Nikifor I Carigradski – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije

← Starija izmjena Novija izmjena →

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj

VizualnoWikitekst

U redovima

Verzija na datum 18 juni 2013 u 09:25

Nikifor I (grč. Νικηφόρος Α΄, oko 758–828) bio je vizantijski pisac i carigradski patrijarh.

Život

Nikifor je rođen kao plemić, a njegov otac Teodor je bio visoki činovnik na carskom dvoru, i bio je veoma bogat. Nikifor je službovao nekoliko godina na dvoru u istom zvanju kao i njegov otac, ali je ostavio dvor i udaljio se do obale Bosfora i tamo sagradio manastir. Manastir mu se ubrzo napunio monasima, a on je upravljao manastirom ne primajući monaštva pod izgovorom da je nedostojan, iako je hrišćanskim životom služio kao uzor monasima. Učestvovao je pre toga na Sedmom vaseljenskom saboru kao mirjanin (svetovnjak), po volji cara i patrijarha, i istakao se na saboru svojim izvrsnim poznavanjem Svetoga Pisma. Kada je umro patrijarh Tarasije, Nikifor je izabran za patrijarha i protiv svoje volje. Odmah po izboru primio je monaški čin i sve ostale činove redom. Ustoličen je u Svetoj Sofiji kao patrijarh 806. godine. To je bilo za vreme vladavine cara Nikifora, koji je ubrzo potom otišao u rat protiv Bugara i poginuo. Njegov sin Stavrakije vladao je samo dva meseca pre no što je iznenada umro. Posle ovoga carem je postao Mihailo I Rangabe, ali vladao je samo dve godine, dok ga Lav Jermenin nije zbacio sa prestola i prognao. Kada je Lav došao na presto, poslao mu je patrijarh knjigu o Pravoslavnom Veroispovedanju da potpiše (po običaju svih vizantijskih careva, što se smatralo zakletvom da će braniti pravoslavlje). Car nije potpisao knjigu, nego je taj čin odložio do krunisanja. Kada ga je patrijarh Nikifor krunisao, on je odbio da potpiše ovu knjigu, i ubrzo se saznalo da je ikonoborac. Patrijarh je pokušao da ga posavetuje i povrati ortodoksiji, ali u tome nije uspeo. Car je nasilno prognao Nikifora na Prokonidu gde je u bedi proveo trinaest godina. Umro je u izgnanstvu 827. godine. Kao patrijarh upravljao je Crkvom devet godina.

Srpska pravoslavna crkva slavi ga 13. marta i 2. juna po crkvenom, a 26. marta i 15. juna po gregorijanskom kalendaru.

Istorijska dela

U svojim hronografskim delima patrijarh Nikifor svakako se pokazuje bolji kao teolog nego kao istoričar. Njegovo delo Hronografski pregled (Χρονογραφικὸν σύντομον) je zapravo siromašna hronološka tabela od Adama i Eve do 829. godine, koja je kasnije bila mnogo korišćena, takođe različito nastavljana i interpolirana. Značajniji je tzv. Brevijarij (lat. Breviarium) odnosno Kratka istorija (Ἱστορία σύντομος), gde se prikazuje vreme od 602. do 769. godine, pisan na popularan način, koje pokazuje veliko interesovanje za kuriozitete, kao i za biografske i crkvene pojedinosti. Ovo delo, u kome su obrađeni za nas izgubljeni izvori 7. i 8. veka, predstavlja veliku vrednost kao izvor.

