnoj Gori]], na [[Neretva|Neretvi]] [[1943]]. i na [[Lim (reka)|Lim]]u početkom [[1944]]. |
||
{{citat|Naredio sam prebacivanje svih snaga sa desne na levu obalu Neretve.... Nadam se u Boga da ćemo sprečiti dublji prodor i spasti Hercegovinu ... Ti preduzmi hitno da Nemci posednu i brane desnu obalu Neretve od Konjica do sela Katića i da neprekidno bombarduju njihove položaje.<ref name="Saslušanje"/>|Depeša Zaharija Ostojića [[Dobroslav Jevđević|Dobroslavu Jevđeviću]] tokom [[Bitka na Neretvi|bitke na Neretvi]]}} |
{{citat|Naredio sam prebacivanje svih snaga sa desne na levu obalu Neretve.... Nadam se u Boga da ćemo sprečiti dublji prodor i spasti Hercegovinu ... Ti preduzmi hitno da Nemci posednu i brane desnu obalu Neretve od Konjica do sela Katića i da neprekidno bombarduju njihove položaje.<ref name="Saslušanje"/>|Depeša Zaharija Ostojića [[Dobroslav Jevđević|Dobroslavu Jevđeviću]] tokom [[Bitka na Neretvi|bitke na Neretvi]]}} |
||
=== Razlaz sa Dražom === |
|||
Oktobra [[1944]]. došao u sukob sa [[Draža Mihailović|Dražom Mihailovićem]], okrivljujući ga za neuspeh i slom četničke organizacije i na vojnom i na političkom planu. U prvoj polovini marta 1945. definitivno napustio generala [[Draža Mihailović|Mihailovića]] |
Oktobra [[1944]]. došao u sukob sa [[Draža Mihailović|Dražom Mihailovićem]], okrivljujući ga za neuspeh i slom četničke organizacije i na vojnom i na političkom planu. U prvoj polovini marta 1945. definitivno napustio generala [[Draža Mihailović|Mihailovića]] |
||
[[10]] marta [[1945]]. krenuo sa delom potčinjenih jedinica zajedno sa pukovnikom [[Mirko Lalatović|Mirkom Lalatovićem]], potpukovnikom [[Pavle Đurišić|Pavlom Đurišićem]], potpukovnikom [[Petar Baćović|Petrom Baćevićem]] i ideologom [[Dragiša Vasić|Dragišom Vasićem]] ka Zapadu preko teritorije [[NDH]]. Posle opkoljavanja i uništenja njegove grupe [[Bitka na Lijevča polju|kod Lijevče Polja]], blizu [[Banja Luka|Banja Luke]], zarobljen i odveden u [[Jasenovac]] gde je oko 20. aprila [[1945]]. ubijen zajedno sa potpukovnikom Lalatovićem i potpukovnikom Đurišićem. |
[[10]] marta [[1945]]. krenuo sa delom potčinjenih jedinica zajedno sa pukovnikom [[Mirko Lalatović|Mirkom Lalatovićem]], potpukovnikom [[Pavle Đurišić|Pavlom Đurišićem]], potpukovnikom [[Petar Baćović|Petrom Baćevićem]] i ideologom [[Dragiša Vasić|Dragišom Vasićem]] ka Zapadu preko teritorije [[NDH]]. Posle opkoljavanja i uništenja njegove grupe [[Bitka na Lijevča polju|kod Lijevče Polja]], blizu [[Banja Luka|Banja Luke]], zarobljen i odveden u [[Jasenovac]] gde je oko 20. aprila [[1945]]. ubijen zajedno sa potpukovnikom Lalatovićem i potpukovnikom Đurišićem. |
||
| ⚫ | {{citiranje|Avgusta 1942. godine na terenu oko Ustikoline i Jahorine (istočna Bosna) Mihailovićevi četnici pod komandom majora Zaharija Ostojića i Petra Baćovića zaklali su oko 2.500 lica muslimanske veroispovesti a sela popalili.<ref name="Presuda">[http://www.znaci.net/00001/60_3_34.pdf Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Presuda Dragoljubu Mihailoviću i ostalima]</ref>|Presuda Dragoljubu Mihailoviću i ostalima}} |
||
== Reference == |
== Reference == |
||
Verzija na datum 19 juni 2013 u 22:32
| Zaharije Ostojić | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Lični podaci | ||
| Datum rođenja | 1907. | |
| Mesto rođenja | Gluhi Do, Kneževina Crna Gora | |
| Datum smrti | 1945. | |
| Mesto smrti | Logor Stara Gradiška, NDH | |
| Vojska | Jugoslovenska vojska, Jugoslovenska Vojska u Otadžbini | |
| Najviši čin | major | |
| Bitke i ratovi | Drugi svetski rat (Bitka na Neretvi) | |
Zaharije Ostojić-Zare (1907, Gluhi Do kod Baras - Jasenovac, april 1945) je bio četnički pukovnik.
