Fran Miklošič – razlika između verzija
m Bot: Migrating 16 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q93401 (translate me) |
m Bot: popravljanje preusmjeravanja |
||
| Red 14: | Red 14: | ||
}} |
}} |
||
'''Fran Miklošič''' (nem. ''Franz von Miklosich''; [[29. novembar]] [[1813]]. — [[7. mart]] [[1891]]) je bio [[slovenija|slovenski]] filolog i lingvista. |
'''Fran Miklošič''' (nem. ''Franz von Miklosich''; [[29. 11.|29. novembar]] [[1813]]. — [[7. 3.|7. mart]] [[1891]]) je bio [[slovenija|slovenski]] filolog i lingvista. |
||
== Biografija == |
== Biografija == |
||
Miklošič je rođen u [[Štajerska|štajerskom]] selu [[Radomerščak]] blizu grada [[Ljutomer]]a, koji je tada pripadao [[Austrijsko Carstvo|Austrijskom Carstvu]]. |
Miklošič je rođen u [[Štajerska|štajerskom]] selu [[Radomerščak]] blizu grada [[Ljutomer]]a, koji je tada pripadao [[Austrijsko Carstvo|Austrijskom Carstvu]]. |
||
Doktorirao je [[filozofija|filozofiju]] je na [[Univerzitet u Gracu|Univerzitetu u Gracu]] i neko vreme je tu radio kao profesor filozofije. Godine [[1838]]. je prešao na [[Univerzitet u Beču]] gde je stekao titulu doktora [[pravo|pravnih nauka]]. Tokom svojih studija na njega su ticali radovi slovenačkog filologa i lingviste [[Jernej Kopitar|Jerneja Kopitara]]. Napustio je pravo i i posvetio je veći deo svog života proučavanju [[ |
Doktorirao je [[filozofija|filozofiju]] je na [[Univerzitet u Gracu|Univerzitetu u Gracu]] i neko vreme je tu radio kao profesor filozofije. Godine [[1838]]. je prešao na [[Univerzitet u Beču]] gde je stekao titulu doktora [[pravo|pravnih nauka]]. Tokom svojih studija na njega su ticali radovi slovenačkog filologa i lingviste [[Jernej Kopitar|Jerneja Kopitara]]. Napustio je pravo i i posvetio je veći deo svog života proučavanju [[slavenski jezici|slovenskih jezika]]. |
||
Godine [[1844]]. se zaposlio u [[Narodna biblioteka Austrije|Carskoj biblioteci u Beču]], gde je ostao do 1862. Miklošiš je 1844. objavio kritiku knjige [[Franc Bop|Franca Bopa]] ''Uporedna gramatika'' ({{jez-nem|Vergleichende Grammatik}}), što je skrenulo pažnju bečkih akademskih krugova. Ova publikacija je pokrenula dugi niz radova, u kojima je Miklošič pokazao veliku stručnost. Njegovi radovi su doveli de revolucije u proučavanju slovenskih jezika. |
Godine [[1844]]. se zaposlio u [[Narodna biblioteka Austrije|Carskoj biblioteci u Beču]], gde je ostao do 1862. Miklošiš je 1844. objavio kritiku knjige [[Franc Bop|Franca Bopa]] ''Uporedna gramatika'' ({{jez-nem|Vergleichende Grammatik}}), što je skrenulo pažnju bečkih akademskih krugova. Ova publikacija je pokrenula dugi niz radova, u kojima je Miklošič pokazao veliku stručnost. Njegovi radovi su doveli de revolucije u proučavanju slovenskih jezika. |
||
U [[Proleće naroda|Proleću naroda]] 1848. Miklošič je aktivno učestvovao u [[Slovenački nacionalni pokret|Slovenačkom nacionalnom pokretu]]. Bio je predsednik političkog udruženja „Slovenija“ koji su osnovali slovenački studenti koji su studirali u [[ |
U [[Proleće naroda|Proleću naroda]] 1848. Miklošič je aktivno učestvovao u [[Slovenački nacionalni pokret|Slovenačkom nacionalnom pokretu]]. Bio je predsednik političkog udruženja „Slovenija“ koji su osnovali slovenački studenti koji su studirali u [[Graz|Gracu]] i [[Beč]]u. Uz [[Matija Majar|Matiju Majara]] bio je jedan od autora koji su razradili ideju o Ujedinjenoj Sloveniji. Nakon neuspeha revolucionarnih zahteva, Miklošič se posvetio samo akademskim aktivnostima. |
||
Miklošič je 1849. postavljen za šefa tek osnovane katedre za slovensku filologiju Univerziteta u Beču i ostao je na to mestu do 1886. Postao je član [[Austrijska akademja nauka|Bečke akademije]], koja ga je izabrala za sekretara svog istorijskog i filozofskog odseka. Njegovi brojni radovi su se nisu ticali samo slovenskih jezika, već i [[rumunski jezik|rumunskog]], [[albanski jezik|albanskog]], [[grčki jezik|grčkog]] i jezika [[Romi|Roma]] i [[Sinti|Sinta]]. |