Izvori

Eksterni linkovi

Prethodi: Tarasije	Patrijarsi Carigrada 806–815	Slijedi: Teodot I

@@ Red 2: / Red 2: @@
 [[Datoteka:Chludov Nikephoros I of Constantinople.jpg|thumb|right|Nikifor I (carigradski patrijarh)]]
-'''Nikifor I''' ([[Grčki jezik|grč]]. Νικηφόρος Α΄, oko [[758]]–[[828]]) bio je [[Vizantija|vizantijski]] pisac i [[carigradski patrijarh]].
+'''Nikifor I''' ([[Grčki jezik|grč]]. Νικηφόρος Α΄, oko [[758]]–[[828]]) bio je [[византијско царство|vizantijski]] pisac i [[vaseljenski patrijarh Carigrada|carigradski patrijarh]].
 ==Život==
-Nikifor je rođen kao plemić, a njegov otac Teodor je bio visoki činovnik na carskom dvoru, i bio je veoma bogat. Nikifor je službovao nekoliko godina na dvoru u istom zvanju kao i njegov otac, ali je ostavio dvor i udaljio se do obale [[Bosfor]]a i tamo sagradio [[manastir]]. Manastir mu se ubrzo napunio monasima, a on je upravljao manastirom ne primajući monaštva pod izgovorom da je nedostojan, iako je [[Hrišćanstvo|hrišćanskim]] životom služio kao uzor monasima. Učestvovao je pre toga na [[Sedmi vaseljenski sabor|Sedmom vaseljenskom saboru]] kao mirjanin (svetovnjak), po volji [[Popis bizantskih careva|cara]] i patrijarha, i istakao se na saboru svojim izvrsnim poznavanjem ''[[Sveto Pismo|Svetoga Pisma]]''. Kada je umro patrijarh [[Tarasije (carigradski patrijarh)|Tarasije]], Nikifor je izabran za patrijarha i protiv svoje volje. Odmah po izboru primio je monaški čin i sve ostale činove redom. Ustoličen je u [[Aja Sofija|Svetoj Sofiji]] kao patrijarh [[806]]. godine. To je bilo za vreme vladavine cara [[Nikifor I (bizantski car)|Nikifora]], koji je ubrzo potom otišao u rat protiv [[Bugari|Bugara]] i poginuo. Njegov sin [[Stavrakije]] vladao je samo dva meseca pre no što je iznenada umro. Posle ovoga carem je postao [[Mihailo I Rangabe]], ali vladao je samo dve godine, dok ga [[Lav Jermenin]] nije zbacio sa prestola i prognao. Kada je Lav došao na presto, poslao mu je patrijarh knjigu o Pravoslavnom Veroispovedanju da potpiše (po običaju svih [[vizantija|vizantijskih]] careva, što se smatralo zakletvom da će braniti [[pravoslavlje]]). Car nije potpisao knjigu, nego je taj čin odložio do krunisanja. Kada ga je patrijarh Nikifor krunisao, on je odbio da potpiše ovu knjigu, i ubrzo se saznalo da je [[Ikonoklazam|ikonoborac]]. Patrijarh je pokušao da ga posavetuje i povrati ortodoksiji, ali u tome nije uspeo. Car je nasilno prognao Nikifora na [[Prokonida|Prokonidu]] gde je u bedi proveo trinaest godina. Umro je u izgnanstvu [[827]]. godine. Kao patrijarh upravljao je [[Crkva|Crkvom]] devet godina.
+Nikifor je rođen kao plemić, a njegov otac Teodor je bio visoki činovnik na carskom dvoru, i bio je veoma bogat. Nikifor je službovao nekoliko godina na dvoru u istom zvanju kao i njegov otac, ali je ostavio dvor i udaljio se do obale [[Bosfor]]a i tamo sagradio [[manastir]]. Manastir mu se ubrzo napunio monasima, a on je upravljao manastirom ne primajući monaštva pod izgovorom da je nedostojan, iako je [[Hrišćanstvo|hrišćanskim]] životom služio kao uzor monasima. Učestvovao je pre toga na [[Drugi nikejski sabor|Sedmom vaseljenskom saboru]] kao mirjanin (svetovnjak), po volji [[Popis bizantskih careva|cara]] i patrijarha, i istakao se na saboru svojim izvrsnim poznavanjem ''[[Biblija|Svetoga Pisma]]''. Kada je umro patrijarh [[Tarasije (carigradski patrijarh)|Tarasije]], Nikifor je izabran za patrijarha i protiv svoje volje. Odmah po izboru primio je monaški čin i sve ostale činove redom. Ustoličen je u [[Aja Sofija|Svetoj Sofiji]] kao patrijarh [[806]]. godine. To je bilo za vreme vladavine cara [[Nikifor I (vizantijski car)|Nikifora]], koji je ubrzo potom otišao u rat protiv [[Bugari|Bugara]] i poginuo. Njegov sin [[Stavrakije]] vladao je samo dva meseca pre no što je iznenada umro. Posle ovoga carem je postao [[Mihajlo I Rangabe|Mihailo I Rangabe]], ali vladao je samo dve godine, dok ga [[Lav Jermenin]] nije zbacio sa prestola i prognao. Kada je Lav došao na presto, poslao mu je patrijarh knjigu o Pravoslavnom Veroispovedanju da potpiše (po običaju svih [[византијско царство|vizantijskih]] careva, što se smatralo zakletvom da će braniti [[pravoslavlje]]). Car nije potpisao knjigu, nego je taj čin odložio do krunisanja. Kada ga je patrijarh Nikifor krunisao, on je odbio da potpiše ovu knjigu, i ubrzo se saznalo da je [[Ikonoklazam|ikonoborac]]. Patrijarh je pokušao da ga posavetuje i povrati ortodoksiji, ali u tome nije uspeo. Car je nasilno prognao Nikifora na [[Prokonida|Prokonidu]] gde je u bedi proveo trinaest godina. Umro je u izgnanstvu [[827]]. godine. Kao patrijarh upravljao je [[Hrišćanska crkva|Crkvom]] devet godina.
-[[Srpska pravoslavna crkva]] slavi ga 13. marta i 2. juna po crkvenom, a [[26. mart]]a i [[15. jun]]a po [[gregorijanski kalendar|gregorijanskom kalendaru]].
+[[Srpska pravoslavna crkva]] slavi ga 13. marta i 2. juna po crkvenom, a [[26. 3.|26. marta]] i [[15. 6.|15. juna]] po [[gregorijanski kalendar|gregorijanskom kalendaru]].
 ==Istorijska dela==
-U svojim [[Hronografija|hronografskim]] delima patrijarh Nikifor svakako se pokazuje bolji kao [[Teologija|teolog]] nego kao [[Istorija|istoričar]]. Njegovo delo ''Hronografski pregled'' (Χρονογραφικὸν σύντομον) je zapravo siromašna [[Hronologija|hronološka]] tabela od [[Adam i Eva|Adama i Eve]] do [[829]]. godine, koja je kasnije bila mnogo korišćena, takođe različito nastavljana i interpolirana. Značajniji je tzv. ''Brevijarij'' ([[Latinski jezik|lat]]. ''Breviarium'') odnosno ''Kratka istorija'' (Ἱστορία σύντομος), gde se prikazuje vreme od [[602]]. do [[769]]. godine, pisan na popularan način, koje pokazuje veliko interesovanje za kuriozitete, kao i za [[Biografija|biografske]] i [[Hrišćanska crkva|crkvene]] pojedinosti. Ovo delo, u kome su obrađeni za nas izgubljeni izvori [[7. vek|7]]. i [[8. vek|8. veka]], predstavlja veliku vrednost kao izvor.
+U svojim [[Hronografija|hronografskim]] delima patrijarh Nikifor svakako se pokazuje bolji kao [[Teologija|teolog]] nego kao [[historija|istoričar]]. Njegovo delo ''Hronografski pregled'' (Χρονογραφικὸν σύντομον) je zapravo siromašna [[kronologija|hronološka]] tabela od [[Adam i Eva|Adama i Eve]] do [[829]]. godine, koja je kasnije bila mnogo korišćena, takođe različito nastavljana i interpolirana. Značajniji je tzv. ''Brevijarij'' ([[Latinski jezik|lat]]. ''Breviarium'') odnosno ''Kratka istorija'' (Ἱστορία σύντομος), gde se prikazuje vreme od [[602]]. do [[769]]. godine, pisan na popularan način, koje pokazuje veliko interesovanje za kuriozitete, kao i za [[Biografija|biografske]] i [[Hrišćanska crkva|crkvene]] pojedinosti. Ovo delo, u kome su obrađeni za nas izgubljeni izvori [[7. vijek|7]]. i [[8. vijek|8. veka]], predstavlja veliku vrednost kao izvor.
 == Izvori ==
@@ Red 20: / Red 20: @@
 {{start box}}
-{{succession box|title=[[Spisak carigradskih patrijarha|Patrijarsi Carigrada]]|before=[[Patrijarh Tarasije Carigradski|Tarasije]]|after=[[Patrijarh Teodot I Carigradski|Teodot I]]|years=806&ndash;815}}
+{{succession box|title=[[Spisak vaseljenskih patrijarha|Patrijarsi Carigrada]]|before=[[Tarasije od Konstantinopola|Tarasije]]|after=[[Teodot I Carigradski|Teodot I]]|years=806&ndash;815}}
 {{end box}}

