Razlike između izmjena na stranici "Teorije kiselina i baza"

Idi na navigaciju Idi na pretragu
m/м
Bot: popravljanje preusmjeravanja
m/м (Bot: Migrating 24 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q378751 (translate me))
m/м (Bot: popravljanje preusmjeravanja)
 
== Lavoazjeova definicija ==
Prvu naučnu definiciju kiseline dao je [[Francuska|francuski]] [[Hemijakemija|hemičar]] [[Antoine Lavoisier|Antoan Lavoazje]] u XVIII veku.
 
Lavozjeov pionirski rad na sistematizaciji dotadašnjih hemijskih saznanja obuhvatio je i rad na klasifikaciji jedinjenja i uspostavljanju hemijskih zakonitosti. Međutim, njegova znanja o kiselinama bila su ograničena na do tada poznate kiseline, pretežno jake kiseline sa [[Oksidacija|oksidacionim]] svojstvima, dok struktura [[Halogenovodonične kiseline|halogenovodoničnih kiselina]] u to vreme nije bila poznata. U tom smislu, Lavoazje je dao definiciju kiselina usko povezanu sa njihovim sadržanjem [[kiseonik]]a o sebi. Šta više, naziv koji je on dao kiseoniku potiče od grčke reči „''onaj koji gradi kiseline''“
 
Otkrićem [[Halogeni elementi|halogenih elemenata]] u XVIII i XIX veku, kao i dokaz ser [[HamfriHumphry DejviDavy|Hamfrija Dejvija]] o odsustvu kiseonika u halogenovodoničnim kiselinama, značilo je ujedno i kraj Lavoazjeove definicije kiselina.
 
== Arenijusova teorija ==
Prvu pravu teoriju kiselina i baza, čija je relevantnost i danas veoma velika, dao je švedski hemičar [[Svante AvgustAugust ArenijusArrhenius|Svante Arenijus]] [[1884]]. godine.
 
Po njoj:
 
'''Arenijusova kiselina''' je svako neutralno jedinjenje koje [[Elektrolitičkaelektrolitska disocijacija|disocijacijom]] u vodenom rastvoru daje pozitivne [[jon]]e [[vodonikvodik|vodonika]]a i druge negativne jone (negativne jone kiselinskog ostatka).
 
'''Arenijusova baza''' je svako neutralno jedinjenje koje [[Elektrolitičkaelektrolitska disocijacija|disocijacijom]] u vodenom rastvoru daje negativne [[Hidroksidni jon|hidroksidne jone]] i druge pozitivne [[jon]]e (pozitivne jone metala, uslovno).
 
Drugačije rečeno, po njemu, kiselina je svaka supstanca koja povećava koncentraciju H<sup>+</sup> jona u [[rastvorotopine|rastvoru]]u, dok je baza supstanca koja povečava koncentraciju OH<sup>-</sup> jona u rastvoru.
 
Arenijus je takođe i dao da se reakcijom kiseline i baze u vodenom rastvoru gube kisele/bazne karakteristike istog. Na ovome se zasniva reakcija [[neutralizacija|neutralizacije]].
Po ovoj teoriji dakle, '''kiseline''' su donori protona a '''baze''' akceptori protona.
 
Branštad-Lorijeva teorija otvorila je mogućnost postojanja jedinjenja koja mogu da reaguju i kao kiseline i kao baze, iako bi po Arenijusovoj teoriji bile klasifikovane ili kao jedne ili kao druge. Među ova jedinjenja, poznata kao [[amfoterna jedinjenja]], spada i [[voda]], koja u vodenom rastvoru daje i protonima bogat H<sub>3</sub>O<sup>+</sup> jon, kao i OH<sup>-</sup>, koja prima protone. Takođe, protolitička teorija dala je i objašnjenje za baznu reakciju amonijaka i drugih sličnih jedinjenja. Naime amonijak na [[azotdušik|azotu]]u ima jedan slobodan elektronski par, molekul je [[Hemijska polarnost|polaran]] sa parcijalno negativnim naelektrisanjem na azotu, što sve zajedno čini [[amonijak]] nukleofilnom supstancom koja spremno prima protone gradeći amonijum jon.
 
Kiseline i baze se, po Branštad-Lorijevoj teoriji javljaju u vidu '''konjugovanih parova'''. Po pravili, slaba kiselina daje jaku konjugovanu bazu, i analogno, jaka baza daje slabu konjugovanu kiselinu. Ovo je posebno interesantno kod poliprotičnih kiselina prilikom njihove postupne disocijacije:
Po Luisu, '''kiseline''' su dakle akceptori, a '''baze''' donori elektronskog para.
 
Naime, Luis objašnjava ovo time da kiselina reaguje sa bazom preko jedne prazne [[Atomska orbitala|orbitale]] pri čemu se formira [[koordinaciono kovalentna veza]], gde koordinirani kompleks ima stabilnu [[Molekulska orbitala|molekulsku orbitalu]] sa elektronima baze i orbitalom kiseline. Ova najšira definicija je u svakodnevnoj primeni u neorganskoj hemiji nepraktična, jer Branštad-Lorijeva teorija daje daleko praktičnije a opet dovoljno precizno objašnjenje. Ipak, Luisova teorija ima poseban značaj u kompleksnijim reakcijama gde se mehanizmi mnogih organskih reakcija objašnjavaju upravo preko Luisovih [[Luisovaluisove kiselinakiseline i baze|kiselina]] i [[Luisova baza|baza]] kao [[katalizator]]a reakcije.
{{Commonscat|Acid-base reactions}}
 
64.473

izmjene

Navigacijski meni