Joris-Karl Huysmans – razlika između verzija
preuzeto sa srpske Wikipedije |
m robot Dodaje: gl:Joris-Karl Huysmans |
||
| Red 19: | Red 19: | ||
[[Category:Rođeni 1848.]] |
[[Category:Rođeni 1848.]] |
||
[[Category:Umrli 1907.]] |
[[Category:Umrli 1907.]] |
||
[[bs:Joris-Karl Huysmans]] |
[[bs:Joris-Karl Huysmans]] |
||
| Red 29: | Red 28: | ||
[[es:Joris-Karl Huysmans]] |
[[es:Joris-Karl Huysmans]] |
||
[[fr:Joris-Karl Huysmans]] |
[[fr:Joris-Karl Huysmans]] |
||
[[gl:Joris-Karl Huysmans]] |
|||
[[he:ז'וריס-קרל הויסמנס]] |
[[he:ז'וריס-קרל הויסמנס]] |
||
[[hr:Joris-Karl Huysmans]] |
[[hr:Joris-Karl Huysmans]] |
||
Verzija na datum 9 januar 2008 u 20:43
Žori-Karl Hajsmans (fr. Charles-Marie-Georges Huysmans, *5. februar, 1848. – †12. maj, 1907.) francuski romanopisac druge polovine devetnaestog veka.
Rođen je u Parizu. Hajsmans je započeo svoju književnu karijeru kao naturalistički pisac sa tekstovima kao što su Marthe, Histoire d'une fille (1876). Njegov roman Protiv prirode (À rebours) (1884), ima samo jedan lik, estetu Eseinta, prekida sa naturalizmom i postaje je potpuno primer "dekadentne" literature. À rebours je upotrbljen kao očit primer tokom suđenja Oskaru Vajldu 1895. godine, tokom koje je tužilac pomenuo pripovetku kao primer sodomističke knjige. Publikacija Dole (Là-Bas) iz 1891., je privukla značajnu pažnju svojim opisima satanizma u Francuskoj 1880-ih. Njegovi kasniji radovi En Route (1895.) i La Cathédrale (1898.) su pod uticajem katolicizma. Hajsmans je takođe poznat kao umetnički kritičar: L'Art moderne (1883.) i Certains (1889.). Bio je jedan od osnivača Gonkur akademija.
Žori-Karl Hajsmans je sahranjen na groblju Monparnas u Parizu.
Spoljašnje veze
- Against The Grain od Žori-Karl Hajsmansa, Projekt Gutenberg eknjige (takođe poznato kao Á Rebours ili Protiv prirode)
- Là-bas (Dole) od Ž. K. Hajsmansa, Projekt Gutenberg eknjige (takođe poznato kao Proklet)
- The Cathedral by J. K. Huysmans, Projekt Gutenberg eknjige
- Eamon's Bookmark: Là-bas
- Catholic Encyclopedia članak o Hajsmansu