Teorija vjerovatnoće – razlika između verzija
m uklonjena kategorija Matematička analiza pomoću gadgeta HotCat |
m Bot: popravljanje preusmjeravanja |
||
| Red 1: | Red 1: | ||
'''Teorija verovatnoće''' je grana [[matematika|matematike]] koja se bavi analizom [[statistička slučajnost|slučajnih]] fenomena<ref>[http://www.britannica.com/ebc/article-9375936 Teorija verovatnoće, Enciklopedija Britanika]</ref>. Ključni objekti koji se razmatraju u teoriji verovatnoće su [[slučajna |
'''Teorija verovatnoće''' je grana [[matematika|matematike]] koja se bavi analizom [[statistička slučajnost|slučajnih]] fenomena<ref>[http://www.britannica.com/ebc/article-9375936 Teorija verovatnoće, Enciklopedija Britanika]</ref>. Ključni objekti koji se razmatraju u teoriji verovatnoće su [[slučajna varijabla|slučajne promenljive]], [[stohastički proces]]i, i [[događaj (teorija verovatnoće)|događaji]]: matematičke apstrakcije [[determinizam|nedeterminističkih]] događaja ili merljivih količina. Iako je bacanje novčića ili numerisane kocke slučajan događaj, ako se ponovi mnogo puta, niz ovih slučajnih događaja će ispoljiti određene statističke pravilnosti, koje se mogu proučavati i predviđati. Dve ključne matematičke teoreme koje opisuju ovakvo ponašanje su [[zakon velikih brojeva]] i [[centralna granična teorema]]. |
||
Kao matematička osnova [[statistika|statistike]], teorija verovatnoće je od velike važnosti za mnoge ljudske aktivnosti koje uključuju kvantitativnu analizu velikih skupova podataka. Metode teorije verovatnoće se takođe primenjuju i na opisivanje kompleksnih sistema na osnovu samo delimičnog poznavanja njihovog stanja, kao u [[statistička mehanika|statističkoj mehanici]]. Veliko otkriće u oblasti [[fizika|fizike]] u 20. veku je bila probabilistička priroda fizičkih fenomena na atomskom nivou, koju opisuje [[kvantna mehanika]]. |
Kao matematička osnova [[statistika|statistike]], teorija verovatnoće je od velike važnosti za mnoge ljudske aktivnosti koje uključuju kvantitativnu analizu velikih skupova podataka. Metode teorije verovatnoće se takođe primenjuju i na opisivanje kompleksnih sistema na osnovu samo delimičnog poznavanja njihovog stanja, kao u [[statistička mehanika|statističkoj mehanici]]. Veliko otkriće u oblasti [[fizika|fizike]] u 20. veku je bila probabilistička priroda fizičkih fenomena na atomskom nivou, koju opisuje [[kvantna mehanika]]. |
||
Verzija na datum 16 juni 2013 u 17:13
Teorija verovatnoće je grana matematike koja se bavi analizom slučajnih fenomena[1]. Ključni objekti koji se razmatraju u teoriji verovatnoće su slučajne promenljive, stohastički procesi, i događaji: matematičke apstrakcije nedeterminističkih događaja ili merljivih količina. Iako je bacanje novčića ili numerisane kocke slučajan događaj, ako se ponovi mnogo puta, niz ovih slučajnih događaja će ispoljiti određene statističke pravilnosti, koje se mogu proučavati i predviđati. Dve ključne matematičke teoreme koje opisuju ovakvo ponašanje su zakon velikih brojeva i centralna granična teorema.
Kao matematička osnova statistike, teorija verovatnoće je od velike važnosti za mnoge ljudske aktivnosti koje uključuju kvantitativnu analizu velikih skupova podataka. Metode teorije verovatnoće se takođe primenjuju i na opisivanje kompleksnih sistema na osnovu samo delimičnog poznavanja njihovog stanja, kao u statističkoj mehanici. Veliko otkriće u oblasti fizike u 20. veku je bila probabilistička priroda fizičkih fenomena na atomskom nivou, koju opisuje kvantna mehanika.
