Maksimin Tračanin – razlika između verzija
m Bot: mijenja Kategorija:Historija hrišćanstva/kršćanstva u Kategorija:Historija kršćanstva |
m Bot: popravljanje preusmjeravanja |
||
| Red 5: | Red 5: | ||
Maksimin Tračanin bio je prvi varvarin koji je postao rimski car. To je prvi car koji nikada nije kročio u Rim. On je bio prvi od takozvanih [[vojnički carevi|vojničkih careva]] 3. veka. |
Maksimin Tračanin bio je prvi varvarin koji je postao rimski car. To je prvi car koji nikada nije kročio u Rim. On je bio prvi od takozvanih [[vojnički carevi|vojničkih careva]] 3. veka. |
||
Maksimin je rođen u [[Trakija (rimska provincija)|Trakiji]] ili [[Gornja Mezija|Gornjoj Meziji]] ili pak [[ |
Maksimin je rođen u [[Trakija (rimska provincija)|Trakiji]] ili [[Gornja Mezija|Gornjoj Meziji]] ili pak [[Moesia Inferior|Donjoj Meziji]]. Njegov otac je bio [[Goti|Got]], a majka [[Alani|Alanka]]. Navodno je bio divovske građe i veoma jak. Priključio se vojsci tokom vladavine [[Septimije Sever|Septimija Severa]], ali sve do vladavine [[Aleksandar Sever|Aleksandra Severa]] on nije zauzimao važnije položaje u vojsci. |
||
Kada je su pobunjeni vojnici iz [[Panonija|Panonije]] ubili [[Aleksandar Sever|Aleksandra Severa]] u [[ |
Kada je su pobunjeni vojnici iz [[Panonija|Panonije]] ubili [[Aleksandar Sever|Aleksandra Severa]] u [[Mainz|Majncu]] [[235]]. godine, za cara je izvikan Maksimin. Izbor vojske potvrdio je [[rimski Senat|senat]]. Odmah potom došlo je do pokušaja uzurpacije [[Kvartin]]a u [[Mezopotamija|Mesopotamiji]], ali je taj ustanak brzo propao. |
||
Maksimin nije voleo plemstvo i bio je veoma nepoverljiv prema mogućim zaverenicima. I zaista, nekoliko zavera protiv Maksimina je bilo organizovano. Te zavere su predvodili uticajni senatori ili ljudi bliski porodici poginulog cara. |
Maksimin nije voleo plemstvo i bio je veoma nepoverljiv prema mogućim zaverenicima. I zaista, nekoliko zavera protiv Maksimina je bilo organizovano. Te zavere su predvodili uticajni senatori ili ljudi bliski porodici poginulog cara. |
||
| Red 13: | Red 13: | ||
Maksimin je odustao od Aleksandrove politike prema [[Hrišćanstvo|hrišćanstvu]]. Proganjao je hrišćane nemilosrdno, a dvojica rimskih episkopa su poginuli mučeničkom smrću. |
Maksimin je odustao od Aleksandrove politike prema [[Hrišćanstvo|hrišćanstvu]]. Proganjao je hrišćane nemilosrdno, a dvojica rimskih episkopa su poginuli mučeničkom smrću. |
||
Maksimin je ratovao protiv [[Alemani|Alemana]], i uspeo je da ih pobedi uprkos velikim rimskim žrtvama. Pobeda je izvojevana u današnjoj nemačkoj pokrajini [[Baden Vitenberg]]. Posle pobede Maksimin se prozvao ''Germanicus Maximus'', a svog sina Maksima je podigao u rang [[cezar (titula)|cezara]] i predvodnika omladine. Zatim je Maksimin otišao u zimski logor u [[ |
Maksimin je ratovao protiv [[Alemani|Alemana]], i uspeo je da ih pobedi uprkos velikim rimskim žrtvama. Pobeda je izvojevana u današnjoj nemačkoj pokrajini [[Baden Vitenberg]]. Posle pobede Maksimin se prozvao ''Germanicus Maximus'', a svog sina Maksima je podigao u rang [[cezar (titula)|cezara]] i predvodnika omladine. Zatim je Maksimin otišao u zimski logor u [[Sirmium|Sirmiju]], i odatle ratovao protiv [[Dačani|Dačana]] i [[Sarmati|Sarmata]] koji su ugrožavali rimsku granicu. |
||
[[Datoteka:Bronze Maximinus I-Paris-Tarsos AE36 SNGFr 1587.jpg|thumb|300px|left|Novac sa likom cara Maksimina.]] |
[[Datoteka:Bronze Maximinus I-Paris-Tarsos AE36 SNGFr 1587.jpg|thumb|300px|left|Novac sa likom cara Maksimina.]] |
||
| Red 19: | Red 19: | ||
Maksimin je udvostručio plate svojim vojnicima. To je tražilo povećanje poreza, što je izazvalo otpore i pobune stanovništva. Početkom [[238]]. godine u [[Afrika (provincija)|Africi]] došlo je do pobune nekih lokalnih zemljoposednika i ubrzo se ustanak proširio na čitavu provinciju. Ustanici su za proglasili upravnika te provincije, [[Gordijan I|Gordijana I]] i njegovog sina [[Gordijan II|Gordijana II]] za careve. Senat je odmah podržao njihov izbor, ali kada je ustanak propao senat je izabrao dvojicu careva [[Pupijen i Balbin|Pupijena i Balbina]]. U Rimu je bilo pristalica i [[Gordijan III|Gordijana III]], unuka [[Gordijan I|Gordijana I]]. |