Drugi svetski rat
Pre rata generalštabni vazduhoplovni major kraljevskog vazduhoplovstva (pilot).
Učesnik puča od 27. marta 1941. kao bliski saradnik generala Borivoja Mirkovića. Zajedno sa majorom Mirkom Lalatovićem sproveo kneza Pavla posle vojnog puča u Grčku.
U Jugoslaviji se vratio kao član jugoslovensko-britanske misije na čelu sa Bilom Hadsonom koja se 21. septembra 1941. iz podmornice iskrcala u blizini Petrovca na moru. Po dolasku u štab Draže Mihailovića postao načelnik Operativnog odseka, a od 1942. komandant Istaknutog dela Vrhovne Komande (IDVK) JVu0.
Zločini u Foči
Kad su Petar Baćović i Zaharije Ostojić obrazovali istaknuti deo vrhovne komande prešli su sa četničkim jedinicama u istočnu Bosnu, zauzeli Foču i tom prilikom u Foči i okolini poubijali veliki broj meštana.[1] Četnici su krajem avgusta ušli u Foču, počinivši strahovite zločine u gradu i okolini.
Major Ostojić u depeši od 22. avgusta 1942. godine piše:
„U Foči ima svega i svačega, pa se nadam dobrom plenu. Jedva čekam da mi se ljudi prikupe, pa ću im mamu maminu za sva vremena..."[1]
– Zaharije Ostojić
Depešom br. 466 od 23. avgusta 1942. godine Zaharije Ostojić javlja Draži Mihailoviću:
Juče završio akciju do Ustikoline i grebena Jahorine... Po dosadašnjim podacima... 1.000 — 3.000 muslimana poklanih. Sve trupe dobri borci, ali još bolji pljačkaši, izuzev Pavla. Pad Foče ima dobrog odjeka. Muslimani u masama beže u Sarajevo. Naredio sam povratak trupa kući, a ja sam od juče u Kalinoviku i rešavam ostala pitanja sa Ištvanom (Baćovićem — nap. autora) i Jevđevićem. Sada su zadovoljni.[2]
Pokolj u okolini Foči pominje se i u presudu četničkom generalu Mihailoviću:
Avgusta 1942. godine na terenu oko Ustikoline i Jahorine (istočna Bosna) Mihailovićevi četnici pod komandom majora Zaharija Ostojića i Petra Baćovića zaklali su oko 2.500 lica muslimanske veroispovesti a sela popalili.[3]
– Presuda Dragoljubu Mihailoviću i ostalima
Operacija Weiss
U saradnji sa okupatorima, rukovodio je svim većim četničkim operacijama protiv snaga NOV i POJ-a u proleće i leto 1942. u Crnoj Gori, na Neretvi 1943. i na Limu početkom 1944.
Naredio sam prebacivanje svih snaga sa desne na levu obalu Neretve.... Nadam se u Boga da ćemo sprečiti dublji prodor i spasti Hercegovinu ... Ti preduzmi hitno da Nemci posednu i brane desnu obalu Neretve od Konjica do sela Katića i da neprekidno bombarduju njihove položaje.[1]
– Depeša Zaharija Ostojića Dobroslavu Jevđeviću tokom bitke na Neretvi
Razlaz sa Dražom
Oktobra 1944. došao u sukob sa Dražom Mihailovićem, okrivljujući ga za neuspeh i slom četničke organizacije i na vojnom i na političkom planu. U prvoj polovini marta 1945. definitivno napustio generala Mihailovića
10 marta 1945. krenuo sa delom potčinjenih jedinica zajedno sa pukovnikom Mirkom Lalatovićem, potpukovnikom Pavlom Đurišićem, potpukovnikom Petrom Baćevićem i ideologom Dragišom Vasićem ka Zapadu preko teritorije NDH. Posle opkoljavanja i uništenja njegove grupe kod Lijevče Polja, blizu Banja Luke, zarobljen i odveden u Jasenovac gde je oko 20. aprila 1945. ubijen zajedno sa potpukovnikom Lalatovićem i potpukovnikom Đurišićem.