p r u Episkopi Bizanta i Patrijarsi Carigrada
Episkopi Bizant (do 330)	Sveti Andrija • Stahije • Onisim • Polikarp I • Plutarh • Sedekion • Diogen • Elevterije • Feliks • Polikarp II • Atenodor • Evazije • Lavrentije • Alipije • Pertinaks • Olimpijan • Marko I • Filadelf • Kirijak I • Kastin • Eugenije I • Tit • Dometije • Rufin • Prob • Metrofan • Aleksandar
Arhiepiskopi Konstantinopola (330–451)	Aleksandar • Pavle I • Euzebije • Makedonije I • Eudoksije • Evagrije • Demofil • Maksim I • Grigorije I • Nektarije • Jovan I Hriuostom • Arsakije • Atik • Sisinije I • Nestorije • Maksimijan • Prokle • Flavijan • Anatolije
Patrijarsi Carigrada Vizantijski period (451–1453)	Anatolije • Genadije I • Akakije • Fravita • Eufemije • Makedonije II • Timotije I • Jovan II • Epifanije • Antim I • Mena • Evhtihije • Jovan III • Jovan IV • Kirijak II • Toma I • Sergej I • Pir • Pavle II • Petar • Toma II • Jovan V • Konstantin I • Teodor I • Georgije I • Pavle III • Kalinik I • Kir • Jovan VI • German I • Anastazije • Konstantin II • Nikita I • Pavle IV • Tarasije • Nikifor I • Teodot I • Antonije I • Jovan VII • Metodije I • Ignjatije • Fotije I • Stefan I • Antonije II • Nikola I • Eufimije I • Stefan II • Trifun • Teofilakt • Polievkt • Vasilije I • Antonije III • Nikola II • Sisinije II • Sergej II • Eustahije • Aleksije • Mihajlo I • Konstantin III • Jovan VIII • Kozma I • Evstratije • Nikola III • Jovan IX • Lav • Mihajlo II • Kozma II • Nikola IV • Teodot II • Neofit I • Konstantin IV • Luka • Mihajlo III • Kariton • Teodisije I • Vasilije II • Nikita II • Leontije • Dositej • Georgije II • Jovan X • Mihajlo IV^† • Teodor II^† • Maksim II^† • Μanuel I^† • German II^† • Metodije II^† • Manuel II^† • Arsenije^† • Nikifor II^† • German III • Josif I • Jovan XI • Grigorije II • Atanasije I • Jovan XII • Nefon I • Jovan XIII • Gerasim I • Isak • Jovan XIV • Isidor I • Kalist I • Filotej • Makarije • Nil • Antonije IV • Kalist II • Matej I • Eufimije II • Josif II • Mitrofan II • Grigorije III • Atanasije II
Patrijarsi Carigrada Otomanski period (1453–1923)	Genadije II • Isidor II • Sofronije I • Joasaf I • Marko II • Simeon • Dionisije I • Rafael I • Maksim III • Nefon II • Maksim IV • Joakim I • Pahomije I • Teolept I • Jeremija I • Joanikije I • Dionisije II • Joasaf II • Mitrofan III • Jeremija II • Pahomije II • Teolept II • Matej II • Gavrilo I • Teofan I • Meletije I • Neofit II • Rafael II • Kiril I • Timotije II • Grigorije IV • Antim II • Kiril II • Atanasije III • Neofit III • Partenije I • Partenije II • Joanikije II • Kiril III • Pajsije I • Partenije III • Gavrilo II • Partenije IV • Dionisije III • Kliment • Metodije III • Dionisije IV • Gerasim II • Atanasije IV • Jakov • Kalinik II • Neofit IV • Gavrilo III • Neofit V • Kiprijan • Atanasije V • Kiril IV • Kozma III • Jeremija III • Kalinik III^‡ • Pajsije II • Serafim I • Neofit VI • Kiril V • Kalinik IV (III) • Serafim II • Joanikije III • Samjuel • Meletije II • Teodisije II • Sofronije II • Gavrilo IV • Prokopije • Neofit VII • Gerasim III • Georgije V • Kalinik V (IV) • Jeremija IV • Kiril VI • Evgenije II • Antim III • Krisant • Agatangel • Konstantije I • Konstantije II • Georgije VI • Antim IV • Antim V • German IV • Meletije III • Antim VI • Kiril VII • Joakim II • Sofronije III • Joakim III • Joakim IV • Dionisije V • Neofit VIII • Antim VII • Konstantin V • German V • Meletije IV
Patrijarsi Carigrada Moderni period (od 1923)	Georgije VII • Konstantin VI • Vasilije III • Fotije II • Venuijamin • Maksim V • Atenagora • Dimitrije • Vartolomej
^† u egzilu u Nikeji ^‡ ponekad se ne ubraja u partrijarhe

Nikifor I Carigradski – razlika između verzija

Verzija na datum 18 juni 2013 u 09:25

Sadržaj

Život

Istorijska dela

Izvori

Eksterni linkovi

Navigacija

Nikifor I Carigradski – razlika između verzija

Verzija na datum 18 juni 2013 u 09:25

Život

Istorijska dela

Izvori

Eksterni linkovi

Navigacija

Pretraga