Miklošič je 1849. postavljen za šefa tek osnovane katedre za slovensku filologiju Univerziteta u Beču i ostao je na to mestu do 1886. Postao je član [[Austrijska akademja nauka|Bečke akademije]], koja ga je izabrala za sekretara svog istorijskog i filozofskog odseka. Njegovi brojni radovi su se nisu ticali samo slovenskih jezika, već i [[rumunski jezik|rumunskog]], [[albanski jezik|albanskog]], [[grčki jezik|grčkog]] i jezika [[Romi|Roma]] i [[Sinti|Sinta]]. |
||
Uz [[Vuk Karadžić|Vuka Karadžića]], [[ |
Uz [[Vuk Stefanović Karadžić|Vuka Karadžića]], [[Đuro Daničić|Đuru Daničića]], [[Dimitrije Demeter|Dimitrija Demetera]], [[Ivan Mažuranić|Ivana Mažuranića]] i [[Ivan Kukuljević Sakcinski|Ivana Kukuljevića]] bio je potpisnik [[Bečki književni dogovor|Bečkog književnog dogovora]] [[1850]]. godine o [[Srpskohrvatski jezik|zajedničkom književnom jeziku]] [[Srbi|Srba]] i [[Hrvati|Hrvata]]. Bio je član [[Srpska akademija nauka i umetnosti|Srpske kraljevske akademije]]. |
||
== Bibliografija == |
== Bibliografija == |
||
Verzija na datum 13 juni 2013 u 09:21
| Fran Miklošič | |
|---|---|
.jpg) | |
| Rođenje | 29. 11. 1813. Luttenberg, Austrija |
| Smrt | 07. 3. 1891. (dob: 77) Beč, Austrija |
| Nacionalnost | slovenska |
| Zanimanje | jezikoslovac |
Fran Miklošič (nem. Franz von Miklosich; 29. novembar 1813. — 7. mart 1891) je bio slovenski filolog i lingvista.
Biografija
Miklošič je rođen u štajerskom selu Radomerščak blizu grada Ljutomera, koji je tada pripadao Austrijskom Carstvu.
Doktorirao je filozofiju je na Univerzitetu u Gracu i neko vreme je tu radio kao profesor filozofije. Godine 1838. je prešao na Univerzitet u Beču gde je stekao titulu doktora pravnih nauka. Tokom svojih studija na njega su ticali radovi slovenačkog filologa i lingviste Jerneja Kopitara. Napustio je pravo i i posvetio je veći deo svog života proučavanju slovenskih jezika.
Godine 1844. se zaposlio u Carskoj biblioteci u Beču, gde je ostao do 1862. Miklošiš je 1844. objavio kritiku knjige Franca Bopa Uporedna gramatika (nem. Vergleichende Grammatik), što je skrenulo pažnju bečkih akademskih krugova. Ova publikacija je pokrenula dugi niz radova, u kojima je Miklošič pokazao veliku stručnost. Njegovi radovi su doveli de revolucije u proučavanju slovenskih jezika.
U Proleću naroda 1848. Miklošič je aktivno učestvovao u Slovenačkom nacionalnom pokretu. Bio je predsednik političkog udruženja „Slovenija“ koji su osnovali slovenački studenti koji su studirali u Gracu i Beču. Uz Matiju Majara bio je jedan od autora koji su razradili ideju o Ujedinjenoj Sloveniji. Nakon neuspeha revolucionarnih zahteva, Miklošič se posvetio samo akademskim aktivnostima.
Miklošič je 1849. postavljen za šefa tek osnovane katedre za slovensku filologiju Univerziteta u Beču i ostao je na to mestu do 1886. Postao je član Bečke akademije, koja ga je izabrala za sekretara svog istorijskog i filozofskog odseka. Njegovi brojni radovi su se nisu ticali samo slovenskih jezika, već i rumunskog, albanskog, grčkog i jezika Roma i Sinta.
Uz Vuka Karadžića, Đuru Daničića, Dimitrija Demetera, Ivana Mažuranića i Ivana Kukuljevića bio je potpisnik Bečkog književnog dogovora 1850. godine o zajedničkom književnom jeziku Srba i Hrvata. Bio je član Srpske kraljevske akademije.
Bibliografija
- Lexicon linguae slovenicae veteris dialecti, 1850 (i 1862-65 kao Lexicon Palaeoslovenico-graeco-latinum)
- Vergleichende Grammatik der slaw. Sprachen, 4 Bde., 1852-75
- Monumenta Serbica Spectantia Historiam Serbiae, Bosniae, Ragusii, 1858
- "Die Bildung der slavischen Personennamen", 1860
- Etymolog. Wörterbuch der slaw. Sprachen, 1886
- Über die Mundarten und Wanderungen der Zigeuner Europas, 12 Tle., 1872-80.
Njegova zbirka ćirilskih izvora, Monumenta Serbica Spectantia Historiam Serbiae, Bosniae, Ragusii, objavljena u Beču 1858, a kasnije preštampana i u Gracu 1964. godine, i danas predstavlja izuzetno korisnu hrestomatiju bosanskih srednjovjekovnih izvora.