Maksimin je udvostručio plate svojim vojnicima. To je tražilo povećanje poreza, što je izazvalo otpore i pobune stanovništva. Početkom [[238]]. godine u [[Afrika (provincija)|Africi]] došlo je do pobune nekih lokalnih zemljoposednika i ubrzo se ustanak proširio na čitavu provinciju. Ustanici su za proglasili upravnika te provincije, [[Gordijan I|Gordijana I]] i njegovog sina [[Gordijan II|Gordijana II]] za careve. Senat je odmah podržao njihov izbor, ali kada je ustanak propao senat je izabrao dvojicu careva [[Pupijen i Balbin|Pupijena i Balbina]]. U Rimu je bilo pristalica i [[Gordijan III|Gordijana III]], unuka [[Gordijan I|Gordijana I]]. |
||
Maksimin je krenuo na Rim, ali njegove trupe, rđavo hranjene i mučene bolestima, kod [[Akvileja|Akvileje]] su se pobunile. [[Pretorijanska garda]] je ubila cara u vojničkom logoru, kao i njegovog sina. Maksiminu je glava odsečena. Senat je izabrao trinaestogodišnjeg [[Gordijan III|Gordijana III]] za rimskog cara. |
Maksimin je krenuo na Rim, ali njegove trupe, rđavo hranjene i mučene bolestima, kod [[Akvileja|Akvileje]] su se pobunile. [[Pretorijanci|Pretorijanska garda]] je ubila cara u vojničkom logoru, kao i njegovog sina. Maksiminu je glava odsečena. Senat je izabrao trinaestogodišnjeg [[Gordijan III|Gordijana III]] za rimskog cara. |
||
{{Rimski carevi}} |
{{Rimski carevi}} |
||
Verzija na datum 16 juni 2013 u 21:11
Gaj Julije Ver Maksimin (rođen oko 173. godine, umro 238. godine), poznat pod imenom Maksimin Tračanin ili Maksimin I, bio je rimski car od (235. do 238. godine.
Maksimin Tračanin bio je prvi varvarin koji je postao rimski car. To je prvi car koji nikada nije kročio u Rim. On je bio prvi od takozvanih vojničkih careva 3. veka.
Maksimin je rođen u Trakiji ili Gornjoj Meziji ili pak Donjoj Meziji. Njegov otac je bio Got, a majka Alanka. Navodno je bio divovske građe i veoma jak. Priključio se vojsci tokom vladavine Septimija Severa, ali sve do vladavine Aleksandra Severa on nije zauzimao važnije položaje u vojsci.
Kada je su pobunjeni vojnici iz Panonije ubili Aleksandra Severa u Majncu 235. godine, za cara je izvikan Maksimin. Izbor vojske potvrdio je senat. Odmah potom došlo je do pokušaja uzurpacije Kvartina u Mesopotamiji, ali je taj ustanak brzo propao.
Maksimin nije voleo plemstvo i bio je veoma nepoverljiv prema mogućim zaverenicima. I zaista, nekoliko zavera protiv Maksimina je bilo organizovano. Te zavere su predvodili uticajni senatori ili ljudi bliski porodici poginulog cara.
Maksimin je odustao od Aleksandrove politike prema hrišćanstvu. Proganjao je hrišćane nemilosrdno, a dvojica rimskih episkopa su poginuli mučeničkom smrću.
Maksimin je ratovao protiv Alemana, i uspeo je da ih pobedi uprkos velikim rimskim žrtvama. Pobeda je izvojevana u današnjoj nemačkoj pokrajini Baden Vitenberg. Posle pobede Maksimin se prozvao Germanicus Maximus, a svog sina Maksima je podigao u rang cezara i predvodnika omladine. Zatim je Maksimin otišao u zimski logor u Sirmiju, i odatle ratovao protiv Dačana i Sarmata koji su ugrožavali rimsku granicu.
Maksimin je udvostručio plate svojim vojnicima. To je tražilo povećanje poreza, što je izazvalo otpore i pobune stanovništva. Početkom 238. godine u Africi došlo je do pobune nekih lokalnih zemljoposednika i ubrzo se ustanak proširio na čitavu provinciju. Ustanici su za proglasili upravnika te provincije, Gordijana I i njegovog sina Gordijana II za careve. Senat je odmah podržao njihov izbor, ali kada je ustanak propao senat je izabrao dvojicu careva Pupijena i Balbina. U Rimu je bilo pristalica i Gordijana III, unuka Gordijana I.
Maksimin je krenuo na Rim, ali njegove trupe, rđavo hranjene i mučene bolestima, kod Akvileje su se pobunile. Pretorijanska garda je ubila cara u vojničkom logoru, kao i njegovog sina. Maksiminu je glava odsečena. Senat je izabrao trinaestogodišnjeg Gordijana III za rimskog cara.
